Мостар — разлика између измена

{{Друго значење 2}}

{{Насељено мјесто у Босни и Херцеговини

| надм висина =

| процена =

| година =

| површина =

| густина =

}}

'''Мостар''' је град у [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], смјештен на обалама ријеке [[Неретва|Неретве]] у сред [[Херцеговина|Херцеговине]]. У Мостару се налази управно сједиште [[Град Мостар|истоименог града]] и [[Херцеговачко-неретвански кантон|Херцеговачко-неретванског кантона]]. По броју становника ово је највеће насељено мјесто у Херцеговини. Према [[Попис становништва у Босни и Херцеговини 2013.|попису]] из 2013. године, Мостар је имао 105.797 становника. У насељеном мјесту Мостар пописано је 45.291 лица.<ref name="ш">[http://www.bhas.ba/obavjestenja/Preliminarni_rezultati_bos.pdf Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.]</ref>

 

== Географија ==

=== Положај ===

 

Дан оснивања града Мостара везан је уз изградњу двије куле/утврђења, средином 15. вијека, вјероватно у доба херцега Стефана. Утврђење на десној обали Неретве звало се Цимски град, а на лијевој Небојша. И први писани спомен Мостара везан је уз ове двије куле: [[Дубровачка Република|дубровачки]] извјештај од 3. априла 1452. описује како се [[Владислав Херцеговић]] побунио против оца Стефана, отевши му неке посједе. У извјештају стоји: "узео је ... Благај и два утврђења на мосту на Неретви".

 

 

=== Османлијско раздобље ===

Мостар је био средиште Херцеговачког округа.<ref name=HrvatskaEnciklopedija>[http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=42087 Mostar]. Хрватска енциклопедија. Приступљено 22. јула 2016.</ref> Аустроугарска управа представља једно од најплоднијих раздобља у изградњи и урбанизацији Мостара у његовој читавој историји. Изграђени су нови објекти — јавни, школски, стамбени и индустријски. Нова архитектура и потпуно другачија мјерила критерија и обликовних квалитета, полако су замијенили и истиснули стару архитектуру, али не рушећи је, чувајући вриједно.

 

 

=== Краљевина Југославија ===

У вријеме успостављања [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]], Мостар је затечен као сасвим модеран европски град с дугом традицијом. У раздобљу 1918—1945., није се градило много, тако да у смислу урбанизације овај период није много значајан. Угљенокоп је отворен 1919., а осим тога нису отваране нове фабрике. Ипак, формирано је више културно-умјетничких друштава углавном на народној или вјерској основи. Радници су 1926. основали културно-умјетничко друштво Абрашевић, које је свој врхунац видјело у социјалистичкој Југославији.

 

 

=== Други свјетски рат ===

Међу првима су похапшени познати мостарски трговци: Шаин, Радуловић, Кадијевић, Пешко, Чоловић, Тохољ, Њуњић, Комад, Хамовић, Черековић, Комненовић, Миљевић, и други; свештеници: В. Гвозденовић, Ј. Војовић, Д. Ашкрабић, О. Радић, П. Пејановић, В. Петковић; просветни радници: Д. Мучибабић, Ђ. Тилимбат П. Јанић, као и многи други. Похапшени људи су већ наредне ноћи убијени на мостовима мутне и крваве Неретве, на Скакалима, у Сутини, код Ортијешког гробља, у селу [[Илићи]]ма, код рудника мрког угља и другим стратиштима. Највише је оних који су камионима одвезени пут [[Читлук (Херцеговина)|Читлука]], [[Љубушки|Љубушког]] и [[Широки Бријег|Широког Бријега]], поклани ножевима или побијени маљевима, моткама специјално направљеним гвозденим шипкама и сурвани у неку од знаних и незнаних јама и других масовних гробница.

 

 

== Становништво ==