Питка вода — разлика између измена

[[Вода]] је у природи јако распрострањена, покрива око три четвртине [[Земља|земљине]] површине. Укупна запремина воде на Земљиној површини износи 1 360 000 000 километара кубних, и то 98 процената у [[Океан|океанима]] и морима, 1.96 процената у ледницима и снегу и 0.04 процената у рекама, језерима, подземној и атмосферској води. Према томе, за човека је ова последња ставка (0.04 процената) најважнија, а њој одговара укупна количина ''слатке'' воде на Земљи 544 000 километара кубних.

Вода за пиће мора да буде чиста, без [[Бактерија|бактерија]], да има температуру од 12 – 15 степени целзијуса и да је свежег укуса, који једним делом долази од раствореног угљен-диоксида и [[Кисеоник|кисеоника]], а делом од растворених чврстих супстанци. Пошто већа насеља и градови не могу да се обезбеде изворском водом, људи су приморани да употребљавају речну или језерску воду. Да би ова вода била употребљива за пиће, мора да се очости механички и хемијски.

Несумњиво најважнији од свих оксида, а можда и најважнија од свих једињења уопште јесте вода.<ref>{{cite web|url=https://www.svetmedicine.com/bolesti-i-stanja/ostale-bolesti-i-stanja/14-higijenski-pregled-vode-za-pice|website=свет медицине|accessdate = 31. 3. 2018}}</ref>

Молекул воде је угловни молекул са углом 104.5 степени између две OH везе. Због велике разлике у [[Електронегативност|електронегативности]] између водоника и кисеоника, молекул воде је изразито диполног карактера што је приказано на слици 1. Тиме позитиван крај једног молекула привлачи негативан крај другог, што посредством водоничних веза доводи до асоцијације молекула и у течном и у чврстом агрегатном стању.

Вода спада у врло реактивне супстанце, реагује са најреактивнијим [[Метал|металима]] (калијум, натријум) на собној температури и гради одговарајуће базе. Са мање активним металима, на вишој температури,издваја се водоник из водоник из водене паре. Са [[Неметал|неметалима]] [[Флуор|флуором]], [[Хлор|хлором]] и бромом реагује на обичној температури, а на високој температури реагује са угљеником. Са металним оксидима вода гради [[Базе|базе]],а са неметалним [[оксиди киселина|оксидима киселине]].

Вода је врлоо загађена разним материјалима које потичу из многобројних извора. Отпадне воде градова, канализације градова, изливају се у воде река, језера и мора. Вештачка ђубрива и разни пестициди, које киша спира са ораница, такође загађују воде ; често се вода загађује [[Нафта|нафтом]] и њеним дериватима. У новије време, све се више ради на спречавању изливања отпадних вода у реке, језера и мора, пре него што се изврши њихово пречишћавање помоћу специјалних уређаја.

== Литература ==

* Др.Иван Филиповић,др.Стјепан Липановић,Опћа и анорганска кемија,Opća i anorganska kemija - I. i II. dio

* Стања и процеси у животној средини,група аутора, факултет за физичку хемију Београдд 1955. године

* Енциклопедија заштите на раду, медицине и хигијене рада,Институт заштите на раду "едвард Кардељ" Ниш

* Др.Момчило Ст.Мокрњац, Токсиколошка хемија, Универзитет у Београду, 1972 године