Охрид — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 61:
У Струги код Охрида је једна српска породица која се бавила соколарством, добила турски ферман са повластицама 1724. године. По извештају француског генерала Мармона из 1807. године наводи се за Охрид - "пут којим се може ићи колима, а једним делом на коњу. Језик је арбанашки, влашки и српски. У дистрикту има осам хиљада муслимана, тридесет хиљада хришћана. У самом граду је 3000 становника; пола муслимани, пола Хришћани".<ref>"Политика", Београд 1922. године</ref>
Број кућа у вароши "Охри"(ду) среском месту, износио је 1838. године - 750. Ту се виде православни манастири Св. Петке и Св. Ђурђа. У Ђурђевском манастиру је зграда - седиште православног митрополита "Западне Албаније", и ту се поред цркве са звонима, налази и зграда "конвикт", при којој се учи осморо грчке и "словенске" деце.<ref>"Српски летопис", Будим 1857. године</ref> У "Ориду" је отворена српска народна школа отворена 1858. године, па после дужег прекида поново прорадила по царској дозволи од 28. јула 1897. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> Њен управник био је Димитрије Грдановић кога су убили бугарски егзархисти из заседе. Та "Оридска" школа је четвороразредна, мушка и женска, са припремним разредом (забавиште). Ту је било 1900. године уписано 30 ђака, а учитељско тело чине тада: супружници Ђорђе и Христина Тасић, Јефта (син Димитрија) Грдановић.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
Српски митрополит призренски Јоанићије се према турском ферману од 1808. године, почео називати и "Охридским".<ref>"Гласник друштва српске словесности", Београд 1874. године</ref>
| |||