Слободно зидарство — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 7:
Савремено слободно зидарство се састоји од двије главне препознатљиве скупине. [[Регуларно слободно зидарство]] инсистира на томе да се у радној ложи читају свети списи, да сваки члан искрено вјерује у [[Врховно биће]], да женама није дозвољено ступање у организацију и да су расправе о религији и политици забрањене. [[Континентално слободно зидарство]] је данас општи појам за „либералну” јурисдикцију која је уклонила нека, или сва, ограничења.
 
== Масонска ложа ==
== Историја ==
{{main|Историја слободног зидарства}}
 
=== Придруживање ложи ===
=== Развој ===
 
Од средине 19. вијека, масонски историчари су тражили поријекло покрета у низу сличних докумената познатих као ''-{Old Charges}-'', који води поријекло из ''Регијус поема'' до 1425. године до почетка 18. вијека. Алудирајући на чланство у ложи оперативних масона, они повезују митолошку историју заната, дужности степена и начин на који се заклињу на вријерности приликом приступања. У 15. вијеку се види и први доказ церемонијалне регалије.
 
Не постоји јасан механизам помоћу кога су ове мјесне трговинске организациј епостале данашње Масонске ложе, али најранији ритуали и познате лозинке, из оперативних ложа са прелаза са 17. на 18. вијек, показују континуитет са ритуалима које су на крају 18. вијека развили прихваћени или могући масони, пошто су они чланови који нису практиковали физички занат постали познати. Записник из [[Ложа Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1|Ложе Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1]] у Шкотској показује континуитет од оперативне ложе 1598. године до савремене могуће Ложе. То је најстарија масонска ложа на свијету.
 
Алтернативно, Томас де Квинси у свом раду „''-{Rosicrucians and Freemasonry}-''” представља теорију која указује да се слободно зидарство можда развило из [[Розенкројцери|розенкројцеризма]]. Ову теорију је пореставио и њемачки професор Ј. Г. Бухле 1803. године.
 
Прва Велика ложа, Велика ложа Лондона и Вестминстера (касније позната као [[Велика ложа Енглеске]] (ВЛЕ)) основана је 24. јуна 1717. године, када су се већ постојеће четири лондонске ложе састале на заједничкој вечери. Многе енглеске ложе су се придружиле новом регуларном тијелу, која је само ушла у период самопромоције и ширења. Међутим, многе ложе нису могле подржати промјене које су неке од ложа ВЛЕ направила у ритуалу (постале су познате као ''модерне'') и неколико њих је формирало супарничку Велику ложу 17. маја 1751. године под именом [[Древна велика ложа Енглеске]]. Ове двије Велике ложе су се борила за надмоћ, све док ''модерне'' ложе нису вратиле древни ритуал. Оне су се 27. децембра 1813. године ујединиле у [[Уједињена велика ложа Енглеске|Уједињену велику ложу Енглеске]] (УВЛЕ).
 
[[Велика ложа Ирске]] и [[Велика ложа Шкотске]] основане су 1725. и 1736. године, иако нису успијеле убиједити све постојеће ложе у својим земљама да им се придруже.
 
=== Сјеверна Америка ===
 
Најстарија америчка ложа основана је у Пенсилванији. Колектор за луку Пенсилваније, Џон Мур, писао је свим присутним ложама у Пенсиванији 1715. године, двије године прије него основана прва Велика ложа у Лондону. Прва велика ложа Енглеске именовала је Покрајинског Великог мајстора за Сјеверну Америку 1731. године, са сједиштем у Пенсилванији. Остале ложе у колониј добила су овлашћења од касније Древне велике ложе Енглеске, Велике ложе Ирске и Велике ложе Шкотске, које су биле прилично добро заступљене у путујућим ложама Британске војске. Многе ложе настале су без налога из било које Велике ложе, тражиће и плаћајући њихово одобрење тен након што су биле сигурне у свој опстанак.
 
Након Америчке револуције, незавнисна Велика ложа САД се развила у свакој од савезних држава. Неки мисле да је кратко организовање свеобухватне „Велике ложе САД” са Џорџом Вашингтоном (који је био члан Вирџинијске ложе) као првим Великим мајстором, али та идеја је била краткотрајна. Разне државне Велике ложе нису жељеле изгубити сопствни ауторитет тиме што би пристале на такво тијело.
 
==== Принц Хол слободно зидарство ====
{{main|Принц Хол слободно зидарство}}
 
Принц Хол слободно зидарство постоји јер су ране америчке ложе одбијале да у своје редове приме [[Афроамериканци|Афроамериканце]]. Године 1775, Афроамериканац [[Принц Хол]],<ref>{{cite web|last1=Johnson|first1=Lawrence|title=Who is Prince Hall? And other well known Prince Hall Masons|url=http://www.mindspring.com/~johnsonx/whoisph.htm|website=www.mindspring.com|accessdate=10. 4. 2018|language=en|date=јун 1996}}</ref> заједно са још 14 Афроамериканаца, инициран је у Британску војну ложу по налогу Велике ложе Ирске, након што су одбили да их приме у друге ложе у Бостону. Када је Британска војна ложа напустила Сјеверну Америку након завршетка Америчке револуције, ови 15 људи добили су овлашћење да се састану као ложа, али не да иницирају слободне зидаре. Године 1784, ове особе су добиле налог од Прве велике ложе Енглеске (ПВЛЕ) и основали су Афричку ложу, бр. 459. Када је 1813. године основана Уједињена велика ложа Енглеске (УВЛЕ), све ложе са сједиштем у САД су избрисане са њеног списка — углавном захваљујући [[Рат из 1812.|Рату из 1812]]. Тако, одвојена и од УВЛЕ и од биле које признате Велике ложе САД, Афричка ложа промијенило је своје име у Афричка ложа, бр. 1. — и дефакто је постала „Велика ложа” (ова ложа се не смије мијешати са разним ложама на афричком континенту). Као и остало слободно зидарство у САД, Принц Хол слободно зидарство убрзано је расла и организовала се по систему Великих ложа у свакој савезној држави.<ref>{{cite book|last1=Coleman|first1=Raymond T.|title=Prince Hall History Education Class|date=2007|url=http://www.princehall.org/history/Ray%20Colemans%20History.pdf|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref>
 
Ширењем расне сегрегације у Сјеверној Америци средином 19. и почетком 20. вијека Афроамериканцима је отежано придруживање ложама изван јурисдикције Принц Хола — уз то је и онемогућена признање заједничке јурисдикције између паралелних масонских тијела у САД. Од осамдесетих година, такав вид дискриминације је отишао у прошлост. Данас већина Великих ложа у САД признаје своје Принц Хол двојнике и представници обје традиције раде на пуном признању.<ref>{{cite web|last1=Bessel|first1=Paul M.|title=Prince Hall Masonry Recognition details: Historical Maps|url=http://bessel.org/masrec/phamapshistorical.htm|website=bessel.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> Уједињена велика ложа Енглеске нема проблема са признањем Великих ложа Принц Хола. Иако истичу своје насљеђе као ложе црних Американаца,<ref>{{cite web|title=MWPHGL of PA {{!}} The History of Prince Hall Masons - Part 1|url=http://www.princehall-pa.org/history-phms.html|website=www.princehall-pa.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> Принц Хол је отворен за све људе без обзира на расу или религију.<ref>{{cite web|title=MWPHGL of PA {{!}} What is Freemasonry?|url=http://www.princehall-pa.org/masonry.html|website=www.princehall-pa.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref>
 
=== Појава континенталног слободног зидарства ===
 
Енглеско слободно зидарство се проширило на Француску двадесетих година 18. вијека, прво као ложа протјераних [[Јакобити|Јакобита]], а затим се проширило на француске ложе које су пратиле модерни ритуал. Из Француске и Енглеске, слободно зидарство се раширило на већину континенталне Европе током 18. вијека. Велика ложа Француске основана је за вријеме Великог мајстора војводе Клермона, који је имао само номинални ауторитет. Његов насљедник, војвода Орлеана, реконструисао је централно тијело као Велики оријент Француске 1773. године. Накратно заустављена током [[Француска револуција|Француске револуције]], француско слободно зидарство наставило је свој раст у наредном вијеку,<ref>{{cite web|title=The history of freemasonry|url=http://www.godf.org/index.php/pages/details/slug/the-history-of-freemasonry|website=www.godf.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> прво под вођством Александра де Граса. Као каријерни армијски официр, са својом породицом је живио у [[Чарлстон (Јужна Каролина)|Чарлстону]] у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]] од 1783. до почетка 19. вијека, након што је напустио [[Сан Доминго]] током [[Хаићанска револуција|Хаићанске револуције]].
 
==== Раскол ====
 
== Организација ==
Линија 76 ⟶ 46:
Слободно зидарство Плаве ложе нуди само три традиционална степена, и у већини јурисдикција, чин прошлог или постављеног мајстора. Масонски мајстор може да прошири своје искуство стицањем виших степени, у пратећим тијелима које је одобрила његова Велика ложа.<ref>{{cite book|last1=Cooper|first1=Robert L.D.|title=Cracking the Freemasons code : the truth about Solomon's Key and the Brotherhood|date=2007|publisher=Atria books|location=New York|isbn=978-1416546825|page=229|edition=1|language=en}}</ref>
 
Древни и Прихваћени [[Шкотски ред]] је систем од 33 степена (укључујући и три степена Плаве ложе) којим управља мјесни или национални Врховни савјет. Овај систем је популаран у Сјеверној Америци и континенталној Европи. [[Јоркшки ред]], са сличним опсегом, врши управу над три реда Масонства, првенствено [[Краљевска арка (масонство)|Краљевском арком]], [[Крипта (масонство)|Криптом]] и [[Витезови Темплари (масонство)|Витезовима Темпларима]].<ref>{{cite booksfn|last1=Johnstone|first1=Michael|title=The Freemasons : the illustrated book of an ancient brotherhood|date=2005|publisher=Gramercy Books|location=New York|isbn=9780517226667|pagep=95–98}}</ref>
 
У Уједињеном Краљевству, одвојена тијела управљају сваким редом. Слободи зидари се подстичу да се придруже Светој краљевској арци, која је повезаса са Марк масонством у Шкотској и Ирској, али је одвојена у Енглеској. Темпларско и Крипстско масонство такође постоји.<ref>{{cite web|last1=Ward|first1=J S M|title=THE HIGHER DEGREES' HANDBOOK by J.S.M. WARD - A masonic book online|url=http://www.freemasons-freemasonry.com/ward_HD_handbookfr.html|website=www.freemasons-freemasonry.com|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref>
Линија 82 ⟶ 52:
У нордијским земљама, преовлађује [[Шведски ред]], а варијација овог реда заступљена је и у Њемачкој.
 
== Ритуали и симболика ==
== Највећи системи ==
{{main|Ритуали и симболика слободног зидарства}}
 
Слободно зидарство себе описује као „прекрасан систем моралности, прикривен у алегорији и илустрован симболима”.<ref>{{cite web|title=Masonic Higher Education Bursary Fund {{!}} What Is Freemasonry {{!}} Alberta|url=http://www.mhebf.com/freemasonry.html|website=www.mhebf.com|accessdate=11. 4. 2018|language=en}}</ref> Симболика је углавном, али не искључиво, заснована на ручним алатима каменорезаца — [[шестар и угломјер]], либела, [[глетерица]] и остали. За сваки од ових алата приложена је морална лекција, иако намјерна никако није конзистентна. Значење симболике се подучава и истражује кроз ритуале.{{sfn|Johnstone|2005|p=101–120}}
Мноштво масонских редова је букнуло почевши од [[17. век|XVII века]]. Два масонска система се зову Ред Јорка и [[Шкотски Ред]]. Ниједан од њих није у вези са Јорком, Енглеском или Шкотском. Јоршки Ред је основан у касном [[18. век|XVIII веку]] и зове се Главни, а чланови Краљевски Венац (4 степена); следећи корак је Тајни Ред, а чланови су Краљевски и Одабрани Зидари (3 степена); коначни је Витешки Ред, а чланови су Витезови Храмовници (3 степена). Шкотски Ред је основан у Чарлстону, Јужна Каролина, [[1801]]. (33 степена укључујући три Степена Симболичке Ложе).
 
Сви слободни зидари своје путовање запичињу у свом „занату” постепено ''иницијацијом'', ''усвајањем'' и ''подизањем'' три степена Заната или слободног зидаства Плаве ложе. Током ова три ритуала, кандидат се постепено подучава значењу симбола Ложе, а кандидат држањем, знацима и ријечима другим масонима показује да је инициран. Иницијација је дијелом алегорија и дијелом лекција и окреће се око градње [[Соломонов храм|Соломоновог храма]], као и умјешност и смрт његовог главног архитектете, [[Хирам Абиф|Хирама Абифа]]. Степени који се стичу су ''ученик'', ''помоћник'' и ''мајстор''. Иако постоје различите верзије ових ритуала, са најмање двије разлике у распореду и верзији Хирамовог мита у ложама, свака верзије је препознатљива било ком слободном зидару из било које јурисдикције.{{sfn|Johnstone|2005|p=101–120}}
У многим другим групама, повезаним са Јоршким Редом, чланови су углавном изабрани, али понекад и изгласни. Они су заинтересовани за посебан вид слободног зидарства укључујући и истраживање слободног зидарства. Познати су:
* Краљевски Ред Шкотске ({{јез-ен|The Royal Order of Scotland}}),
* Савезни Масонски Степени ({{јез-ен|The Allied Masonic Degrees}}),
* Црвени Крст Константина ({{јез-ен|The Red Cross of Constantine}}),
* Масонско Друштво Розенкројцера ({{јез-ен|The Masonic Rosicrucian Society - SRICF}}),
* Ред Строгог Обреда ({{јез-ен|The Rite of Strict Observance - CBCS}}),
* Ред Велике Академије ({{јез-ен|The Grand College of Rites}}),
* [[Ред витезова масона]] ({{јез-ен|Knight Masons}}),
* Ред Плуте ({{јез-ен|The Order of Corks}}),
* Јоршки Крст Части ({{јез-ен|The York Cross of Honour}}),
* Плави Монаси ({{јез-ен|The Blue Friars}}),
* Свети Краљевски Венац Витешких Свештеника Храма ({{јез-ен|The Holy Royal Arch Knights Templar Priests}}) и
* Ред Источне Звезде ({{јез-ен|Order of the Eastern Star}}) (ред за супруге Масона).
 
У неким јурисдикцијама, главне теме сваког степена су илустроване на [[масонска табла|масонској табли]]. Овај сликани приказ масонских тема изложен је у ложи у зависности о коме се степену ради и кандидату се на тај начин објашњава како да илуструје легенду и симболику сваког степена.<ref>{{cite web|last1=McKeown|first1=Trevor W.|title=Some thoughts on the history of the Tracing Boards|url=http://freemasonry.bcy.ca/texts/gmd1999/tb_history01.html|website=freemasonry.bcy.ca|accessdate=11. 4. 2018|language=en}}</ref>
Постоје и „мистични степени“, попут Гробница ({{јез-ен|The Shrine}}), Пећина ({{јез-ен|The Grotto}}) и Високи Кедрови Либана ({{јез-ен|The Tall Cedars of Lebanon}}), такође од значаја. Мање скупине се баве посебним видовима Вештине.
 
Идеја о братству слободних зидара вјероватно потиче из правне дефиниције ''брата'' из 16. вијека као оног ко се заклео на узајамну подршку другоме. Према томе, слободни зидари се заклињу сваком степену да ће чувати тајну тог степена и да ће подржавати и штитити своју браћу, осим ако нису прекршили закон.<ref>{{cite book|last1=Cooper|first1=Robert L.D.|title=Cracking the Freemasons code : the truth about Solomon's Key and the Brotherhood|date=2007|publisher=Atria books|location=New York|isbn=978-1416546825|page=79|edition=1|language=en}}</ref> У већини ложа заклетва или обећање се врши изнад Књиге Светог закона, која је књига божанског откровање прикладња религијским увјерењима појединог брата (у англо-америчкој традицији то је Библија). У либералном континенталном слободном зидарству, дозвољене су књиге осим светих списа, које су један од разлога раскола међу Великим ложама.<ref>{{cite web|last1=Bessel|first1=Paul M.|title=U.S. Recognition of French Grand Lodges in the 1900s|url=http://bessel.org/france.htm|website=bessel.org|accessdate=11. 4. 2018|language=en}}</ref>
== Ритуали и симболика ==
{{main|Ритуали и симболика слободног зидарства}}
 
== Историја ==
Слободно зидарство себе описује као „прекрасан систем моралности, прикривен у алегорији и илустрован симболима”. Симболика је углавном, али не искључиво, заснована на ручним алатима каменорезаца — [[шестар и угломјер]], либела, [[глетерица]] и остали. За сваки од ових алата приложена је морална лекција, иако намјерна никако није конзистентна. Значење симболике се подучава и истражује кроз ритуале.
{{main|Историја слободног зидарства}}
 
=== Развој ===
'''[[Свевидеће око]]'''. Обично представљено у троуглу; симбол присутан у многим културама
'''[[Давидова звезда]]''' или '''Грб [[Соломон|краља Соломона]]'''. не појављује се ни у једној старој хебрејској књизи; примењивала се на Блиском истоку заједно са [[Свастика (симбол)|свастиком]]. Давидова звезда је симбол [[Краљевски Лук|Краљевског Лука]]. Давидова звезда је сачињена од два троугла, од којих је један окренут врхом на доле док је други окренут врхом ка горе. У окултизму, троугао са два угла горе, а једним доле-представља стилизацију људског бића, човека. Док, троугао са једним углом горе и два доле, представља стилизацију ватре, пламена,... који је у свим пагански, окултним религијама био стилизовани приказ божанства. Из тога, да се извести логичан закључак, да је Давидова звезда стилизовани приказ сједињавања човека и неког метафизичког бића,... што је циљ, како масонерије-тако и свих других окултних религија: циљ је постати БОГ-а не служити Богу.
 
Од средине 19. вијека, масонски историчари су тражили поријекло покрета у низу сличних докумената познатих као ''-{Old Charges}-'', који води поријекло из ''Регијус поема'' до 1425. године до почетка 18. вијека. Алудирајући на чланство у ложи оперативних масона, они повезују митолошку историју заната, дужности степена и начин на који се заклињу на вријерности приликом приступања. У 15. вијеку се види и први доказ церемонијалне регалије.
Т. Симбол '''„тау“''' (Т) је јеврејски симбол који су носили кенити пре него их је [[Мојсије]] пронашао у [[Синајска пустиња|Синајској пустињи]]; на таквом крсту је разапет Исус, не на оваквом - †; египатски хијероглиф у облику крста значи Спаситељ - јевр. Јешуа - грч. Исус; стога, овај знак (†) не представља облик распећа већ његово име.
 
Не постоји јасан механизам помоћу кога су ове мјесне трговинске организациј епостале данашње Масонске ложе, али најранији ритуали и познате лозинке, из оперативних ложа са прелаза са 17. на 18. вијек, показују континуитет са ритуалима које су на крају 18. вијека развили прихваћени или могући масони, пошто су они чланови који нису практиковали физички занат постали познати. Записник из [[Ложа Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1|Ложе Единбурга (Капела Свете Марије) бр. 1]] у Шкотској показује континуитет од оперативне ложе 1598. године до савремене могуће Ложе. То је најстарија масонска ложа на свијету.
 
Алтернативно, Томас де Квинси у свом раду „''-{Rosicrucians and Freemasonry}-''” представља теорију која указује да се слободно зидарство можда развило из [[Розенкројцери|розенкројцеризма]]. Ову теорију је пореставио и њемачки професор Ј. Г. Бухле 1803. године.
 
Прва Велика ложа, Велика ложа Лондона и Вестминстера (касније позната као [[Велика ложа Енглеске]] (ВЛЕ)) основана је 24. јуна 1717. године, када су се већ постојеће четири лондонске ложе састале на заједничкој вечери. Многе енглеске ложе су се придружиле новом регуларном тијелу, која је само ушла у период самопромоције и ширења. Међутим, многе ложе нису могле подржати промјене које су неке од ложа ВЛЕ направила у ритуалу (постале су познате као ''модерне'') и неколико њих је формирало супарничку Велику ложу 17. маја 1751. године под именом [[Древна велика ложа Енглеске]]. Ове двије Велике ложе су се борила за надмоћ, све док ''модерне'' ложе нису вратиле древни ритуал. Оне су се 27. децембра 1813. године ујединиле у [[Уједињена велика ложа Енглеске|Уједињену велику ложу Енглеске]] (УВЛЕ).
 
[[Велика ложа Ирске]] и [[Велика ложа Шкотске]] основане су 1725. и 1736. године, иако нису успијеле убиједити све постојеће ложе у својим земљама да им се придруже.
'''Троструки „тау“.''' Масонско обележје које представља краља, свештеника и пророка.
 
=== Сјеверна Америка ===
'''Риба'''. Симбол назореја, на арапском назарани - мале рибе, отуда Исус Назарећанин; ознака за свештенство.
 
Најстарија америчка ложа основана је у Пенсилванији. Колектор за луку Пенсилваније, Џон Мур, писао је свим присутним ложама у Пенсиванији 1715. године, двије године прије него основана прва Велика ложа у Лондону. Прва велика ложа Енглеске именовала је Покрајинског Великог мајстора за Сјеверну Америку 1731. године, са сједиштем у Пенсилванији. Остале ложе у колониј добила су овлашћења од касније Древне велике ложе Енглеске, Велике ложе Ирске и Велике ложе Шкотске, које су биле прилично добро заступљене у путујућим ложама Британске војске. Многе ложе настале су без налога из било које Велике ложе, тражиће и плаћајући њихово одобрење тен након што су биле сигурне у свој опстанак.
 
Након Америчке револуције, незавнисна Велика ложа САД се развила у свакој од савезних држава. Неки мисле да је кратко организовање свеобухватне „Велике ложе САД” са Џорџом Вашингтоном (који је био члан Вирџинијске ложе) као првим Великим мајстором, али та идеја је била краткотрајна. Разне државне Велике ложе нису жељеле изгубити сопствни ауторитет тиме што би пристале на такво тијело.
 
==== Принц Хол слободно зидарство ====
{{main|Принц Хол слободно зидарство}}
 
Принц Хол слободно зидарство постоји јер су ране америчке ложе одбијале да у своје редове приме [[Афроамериканци|Афроамериканце]]. Године 1775, Афроамериканац [[Принц Хол]],<ref>{{cite web|last1=Johnson|first1=Lawrence|title=Who is Prince Hall? And other well known Prince Hall Masons|url=http://www.mindspring.com/~johnsonx/whoisph.htm|website=www.mindspring.com|accessdate=10. 4. 2018|language=en|date=јун 1996}}</ref> заједно са још 14 Афроамериканаца, инициран је у Британску војну ложу по налогу Велике ложе Ирске, након што су одбили да их приме у друге ложе у Бостону. Када је Британска војна ложа напустила Сјеверну Америку након завршетка Америчке револуције, ови 15 људи добили су овлашћење да се састану као ложа, али не да иницирају слободне зидаре. Године 1784, ове особе су добиле налог од Прве велике ложе Енглеске (ПВЛЕ) и основали су Афричку ложу, бр. 459. Када је 1813. године основана Уједињена велика ложа Енглеске (УВЛЕ), све ложе са сједиштем у САД су избрисане са њеног списка — углавном захваљујући [[Рат из 1812.|Рату из 1812]]. Тако, одвојена и од УВЛЕ и од биле које признате Велике ложе САД, Афричка ложа промијенило је своје име у Афричка ложа, бр. 1. — и дефакто је постала „Велика ложа” (ова ложа се не смије мијешати са разним ложама на афричком континенту). Као и остало слободно зидарство у САД, Принц Хол слободно зидарство убрзано је расла и организовала се по систему Великих ложа у свакој савезној држави.<ref>{{cite book|last1=Coleman|first1=Raymond T.|title=Prince Hall History Education Class|date=2007|url=http://www.princehall.org/history/Ray%20Colemans%20History.pdf|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref>
 
Ширењем расне сегрегације у Сјеверној Америци средином 19. и почетком 20. вијека Афроамериканцима је отежано придруживање ложама изван јурисдикције Принц Хола — уз то је и онемогућена признање заједничке јурисдикције између паралелних масонских тијела у САД. Од осамдесетих година, такав вид дискриминације је отишао у прошлост. Данас већина Великих ложа у САД признаје своје Принц Хол двојнике и представници обје традиције раде на пуном признању.<ref>{{cite web|last1=Bessel|first1=Paul M.|title=Prince Hall Masonry Recognition details: Historical Maps|url=http://bessel.org/masrec/phamapshistorical.htm|website=bessel.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> Уједињена велика ложа Енглеске нема проблема са признањем Великих ложа Принц Хола. Иако истичу своје насљеђе као ложе црних Американаца,<ref>{{cite web|title=MWPHGL of PA {{!}} The History of Prince Hall Masons - Part 1|url=http://www.princehall-pa.org/history-phms.html|website=www.princehall-pa.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> Принц Хол је отворен за све људе без обзира на расу или религију.<ref>{{cite web|title=MWPHGL of PA {{!}} What is Freemasonry?|url=http://www.princehall-pa.org/masonry.html|website=www.princehall-pa.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref>
 
=== Појава континенталног слободног зидарства ===
 
Енглеско слободно зидарство се проширило на Француску двадесетих година 18. вијека, прво као ложа протјераних [[Јакобити|Јакобита]], а затим се проширило на француске ложе које су пратиле модерни ритуал. Из Француске и Енглеске, слободно зидарство се раширило на већину континенталне Европе током 18. вијека. Велика ложа Француске основана је за вријеме Великог мајстора војводе Клермона, који је имао само номинални ауторитет. Његов насљедник, војвода Орлеана, реконструисао је централно тијело као Велики оријент Француске 1773. године. Накратно заустављена током [[Француска револуција|Француске револуције]], француско слободно зидарство наставило је свој раст у наредном вијеку,<ref>{{cite web|title=The history of freemasonry|url=http://www.godf.org/index.php/pages/details/slug/the-history-of-freemasonry|website=www.godf.org|accessdate=10. 4. 2018|language=en}}</ref> прво под вођством Александра де Граса. Као каријерни армијски официр, са својом породицом је живио у [[Чарлстон (Јужна Каролина)|Чарлстону]] у [[Јужна Каролина|Јужној Каролини]] од 1783. до почетка 19. вијека, након што је напустио [[Сан Доминго]] током [[Хаићанска револуција|Хаићанске револуције]].
 
==== Раскол ====
 
== Антимасонерија ==
'''Митра'''. Митра са раздвојеним предњим и задњим делом је и данас капа бискупа. Јаков Праведник је био први [[бискуп]]; [[хијероглифи|хијероглиф]] за бога [[Ра|Амон-Ра]]. Амон илити амин.
{{main|Антимасонерија}}
 
== Види још ==
* [[Списак масонских великих ложа]]
* [[Масонски ритуали]]
* [[Масонерија у Београду]]
* [[Историја слободног зидарства]]
Линија 127 ⟶ 109:
 
== Литература ==
* {{cite book|ref=harv|last1=Johnstone|first1=Michael|title=The Freemasons : the illustrated book of an ancient brotherhood|date=2005|publisher=Gramercy Books|location=New York|isbn=9780517226667}}
* Луиђи Троизи: Речник масона, езотеризма, херметизма, религија, митова и симбола, „Филип Вишњић“
* Џон Робинсон: Рођени у крви (Изгубљена тајне масонерије), „Народна књига“
* Кристофер Најт и Роберт Ломас: Хирамов кључ, „Каирос“, 2000, Нови Сад
* Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Света крв, Свети грал, „Бата књига“
* Мајкл Бејџент, Ричард Ли и Хенри Линколн: Месијанско завештање, „Бата књига“
* Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Храм и ложа, „Бата књига“
* Мајкл Бејџент и Ричард Ли: Свици са Мртвог мора (обмана), „Бата књига“
* Данијел Лигу: Речник слободних зидара, „Паидеа“
* Ралф Еперсон: Невидљива рука, „Плави круг“
* Волтер Лесли Вилмшурст: Значење слободног зидарства
* Domenico V. Ripa Montesano, Vademecum di Loggia, Edizione Gran Loggia Phoenix – Roma Italia. 2009. ISBN 978-88-905059-0-4.
* Роберт Ломас: Хирамова књига, Хирам-Смедерево
 
== Спољашње везе ==