Кичмењаци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: козметичке измене
Ред 14:
'''Кичмењаци''' ({{јез-лат|Vertebrata}}) билатерално су симетрични [[хордати]] са развијеном [[лобања|лобањском чауром]] у којој се налази [[мозак]]. Највећи број кичмењака поседује [[кичмени пршљен|кичмене пршљенове]] и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.
 
Кичмењаци су подељени на [[Рибе|рибе]], [[Водоземци|водоземце]], [[Гмизавци|гмизавце]], [[Сисари|сисаре]] и [[Птице|птице]]. Екстантне кичмене опције величине су од врсте [[жаба]] ''Paedophryne amauensis'', са само 7,7 mm (0,30 инча) до [[Plavi kit|плавог кита]], до 33 m (108 ft). Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су [[бескичмењаци]], који немају [[Кичма|кичму]].
 
Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]] које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date=2017-01-25|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2|pages=373|doi=10.1038/ncomms1355|issn=2041-1723|pmc=3157150|pmid=21712821}}</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku |date=December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 | pages = 729–35|doi=10.1007/PL00006595|pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D|last3=Katoh|first3=K|last4=Suga|first4=H|last5=Miyata|first5=T|issue=6|displayauthors=1 }}</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, ''subphylum'' се понекад назива "''Craniata''" када се говори о [[Морфологија|морфологији]].
Ред 34:
Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био ''[[Myllokunmingia]]''.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date=4 November 1999|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L.|last7=Han|first7=J.|last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen }}</ref>
 
Још један рани кичмењак је ''[[Haikouichthys]]''. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарни пршљенови и добро дефинисана [[глава]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate=15 July 2011}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног камбријанца до краја Триасика.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x| last1 = Donoghue | first1 = P. C. J. | last2 = Forey | first2 = P. L. | last3 = Aldridge | first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2| pages = 191–251 | pmid = 10881388 }}</ref>
 
=== Од риба до водоземаца ===
Ред 41:
 
=== Мезозоични кичмењаци ===
[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, Амниотови разгранати од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током Месозоика. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирали су у [[Јура|Јури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|page=6}}</ref> Смрт неуронских [[диносаурус]]а на крају [[Креда (периода)|Креде]] дозвољавала ширење [[сисар]]а, који су се развили из терапија, група синапсидних амниота, током касни [[Тријас|тријаснитријас]]ни период.
 
=== После мезозоика ===
Ред 47:
 
У [[Кенозоик|Кенозоичне]] кичмењаке спадају:
# '''[[Рибе]]'''
# '''[[Водоземци]]'''
# '''[[Гмизавци]]'''
# '''[[Птице]]'''
# '''[[Сисари]]'''
 
== Грађа ==
Ред 71:
 
==== Пробавни систем риба ====
[[Датотека:Internal organs of a fish.jpg|thumbмини|rightдесно|300px|Распоред унутрашњих органа рибе]]
 
[[Рибе]] храну уносе кроз уста уз помоћ чељусти. Већина риба има зубе и непокретан језик (код копнених животиња је много развијенији). Рибе такође немају [[пљувачне жлезде]], јер кроз њихову усну дупљу стално пролази вода. Храна се даље креће кроз ждрело, које је код риба и осталих водених кичмењака више развијено него код копнених и садржи прорезе за [[Комуникација|комуникацију]] са спољашњом средином, те у једњак, па затим у [[Трбух|стомак]]. Ту се одвија делимична пробава уз деловање желудачних сокова (који садрже [[Želudačna kiselina|киселине]] и [[Ензим|ензимеензим]]е), а храна се потом креће кроз црева за даљњу пробаву и апсорпцију храњивих материја у крв. Неке рибе имају црева само једне величине, па се код њих не разликују танко и дебело црево. Рибе које су претежно [[Месојед|месоједимесојед]]и обично имају краћа црева од [[Биљојед|биљоједабиљојед]]а. Отпадне материје излазе кроз [[анус]].
 
Између стомака и црева постоји структура која обавља функцију [[Вентил|вентилавентил]]а. Након те структуре канал од [[Јетра|јетре]] и [[Гуштерача|панкреаса]] везује се за црева и до хране доводе ензиме, укључујући и [[пепсин]] и [[трипсин]] (код многих риба панкреас је расут у виду многобројних жлезданих чворова у цревној [[мезентера|мезентери]]). Пепсин и трипсин се не доводе у црева на том месту, већ се формирају и излучују из подслузних ћелија у стомак и црева њиховом целом дужином. У унутрашњости црева налазе се многи [[Крвникрвни суд|крвни судови]]ови који упијају храњиве материје. Такође су присутни многи набори да би црева могла садржавати што више крвних судова и да би се повећала додирна површина између хране и крви.<ref>[http://www.simplydiscus.com/library/biology/anatomy/digestive_system.shtml The Digestive System of the Bony Fish, Ardan Huck]</ref>
 
==== Пробавни систем водоземаца ====
[[Датотека:Frog anatomy tags.PNG|thumbмини|rightдесно|240px|Анатомија жабе]]
 
Многи [[водоземци]] лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и чељустима. Неки користе тзв. инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју [[Глава|главу]] према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој [[Predacija|плен]] гута цео, без много [[Жвакање|жвакања]], па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим [[Hitinaza|хитиназа]] у стомаку помаже при пробави хитинске [[Кутикула|кутикуле]] [[Зглавкари|зглавкара]] које водоземци лове.{{sfn | Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }}
Ред 85:
 
==== Пробавни систем гмизаваца ====
[[Датотека:Montpellier snake.jpg|thumbмини|leftлево|240px|-{''Malpolon monspessulanus''}- једе гуштера. Велика већина гмизаваца су месождери, а неки се претежно хране другим гмизавацима.]]
 
Већина [[Гмизавци|гмизаваца]] су инсектоједи или месоједи и имају једноставан и кратак дигестивни тракт, будући да су разлагање и пробава меса релативно једноставни. Пробава се одвија спорије него код сисара, што се одражава на њихов нижи метаболизам одмарања (количина калорија коју би једна јединка потрошила када и спавала цели дан и ноћ) и на њихову немогућност да распарчају и сажвачу [[Храна|храну]].<ref>{{cite book|title=Comparative Physiology: Life in Water and on Land; Nutrient requirement and the design and function of guts in fish, reptiles and mammals |year=1986|publisher=Liviana Press/Springer Verlag|id=ISBN 978-0-387-96515-4|url=http://www.google.no/books?hl=no&lr=&id=zuT5z5cPWhcC&oi=fnd&pg=PA181&dq=reptiles+carnivory+gastric&ots=MHgrO9g5DV&sig=egenLtkWuXaLf17he67k0O8ARSY&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|author=Karasov, W.H.|authorlink= |editor= Dejours, P. |editor2= Bolis, L. |editor3= Taylor, C.R. |editor4= Weibel, E.R. |accessdate = 1. 11. 2012 |pages=181–191}}</ref> Њихов поикилотермни (хладнокрвни) [[метаболизам]] захтева врло мало [[Енергија|енергије]], што великим гмизавцима попут [[Крокодил|крокодилакрокодил]]а омогућава да живе и по неколико месеци на само једном великом оброку, споро га [[Варење|варећи]].<ref name=Garnett>Garnett, S.T. (2009): Metabolism and survival of fasting Estuarine crocodiles. ''Journal of Zoology'', No 208, vol 4: pages 493 - 502</ref>
 
Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal | url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html |author= Sahney, S. |author2= Benton, M.J. |author3= Ferry, P.A. |year=2010| title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land | journal=Biology Letters | doi=10.1098/rsbl.2009.1024 | volume = 6 |format=PDF | issue=4 | pmid=20106856 | pmc=2936204|pages=544–547}}</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |id=ISBN 978-0-412-46110-1|edition=1st}}</ref>
 
Гмизавци биљоједи суочавају се са истим проблемима као и сисари биљоједи, али будући да немају њихове сложене зубе, многе врсте гмизаваца гутају камење ([[гастролит]]е) који им помажу у пробави: то камење креће се по стомаку и тако меље биљне материје.<ref name=herbivory/> Фосилизовани гастролити пронађени су уз скелете [[орнитоподи|орнитопода]] и [[сауроподи|сауропода]], мада није сигурно утврђено да ли су код последње групе имали функцију у пробави.<ref>{{cite journal |last=Wings|first=O. |author2=Sander, P. M. |title=No gastric mill in sauropod dinosaurs: new evidence from analysis of gastrolith mass and function in ostriches |journal= Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences |date = 7. 3. 2007 |volume=274 |issue=1610 |doi=10.1098/rspb.2006.3763 |pmc=2197205 |pmid=17254987|pages=635–640}}</ref> Морски крокодили такође користе [[Гастролит|гастролитегастролит]]е као баласт, који их стабилизује у води или им помаже при роњењу. Предложено је и да су гастролити код [[плезиосаури|плезиосаура]] имали двојну функцију баласта и помагала при пробави.<ref>{{cite journal|last=McHenry|first=C.R.|title=Bottom-Feeding Plesiosaurs|journal=Science |date = 7. 10. 2005 |volume=310 |issue=5745|doi=10.1126/science.1117241|url=http://www.sciencemag.org/content/310/5745/75|accessdate = 1. 11. 2012|pages=75–75}}</ref>
 
Код [[Отров|отровнихотров]]них змија пљувачне жлезде су се претвориле у отровне жлезде.
 
==== Пробавни систем птица ====
Ред 100:
Код птица се желудац састоји из жлезданог (жлезде луче [[Пљувачка|пљувачку]] и ензиме) и механичког дела ([[бубац]]). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Осим тога, птице имају два [[Слепо црево|слепа црева]].
 
Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[Семе|семенкесеме]]нке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name = "Gill">{{Cite book|last=Gill|first=Frank |year=1995|title=Ornithology |publisher=WH Freeman and Co |location=New York |id=ISBN 978-0-7167-2415-5 |pages=}}</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу.
 
Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill"/> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“ и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate = 17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid|first=N|format=PDF |year=2006}}</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date = 1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill"/><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date = 1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}}</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{Cite book |last=Schreiber|first=Elizabeth Anne |last2=Burger|first2=Joanna|year=2001|title=Biology of Marine Birds |location=Boca Raton |publisher=CRC Press |id=ISBN 978-0-8493-9882-7|pages=}}</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}}</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.
Ред 106:
Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date = 1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698–702}}</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date = 1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771–781}}</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40%, а у просеку само 5% своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date = 1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331–40}}</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200–07}}</ref>
 
==== Пробавни систем сисара ====
===== Месоједи =====
====== Усна шупљина ======
Ред 130:
Органи за излучивање кичмењака чине бубрези, мокраћоводи и мокраћна цев којом се мокраћа излива у спољашњу средину и клоаку. Већина копнених кичмењака има и мокраћну бешику у којој се сакупља моркаћа.
 
Улога органа је излучивање [[азот]]них продуката размене материја као и регулисања количине течности, [[Со|солисо]]ли и других материја у организму. Врло су значајни за одржавање сталног састава крви ([[хомеостаза]]).
 
Код кичмењака се јављају три типа бубрега који се смењују током [[ембрионално развиће|ембрионалног развића]]. Код нижих се јављају две генерације бубрега.
 
=== Размножавање ===
Кичмењаци се размножавају [[Polno razmnožavanje|полно]]. Систем органа за размножавање чине полне жлезде и полни одводи. Мушке полне жлезде су семеници. У њима настају [[Сперматозоид|сперматозоидисперматозоид]]и. Женске полне ћелије су [[Јајник|јајници]]. У њима настају женске полне ћелије — јајне ћелије. Оплођење може бити спољашње. Унутрашњем оплођењу претходи парење.
 
=== Крвни систем ===
[[Крвни систем]] кичмењака чине [[срце]] и [[Крвникрвни суд|крвни судови]]ови. Срце кичмењака грађено је од делова који се називају преткоморе и коморе.<br />Срце је орган које пумпа и потискује крв кроз крвне судове. Крв доноси ћелијама [[кисеоник]], хранљиве и друге неопходне супстанце, а из њих односи штетне сусптанце и [[угљен-диоксид]].
 
Црвена боја крви потиче од пигмента [[Хемоглобин|хемоглобинахемоглобин]]а.
 
=== Нервни систем ===
Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су
(1) кратки — дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони — од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>Nikoletseas M. M. : Behavioral and neural plasticity. {{page|year=2010|isbn=978-1453789452|pages=}}</ref>
Ред 152:
=== Систем за дисање ===
{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}
[[Датотека:Poumons2.jpg|thumbмини|leftлево|300px|Респираторни систем]]
[[Датотека:illu quiz lung05.jpg|thumbмини|180px| [[Респираторник тракт#Доњи респираторни тракт|Доњи респираторни тракт]], или Респираторно стабло {{ordered list |[[Душник]] | [[Бронхија|Главна бронхија]] |[[Бронхија|Лобарна бронхија]] |[[Бронхија|Сегментална бронхија]] |[[Бронхиоле]] |[[Алвеоларни канал]] |[[Плућна алвеола|Алвеола]]}}]]
 
Код [[човек|људи]] и других [[сисари|сисара]], анатомија типичног респираторног система је [[Систем органа за дисање|респираторни тракт.]] Тракт је подељену у горњи и доњи. Горњи тракт обухвата [[нос]], [[носна шупљина|носне шупљине]], [[Параназални синуси|синуса]], [[Ждрело|ждрела]] и дела [[Гркљан|гркљанагркљан]]а изнад [[Гласне струне|гласних струна]]. Нижи тракт обухвата нижи део гркљана, [[душник]], [[Бронхија|бронхије]], [[бронхиоле]] и [[Плућна алвеола|алвеоле]].
 
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}}</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}}</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
 
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}}</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book
Ред 174:
|isbn=978-0-13-981176-0}}</ref>
 
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
 
Алвеоле су мртви крајеви „стабла“, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}}</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref>.
==== Шкрге ====
[[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|294п|десно|мини|Шкрге код туње ([[рибе]])]]
Шкрге ({{јез-лат|branchia}}) код водених кичмењака (риба и ларви водоземаца) и [[бескичмењаци|бескичмењака]] функционишу као респираторни органи, док се код копнених кичмењака јављају само у току [[онтогенетско развиће|ембрионалног развића]], а касније се редукују.
 
Код кичмењака шкрге су [[ендодерм]]алног и [[мезодерм]]алног порекла могу да буду:
Ред 185:
* Спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за [[ларва|ларве]] [[водоземци|водоземаца]]
 
==== Плућа ====
[[Датотека:Heart-and-lungs.jpg|294п|лево|мини|Плућа и срце код кичмењака]]
Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила (изузетак су [[змије]] код којих је једно плућно крило закржљало)<small>.</small> Плућа сувоземних кичмењака су врло слична рибљем мехуру плућашица. Она стоје у вези са цревом преко [[Душник|душникадушник]]а, који се отвара у ждрелу једним пукотинастим отвором. Изнад тог отвора је код сисара развијен израштај у виду поклопца (епиглотис), који затвара улазак у душник за време гутања. Почетни део душника, у нивоу отвора, је [[гркљан]]. Гркљан, нарочито код сисара, функционише као гласни орган захваљујући гласним жицама, које се протежу у његовој унутрашњости. Зид душника је подупрт хрскавичавим прстеновима. На свом крају душник се грана на бронхије које се даље гранају у самим плућима. Код птица је на месту гранања душника смештен орган који производи глас.
 
Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења – ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у [[Кост|костикост]]и. Оне смањују специфичну [[Тежина|тежину]] тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса.
 
Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:
* Инспираторни мишићи учествују у ширењу грудног коша, односно, удисају (инспиријум); главни међу њима су:
* Спољашњи међуребарни мишићи
* [[Дијафрагма]]
* Експираторни мишићи помажу издисај (експирирација); припадају им:
* Унутрашњи међуребарни мишићи
* Трбушни мишићи
 
[[Bronhija|Бронхије]] се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом [[Капилар|капиларакапилар]]а и представљају респираторну површину преко које се врши размена [[Гас|гасовагас]]ова.
 
=== Чулни органи ===
Ред 213:
# [[судовњача|судовњачом]] – богата крвним судовима; на предњем крају образује [[дужица|дужицу]] (различито обојена) која на средини има отвор – зеницу; иза дужице лежи [[очно сочиво]];
# [[мрежњача|мрежњачом]] (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе [[чулна ћелија|чулне ћелије]]:
* '''[[Štapićasta ćelija|штапићи]]''' – одговорни за разликовање [[Светлост|светлостисветлост]]и и [[Тама|таме]]; код сисара су бројнији од чепића;
* '''[[Kupasta ćelija|чепићи]]''' – одговорни за уочавање боја и детаља предмета; највише их има у средини [[Мрежњача|мрежњаче]] (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове [[жута мрља]] – место најоштријег вида.
 
Ред 220:
Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе:
 
# [[кичмењаци без вилица]]
# [[кичмењаци са вилицама]]
 
У кичмењаке без вилица спадају колоусте и остракодерми.
Ред 230:
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
 
Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка [[вилица]], стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни [[зуб]]ићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно [[пераје]] у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи [[скелетни систем|скелет]] је представљен [[Хорда (биологија)|хордом]] (-{chorda dorzalis}-) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су [[хрскавичаво ткиво|хрскавичави]] и [[метамерија|метамерно]] распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један [[носни отвор]] по чему се називају и -{[[Кичмењаци без вилица|Monorhini]]}-. [[Мозак]] је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: [[епифиза]] и [[хипофиза]].
 
Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. [[Срце]] се налази у [[перикард]]ијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. [[Јетра]] је развијена док је [[гуштерача|панкреас]] у зачетку. [[Слезина]] не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно [[лимфоидно ткиво]]. Излучивање врше парним [[мезонефрос]]има чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.
 
Већина колоуста је одвојених полова. [[Полна жлезда|Полне жлезде]] су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у [[телесна дупља|телесну дупљу]] да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија [[метаморфоза|метаморфозом]] преко [[ларва|ларве]] [[змијуљице|амоцетес]] (-{ammocoetes}-). Ларве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у [[песак]] по чему су и добиле име.
 
Велики број врста су [[ектопаразити]] [[рибе|риба]]. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.
Ред 260:
==== Водоземци ====
[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|десно|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]
Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 09. 2012}}</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[Мочвара|мочварамамочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}}</ref>
==== Гмизавци ====
[[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]]
Ред 301:
* Лазаревић, Миливојевић, Миљановић: Биологија за 6. разред основне школе, Герундијум, 2016.
* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
* Калезић, М.: Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
* Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
* Калезић, М.: Основи морфологије кичмењака, треће издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
* Калезић, М., Томовић, Љ: Хордата - скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.