Сибир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м нови кључ за категорију Сибир: " " помоћу геџета HotCat
м Разне измене
Ред 1:
{{Coord|60|0|N|105|0|E|display=title}}
[[Датотека:Siberia-FederalSubjects.svg|мини|300п|<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px; background-color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;&#160;</span>&#160;[[Сибирски федерални округ]]<br />
<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;&#160;</span>&#160;Сибир као географска област у данашњим границама</span><br />
<span style="margin:0px; position:left; padding-bottom:1px;"><span style="border:#CC0000; background-color:#CC0000; color:#CC0000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF4000; background-color:#FF4000; color:#FF4000;">&#160;&#160;</span><span style="border:#FF9933; background-color:#FF9933; color:#FF9933;">&#160;&#160;</span>&#160;Азијски део Русије - историјски Сибир]]
[[Датотека:SiberiaMap.png|мини|300п|Сибир]]
'''Сибир''' ({{јез-рус|Сибирь}}) је део [[Русија|Русије]] који се простире у дужини од 7.000 km у правцу исток-запад од планине [[Урал (планина)|Урал]] на западу до разводних планина на истоку, и око 3.500 km у правцу север-југ од [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]] до казастанских планина и границе са [[Монголија|Монголијом]] и [[Кина|Кином]].<ref name="yandex">{{cite web |url=http://encycl.yandex.ru/dict/bse/article/00070/76500.htm?text=%D0%A1%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D1%80%D1%8C |title=Great Soviet Encyclopedia |publisher=Encycl.yandex.ru |date= |access-date=15. 5. 2010}}</ref> Све осим крајње југозапаног дела Сибира, и чини око 56% Руске територије са 9,6 милиона km². Сибир је обимна географска регија, а по најширијој дефиницији позната је и као Северна Азија. Сибир је историјски био део модерне Русије од 16. и 17. века.
 
Линија 5 ⟶ 9:
 
Сибир је, широм света, познат првенствено по својим дугим, оштрим зимама, са јануарским просеком од −25&nbsp;°C (−13&nbsp;°F), као и по томе што има велику историјом промене од стране руске и совјетске управе као локације за затворе, радне кампове и прогонство.
 
[[Датотека:SiberiaMap.png|мини|300п|Сибир]]
 
== Порекло имена ==
Линија 23 ⟶ 25:
 
== Историја ==
[[Датотека:NewlywedsChukchi MeetAnadyr the Sun1906.jpg|thumbмини|[[Чукчи]], један од многих [[Аутохтони народи|аутохтоних народа]] у Сибиру]]
Сибир су насељавали различити номадски народи као што су [[Енци]], [[Ненци]], [[Хуни]] и [[Ујгури]]. [[Монголи]] су освојили област у шеснаестом веку која је касније постала самостални [[Сибирски канат]]. Монголци су освојили велики део ове области почетком 13. века.
 
Линија 61 ⟶ 63:
 
== Географија ==
[[Датотека:Altai Kutscherla-See.jpg|thumbмини|Алтај, језеро Кучерла на [[Алтајске планине|Алтајским планинама]]]]
[[Датотека:26 swiatoinos.jpg|thumbмини|Полуострво Сватој Нос, [[Бајкалско језеро]]]]
[[Датотека:Vasyugan.jpg|thumbмини|Река Васјуган у јужној [[Западносибирска низија|Западносибирској низији]]]]
[[Датотека:Siberian autumn in taiga..JPG|thumbмини|Сибирска [[тајга]]]]
[[Датотека:Koryaksky volcano Petropavlovsk-Kamchatsky oct-2005.jpg|thumbмини|[[Корјакски]] вулкан над градом [[Петропавловск Камчатски]] на полуострву [[Камчатка]]]]
 
Са површином од {{Convert|13.,1|e6km милиона km²|mi2}}, Сибир чини око 77% укупне територије Русије и скоро 10% површине Земље ({{Convert|148,.940,.000| km²|abbr=on|disp=comma}}). Док Сибир географски припада Азији, многимноге органиинституције каоне штоделе суземље [[макрогеографскина региони ОУН]]неколико нећемањих поделитигеографских земљуцелина и поставићепредстављају целу Русију као део Европе и/или [[Источна Европа|Источне Европе]], пример су [[макрогеографски региони ОУН]]. Главне географске зоне обухватају [[Западносибирска низија|западносибирско низију]] и [[Средњосибирска висораван|Средњосибирску висораван]].
 
Источна и централна [[Јакутија]] обухватају бројне северне и јужне планине разних старосних доба. Ове планине се протежу до скоро 30003.000 m, али преко неколико стотина метара скоро су потпуно лишене вегетације. Клима је превише сува да би се глацијација проширила на ниске надморске висине. На овим ниским висинама налазе се бројне долине, многе од њих су дубоке и прекривене шумом [[ариш]] шумома, осим на екстремном северу где доминира [[тундра]]. Активни слој земљишта има тенденцију да буде дубок око један метар, осим у близини река.
 
Највиша тачка у Сибиру је активни [[вулкан]] [[Кључевскаја Сопка]], на полуострву [[Камчатка|Камчатке]]. Његов врх је на {{convert|4750|4.750 m}}.
 
=== Планински опсег ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Сибир