Битка на реци Вороњеж — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 53:
 
== Увод ==
Након [[Битка на Калки|битке на Калки]] 1223, Монголи су се повукли на исток, заузети освајањем Кине, док су руски кнежеви наставили своје братоубилачке ратове. 1237. Монголи су се вратили под вођством [[Бату-кан]]а, [[Џингис-кан]]овог унука: прошли су северном обалом [[Каспијско језеро|Каспијског мора]] и покорили [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]{{sfn|Durant|2011|p=739}}. Затим су упутили гласнике у [[Рјазањ]], најисточнији од руских градова, тражећи данак и покорност<ref name=":0">{{harvnb|Michell|Shakhmaton|Forbes|Beazley|1914|p=}}</ref>.[[Датотека:Kievan Rus in 1237 sepia.jpg|мини|Rusija oko 1237.|центар|470x470пискел]]
 
== Супротстављене снаге ==
{{Историја Русије}}
Величина и састав супротстављених војски могу се грубо проценити на основу савремених хроника<ref>{{Cite web|url=http://krotov.info/acts/12/pvl/novg07.htm|title=Новгородская летопись|website=krotov.info|access-date = 29. 3. 2018.}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой, редакция проф. А. А. Семенова. pp. Т. 1, кн. 2.|last=ад-Дин|first=Рашид|publisher=Издательство Академии Наук СССР|year=1952|id=|publication-place=|type=|pages=71}}</ref>. Савремени Монголски извори описују Батуову војску као 12-14 ''тумена''<ref name=":2" />'','' тј.120 до 140 хиљада људи, углавном номадских стрелаца-коњаника<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913580743|title="Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi|last=1898-1965|first=Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich)|last2=1898-1965.|first2=Насонов, А. Н. (Арсений Николаевич)|isbn=978-5-02-026935-4|edition=Izdanie vtoroe, stereotipnoe|location=Sankt-Peterburg|oclc=913580743}}</ref>. Међутим, тумени су често били далеко мањи, неки са свега 1.000 бораца. Војска се углавном састојала од номадских племена Средње Азије-Кипчака и Туркмена, док је правих Монгола било свега око 4.000, али они су заузимали сва командна места у свим одредима<ref name=":2" />.
 
Ред 63:
 
== Битка ==
[[Датотека:Kievan Rus in 1237 sepia.jpg|мини|Rusija oko 1237.]]
Након што су примили Монголске посланике и упутили их свом надређеном, великом кнезу [[Јуриј II од Владимира|Јурију II]] у Владимир, погранични кнезови [[Рјазањ]]а, [[Муром]]а и Пронска окупили су своје снаге и запосели обалу реке [[Вороњеж]]<ref name=":1" />, чекајући појачање из [[Владимир-Суздаљ|Владимира-Суздаљског]]. Помоћ није стигла на време, и малобројна руска војска лако је разбијена почетком децембра.
 
== Последице ==
Након пораза, [[Јуриј Рјазањски|кнез Јуриј]] се повукао у Рјазањ, који је одмах опседнут, док је његов синовац, кнез Роман, одвео део војске на север у [[Коломна|Коломну]], где се придружио војсци [[Владимир-Суздаљ|Владимира-Суздаљског]]<ref name=":0" />.{{Историја Русије}}
== Референце ==
{{reflist|30em}}