Земски сабор — разлика између измена

{{Историја Русије}}Земски сабор је први пут сазван 1549. по наредби [[Иван IV Грозни|Ивана IV Грозног]], а затим је повремено сазиван од његових наследника<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/77011698|title=The Cambridge history of Russia|last=|first=|year=2006|publisher=Cambridge University Press|others=Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor.|isbn=9780521812276|location=Cambridge|publication-place=|type=|oclc=77011698|pages=461}}</ref>. Тако сазвану скупштину чинило је од неколико десетина до неколико стотина најважнијих племића и свештеника, које би влада често принудно покупила по Москви<ref name=":0" />. Сабор је био сазиван по потреби, ради потврде закона или претресања унутрашњих и међународних питања, па чак и ради избора владара ([[Борис Годунов|Бориса Годунова]], [[Михаил I Фјодорович|Михаила Романова]]) у време кризе. У одсуству цара, Сабор је могао да сазове [[Патријарх московски Јов|патријарх]] или [[Бољарска дума]].<ref name=":0" />

Либерални руски историчари 19. века приказивали су Земски сабор као претечу парламента и зачетак либералне демократије у царској Русији, али то мишљење није опште прихваћено<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/77011698|title=The Cambridge history of Russia|last=|first=|year=2006|publisher=Cambridge University Press|others=Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor.|isbn=9780521812276|location=Cambridge|publication-place=|type=|oclc=77011698|pages=460}}</ref>. Делегати нису имали никаквих законом утврђених права и овлашћења, и само су потврђивали одлуке владе<ref name=":0" />. Последњи пут сабор је сазван 1684. за време [[Софија Алексејевна|регенткиње Софије]].