Константин Бодин — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 26:
Од [[Јужни Словени|јужнословенских]] владара једини је Бодин који је имао високу титулу [[Протосеваст|протосеваста]], која је настала у доба [[Алексије I Комнин|Алексија I Комнина]]. Претпоставља се да је Константин Бодин умро у 1101-[[1102]]. години, мање него у [[1106]]-[[1107]]. Извор за такав датум помиње се код Попа Дукљанина, пише да је владао 26 година и 5 месеци. Сахрањен је у [[Самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|манастиру Светих Срђа и Ваха]] у близини [[Скадар|Скадра]]. Новија истраживања су показала да је умро у 1099. години.
==
По [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]], Бодинов отац [[Михаило Војислављевић|Михаило]] имао је једанаест синова, седам из првог брака с ћерком бугарскога [[Самуило (цар)|цара Самуила]], четири из другог брака. Бодинова су браћа [[Владимир Војислављевић|Владимир]], [[Пријислав Војислављевић|Пријаслав]], [[Сергије Војислављевић|Сергије]], [[Дерија Војислављевић|Дерија]], [[Гаврил Војислављевић|Гаврил]] и [[Мирослав Војислављевић|Мирослав]], а полубраћа из другог [[Михаило Војислављевић|Михаиловог]] брака с рођаком византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]]. Константина IX су [[Доброслав Војислављевић|Доброслав]], [[Петрислав (жупан)|Петрислав]], [[Нићифор Војислављевић|Нићифор (Никефор)]] и [[Теодор Војислављевић|Теодор]].{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=94}} Постојао је ту и извесни [[Радослав Војислављевић|Радослав]], али непознато је да ли је Радослав заправо био Бодинов брат или стриц. Бодинова браћа из првог брака су изгинула током рата са Византијом 1072 — 1075 године.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=95}} Ана Комнин потврђује тај податак будући да се 1081. године, превртљиви дука Драча, Мономахат, на вест о доласку новог дуке из Цариграда, Георгија Палеолога, склонио код Бодина и Михаила.<ref>''Ann. Comn. I'', 138.27 — 29</ref> Изгледа да је био савладар оца, што је могуће јер су му остала браћа била мртва. Отуда Дукљанин о смрти Бодинове браће доноси тачан податак.{{sfn||Живковић|2006|p=114}}▼
▲По [[Летопис попа Дукљанина|Летопису попа Дукљанина]], Бодинов отац [[Михаило Војислављевић|Михаило]] имао је једанаест синова, седам из првог брака с ћерком бугарскога [[Самуило (цар)|цара Самуила]], четири из другог брака. Бодинова су браћа [[Владимир Војислављевић|Владимир]], [[Пријислав Војислављевић|Пријаслав]], [[Сергије Војислављевић|Сергије]], [[Дерија Војислављевић|Дерија]], [[Гаврил Војислављевић|Гаврил]] и [[Мирослав Војислављевић|Мирослав]], а полубраћа из другог [[Михаило Војислављевић|Михаиловог]] брака с рођаком византијског цара [[Константин IX Мономах|Константина IX]]. Константина IX су [[Доброслав Војислављевић|Доброслав]], [[Петрислав (жупан)|Петрислав]], [[Нићифор Војислављевић|Нићифор (Никефор)]] и [[Теодор Војислављевић|Теодор]].{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=94}} Постојао је ту и извесни [[Радослав Војислављевић|Радослав]], али непознато је да ли је Радослав заправо био Бодинов брат или стриц. Бодинова браћа из првог брака су изгинула током рата са Византијом 1072 — 1075 године.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=95}} Ана Комнин потврђује тај податак будући да се 1081. године, превртљиви дука Драча, Мономахат, на вест о доласку новог дуке из Цариграда, Георгија Палеолога, склонио код Бодина и Михаила.<ref>''Ann. Comn. I'', 138.27 — 29</ref> Изгледа да је био савладар оца, што је могуће јер су му остала браћа била мртва. Отуда Дукљанин о смрти Бодинове браће доноси тачан податак.
Бодин је још као младић предводио дукљанску војску током рата са Византијом 1072 — 1075. године, што ће на њега имати велики утицај, који ће се показати у његовој владавини.{{sfn||Живковић|2006|p=114}}{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=95}}
За време краља Михаила и Бодина у [[Државна управа|државној управи]] су се појављивали [[сатници]] који су били [[заповедник|заповедници]] војних одреда од преко 100 ратника, у које су то доба владари поверавали цивилне односе различите садржине.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=74}}
=== Сусрет са крсташима ===▼
Бодин после неуспеле опсаде Дубровника више није ни ратовао са Византијом. Последње вести о њему преносе византијски извори када је једно одељење крсташа пролазило путем Далмације и прошло кроз Дукљу у позну јесен 1096. године. Тада су се вође крсташа сусреле са Бодином. Ту су склопљењи уговори и заклетве да крсташка војска неће бити ометана од Бодинових људи и да ће бити обезбеђено снабдевање намирницама и другим потрепштинама. Гроф Рајмунд од Пија чак се и братимио са Бодином, дадевши му богате дарове. Изгледа да овај договор баш и није био одржан, јер су крсташе у јужној Дукљи непрекидно нападале разбојничке скупине.<ref>Новаковић, Основи, 202, нап. 1.</ref>▼
[[Датотека:Rajmond IV Tuluski u Duklji sr cir.svg|220px|мини|десно|Пролазак крсташа кроз Дукљу.]]▼
Немогуће изоставити, да је Бодин због боравка у заробљеништву и вишегодишње борбе са [[Византија|Византијом]], могао да се послужи као [[Ремон Тулуски|Реимонов]] [[доушник]]. У знак захвалности од стране команданта крсташа, долази до поновне комуникације оба владара. То је последњи познати потез Бодина, убрзо после тог догађаја је умро. Изгледа да тада није имао више од 50 година.{{sfn|Живковић|2007}}▼
=== Стварање архиепископије ===▼
[[Датотека:Bula klimenta3 barskom nadbiskupu petru.jpg|100px|мини|лево|Климентова була.]]▼
Краљевска титула Константина Бодина, била је наслеђена на лаган начин, али је за пуноћу државност сувреренитета био значајан црквени ранг државе. За сваку државу је тада био важан верски центар у земљи, јер је то деловало на снажан кохезиони чинилац. барски епископи су били незадовољни када се [[Дубровник|Дубровнички]] ранг подигао на [[Архиепископија|архиепископију]]. Бодин се тада обратио папи да уздигне Бар на архиепископију. [[1089]]. папа је издао своју булу барском [[архиепископ]]у и одобрио му је да поседује [[Архиепископија|архиеписког]] огртача. Тада су створиле [[Епархија|епископије]]: [[Дукља|Дукље]], Бара, [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Свач]]а, [[Скадар|Скадра]], [[Дриваст]]а, [[Пилот]]а, а затим [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Травунија|Травуније]]. На овим [[Бискуп|бискупијама]] је полагао право и [[Дубровник|дубровнички]] [[надбискуп]], што је довело до скуоба. Бискупија није била пуно проширена у [[Рашка|Рашкој]] и [[Босна|Босни]], што указује да није било пуно католика.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=71-73}}▼
=== Проблем титулације и назив државе ===▼
Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војиславова]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]] "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.▼
Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>[https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_ Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд]</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[Дукља|дукљанска]]" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.▼
▲=== Учешће у устанку из 1072/73. године ===
Константин Бодин је био син првог [[Срби|српског]] краља [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Као млади принц учествовао је у бунтовним борбама против [[Византијско царство|Византије]].
[[Датотека:Bulgaria under Bizantine rule.png|200px|мини|лево|Бодиново учешће у устанку.]]
Након великог пораза Византије [[Битка код Манцикерта|код Манцикерта]] у [[Македонија|Македонији]] се почео припремати устанак изазван фискалном политиком логотета [[Нићифор Карантенос|Нићифорице]]. Главни извор за устанак из [[1072]]. године јесте анонимни [[Скиличин настављач]]. Устаници су за вођу изабрали Константина Бодина јер је био краљевског рода. [[Самуило (цар)|Самуилови]] [[Комитопули|потомци]] већ су ишчезли или су били непожељни због [[Словенски устанак у Поморављу (1040—1041)|искуства из 1041. године]]. Михаило је послао и 300 војника под војсковођом [[војвода Петрило|Петрилом]] у [[Призрен]] где су се окупљале вође покрета, укључујући и [[Ђорђе Војтех|Ђорђа Војтеха]] из Скопља, најугледнијег међу устаницима. Бодин је почетком јесени 1072. године проглашен за цара под именом '''Петар''', што је разбеснело цара [[Византија|Византије]]. [[Стратег]] [[Бугарска|Бугарске]] кренуо је да угуши устанак, али је у међувремену смењен. Нови намесник претрпео је пораз у коме је изгубио живот. Устаници заузимају [[Скопље]] након чега се деле у две скупине. Бодин је кренуо према [[Ниш]]у, а Петрило према југу заузимајући Охрид и Девол. Напао је Костур, али је у нападу поражен те се морао спасити бекством у [[Дукља|Дукљу]] код Михаила. Бодин је за то време постизао успехе у Нишу, али је [[Ђорђе Војтех|Војтех]] предао Скопље Византинцима уз гаранције да му се неће ништа десити. Бодина је позвао да нападне Скопље. Била је зима и Бодин је на [[Косово]] стигао по снегу. Византинци су му пошли у сусрет и тешко га поразили код места Пауни. Бодин је заробљен и послат у [[Црква светих Срђа и Ваха|манастир светих Срђа и Ваха]] одакле је пребачен у [[Антиохија|Антиохију]]. Отуда се спасао помоћу [[Млетачка република|млетачких]] морнара унајмљених од стране краља Радослава, Михаиловог брата и наследника на владарском престолу [[Србија|Србије]] (док се у другим изворима спомиње да их је унајмио сам [[Михаило Војислављевић|Михаило]]). Све то је пољуљало Михаилов положај, али после 1072. године нема података о његовом односу са [[Бугарска|Бугарском]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=68}}{{sfn|Живковић|2007}}<ref>Златарски, [http://www.promacedonia.org/vz2/vz2_1_4.htm II: 145-146]; Павлов, [http://liternet.bg/publish13/p_pavlov/buntari/georgi.htm 67-69]; Литаврин, 406-408</ref>
=== Савез са Норманима и освајања ===
На пролеће [[1081]]. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је уприличио брак између Бодина и [[Јаквинта|Јаквинте]], ћерке вође из норманске странке. Овај политички брак означио је и ослоњење [[Дукља|дукљанског]] владара на [[Нормани|Нормане]]. Већ у октобру 1081. Бодин је владао сам па се тако сматра да је његов отац између маја и септембра 1081. године преминуо. [[Антипапа Клемент III]] 8. јануара [[1089]]. године је већ потврдио његову краљевску круну.<ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/dukljanski_zetski_kralj_mihailo_vojislavljevic.htm О дукљанским краљевима, документи]</ref> Цитира у писму:
{{цитат|'''regis Bodini gloriossimi'''}}
У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да биди да ли ће да византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи у борбу.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=115}}
Ипак су се ти догађаји десили после неколико месеци после очеве смрти, а Бодинов стриц Радослав, који је тада управљао Травунијом и Захумљем, представљао му је опасност за наследство престола, па је то и још један разлог зашто је повукао војску, па је стога Бодин наредних годину дана, учвршћивао своју власт у Дукљи. Поп Дукљанин записује да је Михаила наследио Радослав и када је наследио престо сазнао је да је Бодин жив и да је заточен у Антиохији из које је био уз помоћ спретних људи извучен. Радослав је Бодину дао Грбаљ и Будву, али се 16. године Радослављеве владавине побунио и узео престо уз помоћ своје браће, а Радослав се повукао у Требиње где је умро у дубокој старости.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=95 — 96}}{{sfn||Живковић|2006|p=115 — 116}}
Владавину краља Радослава не записују други извори. Ана Комнин јасно помиње да је 1081. године, године које је и Михаило умро, Бодин био савладар. Његове владавина не може хронолошки да се уметне, једино ако се подразумева савладарство са Михаилом, када је Бодин отишао у рат 1081. године и оставио Радослава да влада својим областима Травунијом и Захумљем. Вероватно је и зато повукао своју војску из Драча да би завршио сукоб са Радославом, који је вероватно завршен већ 1082. године.<ref>Ако је Бодин уклонио 1082. године, значи да је савладарство Михаила и Радослава почело од 1066. године</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=116}}
[[Датотека:Italy and Illyria 1084 AD.svg|290px|мини|десно|Држава Нормана и Краљевина Дукља]]
Изгледа да Бодин ова освајања није вршио ради стицања привремене превласти или ратног плена, већ је то последица дугорочне планиране стратегије, која се вероватно развијала у Бодиновој глави још од пораза 1072. године, вероватно му је то дало одлуку на који начин управљати освојеним земљама. Тако је Боддин, крунисан за бугарског цара, доживео издају Ђорђа Војтеха, бугарског бољара који га је позвао у устанак против Ромеја. Изгледа да Бодина током ове кампање становници тих области нису сматрали да легетатимног владара. Потврда о овоме би се могла наћи у томе да је крштено име Константин хтео да промени у Петар, највероватније зато што се Симеонов син звао Петар, како би задобио симпатије становника на тим просторима. Освајања 1083. године требали су да имају стални карактер, а да би се то постигло морало се другачије поступити по освојеним територијама, зато је 1083. године поставио двојицу жупана из Дукље, Стефана у Босни и Вукана и Марка и Рашкој, и да томе успоставе нову династију.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96 — 97}}<ref>Мавро Орбин овај део текста доноси у нешто другачијем значењу нагашавајући да је Бодин поделио Рашку на два дела и тамо послао Марка и Вукана упор. ''Orbin 233''. Занимљиво да је Орбинов део запис на маргини да је у другим изворима овај Марко познат и по имену Мавро. Међутим, данас сачувани изворе не донесе податке о овом Мавру.</ref> И како дукљанин пише, заклели су се да ће поштовати њега, његове синове и наследнике.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96 — 97}} Изгледа да Стефан није рођен у Дукљи, већ је био домаћи великаш, који је требао да помогне Бодину у Босни.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 117}}
=== Напад на Драч ===
Пошто је Бодин 1083/1084. године завршио освајања према унутрашњости и држећи јако своје вазале у Рашкој и Босни, окренуо се ка јужној граници. Нормани су се и даље јако држали у Драчу, што је и било омогућило Бодину да освоји Рашку и Босну. Преко своје жене Јаквинте, Норманке и Барија, успео да преговара са Норманима и да склопи савез. Јула 17. 1085. године Робер Гвискард је изненада умро и расуло које је настало између Норама, што је довело до безвлашћа на јужној граници Дукље, што је Бодину омогућило да осваја територије у правцу Драча, и како Дукљанин пише, освојио је и сам град Драч.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref>Бодин вероватно није заузео Драч, али је сигурно дошао у непосредну близину Драча и можда преговарао о његовој предаји.</ref> Међутим Византици су решили све проблеме и кренули у противофанзиву. Ана Комнин наводи да је Јован Дука, шурак цара Алексија, добио јаку војску како би победио Далмате у Драчу тј. Бодина, јер је Бодин освајао градове и трговишта и прикупљао их својим територијама. Јован Дука је успео да заузме тврђаве које су припадале Вукану, да би накрају победио и заробио Бодина.<ref>Ann. Comn. II , 115.10 – 20</ref> Ана Комнин наводи да је Бодин био ратоборан и пун подлости, јер је нападао стално најближа трговишта и градова, иако је и сам хтео да обнови добре односе са Византијом.<ref>Ann. Comn. II , 115.10- 15</ref> Тај епитет је добио дипломатском активношћу против византијских интереса.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 118}}
Када је Јован Дука око 1090. године поразио и заробио Бодина, он се врло брзо нашао на слободи. Овог пута је скопљен мир којим је Бодин био обавезан да врати Византији све поседе са драчког темата. Већ 1091. године, Бодин је хтео да прекрши договор, као и његов вазал Вукан,<ref>Ann. Comn . II , 147.7 - 9</ref> али се овог пута преусмерио ка византијском Дубровнику.{{sfn||Живковић|2006|p=119}}
Већ после годину дана Бодин, је поново био на слободи, и спреман за даље акције, али од пораза 1090. никада се није потпуно опоравио. Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих може да има више од 15 година, то је било толико опасно, да у случају, ако би краљ умро док не достигну зрелост, синови ће изгубити власт над државом, и то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али приговара против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2007}} ▼
▲=== Стварање архиепископије ===
▲[[Датотека:Bula klimenta3 barskom nadbiskupu petru.jpg|100px|мини|лево|Климентова була.]]
▲Краљевска титула Константина Бодина, била је наслеђена на лаган начин, али је за пуноћу државност сувреренитета био значајан црквени ранг државе. За сваку државу је тада био важан верски центар у земљи, јер је то деловало на снажан кохезиони чинилац. барски епископи су били незадовољни када се [[Дубровник|Дубровнички]] ранг подигао на [[Архиепископија|архиепископију]]. Бодин се тада обратио папи да уздигне Бар на архиепископију. [[1089]]. папа је издао своју булу барском [[архиепископ]]у и одобрио му је да поседује [[Архиепископија|архиеписког]] огртача. Тада су створиле [[Епархија|епископије]]: [[Дукља|Дукље]], Бара, [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Свач]]а, [[Скадар|Скадра]], [[Дриваст]]а, [[Пилот]]а, а затим [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Травунија|Травуније]]. На овим [[Бискуп|бискупијама]] је полагао право и [[Дубровник|дубровнички]] [[надбискуп]], што је довело до скуоба. Бискупија није била пуно проширена у [[Рашка|Рашкој]] и [[Босна|Босни]], што указује да није било пуно католика.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=71-73}}
=== Јачање Раса ===▼
На слабљење [[Дукља|Дукље]] утицало је нагло јачање [[Рашка|Рашке]]. Требало је да прође 100 година док је земља [[Рашка|Раса]] са суседним крајевима прерасла у државну заједницу, за који ће бити и умешано име Србије. [[Византија]] се још [[1091]]. прибојавала заједничких напада Бодина и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]], а касније само од Вукана. Било је разлога, јер је Вукан вршио притисак на правцу [[Косово|Косова]], па су његови ратници продирали на византијску територију. Да би спречили упаде [[Алексије I Комнин]] (1081—1118) утврдио је погранични појас [[1092]]. године, на сектору који се звао „Зигос”, који се простирао између византијског [[Липљан]]а на југу и [[Срби|српског]] [[Звечан]]а на северу. Граница је била слабо утвђена, па ја Вукан [[1093]]. године продрао до Липљана и запалио га. Византијски цар је успео да спречи даљи продор. Вукан није хтео да послуша Византинце, а на крају их је и претукао. Вукан је и даље ратовао, па је заузео Липљан и опустошио околину града. Тада је кренуо према [[Скопље|Скопљу]], где је њега опустошио па је кренуо на [[Врање]], што је исто и њему урадио. Вукан се усмерио на правцу истока, па је запосео трајно долине [[Лаба]], [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Расина|Расине]]. После успешног продора на исток, Границе [[Рашка|Расе]] су се помериле из долине [[Ибар|Ибра]] низ Топлицу до обала [[Јужна Морава|Јужне Мораве]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=81-82}}▼
=== Бодинова опсада Дубровника ===
Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би им могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. Остали синове Радослава када су сазнали за ово, одлучили су да се склоне у Дубровник где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref>Orbin, 234</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref>Када је ово сазнао Бодин одлучио је да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили не мале штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=98}}<ref>Orbin, 234</ref><ref>Ragnina, 206</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref>Orbin, 234</ref> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>Orbin, 234 — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (Rocca di Bodino), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>Orbin, 235</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>Anonymi, 26</ref><ref>Ragnina, 27</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=119 — 120}}
Како Поп Дукљанин пише, то је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96}} Да би Бодин био сигуран да не дође да устанка, зато је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окреутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn||Живковић|2006|p=120 — 121}}
▲=== Сусрет са крсташима ===
▲[[Датотека:Rajmond IV Tuluski u Duklji sr cir.svg|220px|мини|десно|Пролазак крсташа кроз Дукљу.]]
▲Бодин после неуспеле опсаде Дубровника више није ни ратовао са Византијом. Последње вести о њему преносе византијски извори када је једно одељење крсташа пролазило путем Далмације и прошло кроз Дукљу у позну јесен 1096. године. Тада су се вође крсташа сусреле са Бодином. Ту су склопљењи уговори и заклетве да крсташка војска неће бити ометана од Бодинових људи и да ће бити обезбеђено снабдевање намирницама и другим потрепштинама. Гроф Рајмунд од Пија чак се и братимио са Бодином, дадевши му богате дарове. Изгледа да овај договор баш и није био одржан, јер су крсташе у јужној Дукљи непрекидно нападале разбојничке скупине.<ref>Новаковић, Основи, 202, нап. 1.</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=121 — 122}}
▲Немогуће изоставити, да је Бодин због боравка у заробљеништву и вишегодишње борбе са [[Византија|Византијом]], могао да се послужи као [[Ремон Тулуски|Реимонов]] [[доушник]]. У знак захвалности од стране команданта крсташа, долази до поновне комуникације оба владара. То је последњи познати потез Бодина, убрзо после тог догађаја је умро. Изгледа да тада није имао више од 50 година.{{sfn|Живковић|2007}}
=== Повеља ===
[[Датотека:Lokrum island, Benedictine monastery.jpg|мини|Бодиново даровање.]]
{{цитат|''У име господа нашег [[Исус Христ|Исуса Христа]] године од утемељења хиљаду стоте, индикције осме. Потврђује се ова повеља и непокретно имање од мене, [[Бог|божјом]] милошћу краља Бодина: Нека је свима знано да место [[Мартин Турски|Св. Мартин]] са свим поседима и [[виноград]]има који се налазе на томе месту дајемо манастиру светога [[Бенедикт Нурсијски|Бенедикта]], да имају допуштење монаси да га заувек уживају и да немају неприлика ни од кога нас данашњих и будућих...|}}▼
Водин је издао повељу о поклону цркве Св. Мартина бенедиктинцима на Локруму, пред крај своје владавине. У Бодиновој повељи пише:
▲Већ после годину дана Бодин, је поново био на слободи, и спреман за даље акције, али од пораза 1090. никада се није потпуно опоравио. Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих може да има више од 15 година, то је било толико опасно, да у случају, ако би краљ умро док не достигну зрелост, синови ће изгубити власт над државом, и то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али приговара против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2007}}
▲{{цитат|''У име господа нашег [[Исус Христ|Исуса Христа]] године од утемељења хиљаду стоте, индикције осме. Потврђује се ова повеља и непокретно имање од мене, [[Бог|божјом]] милошћу краља Бодина: Нека је свима знано да место [[Мартин Турски|Св. Мартин]] са свим поседима и [[виноград]]има који се налазе на томе месту дајемо манастиру светога [[Бенедикт Нурсијски|Бенедикта]], да имају допуштење монаси да га заувек уживају и да немају неприлика ни од кога нас данашњих и будућих...|}} <ref>[http://www.montenegrina.net/pages/pages1/istorija/duklja/povelja_dukljanskog_kralja_bodina_o_poklonu_crkve_na_lokrumu.htm Повеља дукљанског краља Бодина]</ref>
▲=== Проблем титулације и назив државе ===
▲Једини члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]] чија се држава у којој је владао називала [[Дукља]] био је [[Стефан Војислав]], у периоду од [[1018]]. до [[1034]]. Друга [[Стефан Војислав|Војиславова]] држава, која је обухватала и [[Травунија|Травунију]], [[Захумље|Хум]] и [[Подгорје]], већ се звала [[Србија]], како је званична титула [[Стефан Војислав|Стефана Војислава]] била "[[кнез]] [[Србија|Србије]]" у том периоду. [[Михаило Војислављевић|Михаило]] је такође имао титулу "кнеза [[Срби|Срба]]", али и "[[Протосеваст|протоспарат]] Срба", а након [[1078]] "краљ [[Трибали|Трибала]] и [[Словени|Словена]]", а [[Византија|Византинци]] су за [[Срби|Србе]] користили егзоним [[Трибали|Трибал]], о чему сведоче [[Никефор Григора]], [[Јован Кантакузин]] и [[Лаоник Халкокондил]]. [[Ана Комнина]] Михаила такође зове "Егзарх Србије" Бодин је на почетку владавине такође имао титулу "[[Протосеваст|протоспарата]] Срба", али након поновног успостављања краљевине [[1085]], "краљ Срба". Стога, Бодинова држава се вероватно није ни звала Дукља, већ Србија.
▲Ипак, новије студије показују да је титула Константина Бодина вероватно заправо била "Краљ [[Дукља|Дукље]] и Србије" <ref>[https://www.academia.edu/3510012/Vizantijska_titula_Konstantina_Bodina_Byzantine_title_of_Constantine_Bodin_ Коматина, Предраг "Византијска титула Константина Бодина" (2011) Византолошки институт САНУ, Београд]</ref> То се на неки начин може објаснити померањем епицентра [[Срби|српске]] културе из Дукље назад у [[Рашка|Рашку]], тако да није више само Дукља имала права да се назове једноставно "[[Србија|Србијом]]". Плус, Рашка није била "[[Дукља|дукљанска]]" територија, него само њен вазал. Тако да је Бодиново право да своју државу назове једноставно "Србија" полако опадало.
=== Подела државе ===
[[Датотека:Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg|250px|мини|десно|Подела Бодинове државе.]]
Територија је била подељена између краљеве браће и синова. Једна извршена подела је могла постати трајна, као што се [[Србија]] поделила на [[Босна|Босну]] и [[Рашка|Рас]] у виду географске области, а касније у виду државе. Подела државе је имала јак утицај у [[Дукља|Дукљи]], али извршена подела није била трајна. Владар је имао право да државне територије да на управу члановима своје породице, али да притом задржи врховни власт у држави. Тако су у неким областима владали браћа или синови. То се јављало још и код [[Михаило Војислављевић|Михаила]]. Када је избавио сина Бодина из заробљеништва
{{цитат|поново му повери врховну власт|Скиличин Настављач}}
То нам указује да је Бодин већ седамдесетих година владао неким територијама [[Дукља|Дукље]]. Једино се тиме може објаснити његова самосталност политичке делатности док му се отац налазио у животу.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=75-76}}
▲== Јачање Раса ==
▲На слабљење [[Дукља|Дукље]] утицало је нагло јачање [[Рашка|Рашке]]. Требало је да прође 100 година док је земља [[Рашка|Раса]] са суседним крајевима прерасла у државну заједницу, за који ће бити и умешано име Србије. [[Византија]] се још [[1091]]. прибојавала заједничких напада Бодина и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]], а касније само од Вукана. Било је разлога, јер је Вукан вршио притисак на правцу [[Косово|Косова]], па су његови ратници продирали на византијску територију. Да би спречили упаде [[Алексије I Комнин]] (1081—1118) утврдио је погранични појас [[1092]]. године, на сектору који се звао „Зигос”, који се простирао између византијског [[Липљан]]а на југу и [[Срби|српског]] [[Звечан]]а на северу. Граница је била слабо утвђена, па ја Вукан [[1093]]. године продрао до Липљана и запалио га. Византијски цар је успео да спречи даљи продор. Вукан није хтео да послуша Византинце, а на крају их је и претукао. Вукан је и даље ратовао, па је заузео Липљан и опустошио околину града. Тада је кренуо према [[Скопље|Скопљу]], где је њега опустошио па је кренуо на [[Врање]], што је исто и њему урадио. Вукан се усмерио на правцу истока, па је запосео трајно долине [[Лаба]], [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Расина|Расине]]. После успешног продора на исток, Границе [[Рашка|Расе]] су се помериле из долине [[Ибар|Ибра]] низ Топлицу до обала [[Јужна Морава|Јужне Мораве]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=81-82}}
== Бодинов печат ==
Линија 111 ⟶ 112:
== Смрт ==
У 26. години и петом месецу Бодинове владавине, у Скадру, његовој престоници, Бодин је умро. Тачан месец и година смрти може се одредити на основу податка да је крунисан за бугарског цара септембра/октобра 1072. године.<ref>Scyl. Cont . 163.13 – 16</ref> Бодин је стога преминуо фебруара/марта 1099. године и сахрањен је у манастиру Светог Сергеја и Вакха, који је служио као гробно место дукљанских краљева. Смрт краља Бодина означавало је и крај успона дукљанске државе. Дуго негована политика о осамостаљивању Дукље је прешла у потпуни преокрет. На вест Бодинове смрти из Цариграда су се Браниславови потомци искрцали у Драчу. Бодинов престо је наследио његов син Михаило, који је убрзо био збачен и престо је припао Доброславу, полубрату Бодина. То описују и последње странице дукљановог летописа. После његове смрти је дошао утицај Византије и Рашке. Стога се може рећи да је после Бодинове смрти Дукља изгубила посебну улогу коју је имала половином 11. века. На развалинама Бодиновог система вазалних држава - Рашке, Босне, Травуније и Захумља - уздигнуће се нове снаге.{{sfn||Живковић|2006|p=122 — 123}}
== Наслеђе ==
Његов син [[Михаило II Војислављевић|Михаило]] је хтео да наследи трон, али због злобности своје мајке није успео, тако да га је наследио [[Доброслав II|Доброслав]].<ref>Доброслав је био најстарији син краља Михаила из његовог другог брака са византијском принцезом.</ref> Михаило је сигурно исто отрован као и Доброслав.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}} [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђе]], Бодинов син, је на престолу [[Дукља|Дукље]] у два наврата: од ([[1113]]–-[[1118]]) и од ([[1125]]--[[1131]]). Са својом мајком [[Јаквинта|Јаквинтом]] је покушао обновити државу, али није успео. [[Византија]] је то спречила и урадила војни напад на [[Дукља|Дукљу]], где је био освојен [[Скадар]] и војска је успела да зароби [[Ђорђе Бодиновић|Ђорђа]] и да га одведе у [[Цариград]].{{sfn|Живковић|2006|p=147}}
== Породично стабло ==
Линија 180 ⟶ 181:
{{низ
| пре=[[Михаило Војислављевић]]
| списак=[[Дукља|Краљ Дукље и Србије]]<br />(
| после= [[Михаило II Војислављевић|Михаило II]] и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукан]]
| пре2=[[Петар Дељан]]
| |||