Кичмењаци — разлика између измена

'''Кичмењаци''' ({{јез-лат|Vertebrata}}) билатерално су симетрични [[хордати]] са развијеном [[лобања|лобањском чауром]] у којој се налази [[мозак]]. Највећи број кичмењака поседује [[кичмени пршљен|кичмене пршљенове]] и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.

 

 

Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]] које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date=2017-01-25|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2|pages=373|doi=10.1038/ncomms1355|issn=2041-1723|pmc=3157150|pmid=21712821}}</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku |date=December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 | pages = 729–35|doi=10.1007/PL00006595|pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D|last3=Katoh|first3=K|last4=Suga|first4=H|last5=Miyata|first5=T|issue=6|displayauthors=1 }}</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, ''subphylum'' се понекад назива "''Craniata''" када се говори о [[Морфологија|морфологији]].

Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био ''[[Myllokunmingia]]''.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date=4 November 1999|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L.|last7=Han|first7=J.|last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen }}</ref>

 

 

=== Од риба до водоземаца ===

 

=== Мезозоични кичмењаци ===

 

=== После мезозоика ===

 

У [[Кенозоик|Кенозоичне]] кичмењаке спадају:

 

== Грађа ==

 

==== Пробавни систем риба ====

 

 

 

==== Пробавни систем водоземаца ====

 

Многи [[водоземци]] лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и чељустима. Неки користе тзв. инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју [[Глава|главу]] према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој [[Predacija|плен]] гута цео, без много [[Жвакање|жвакања]], па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим [[Hitinaza|хитиназа]] у стомаку помаже при пробави хитинске [[Кутикула|кутикуле]] [[Зглавкари|зглавкара]] које водоземци лове.{{sfn | Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }}

 

==== Пробавни систем гмизаваца ====

 

 

Иако су данашњи гмизавци претежно месоједи, у раном периоду развоја гмизаваца постојало је неколико група које су изродиле [[мегафауна|велике биљоједе]]: у [[палеозоик]]у су то били [[парејасаури]] и [[дисинодонти]] (кладус -{[[Synapsida]]}-), а у [[мезозоик]]у неколико група [[диносаури|диносаура]].<ref name="SahneyBentonFerry2010LinksDiversityVertebrates">{{cite journal | url=http://rsbl.royalsocietypublishing.org/content/6/4/544.full.pdf+html |author= Sahney, S. |author2= Benton, M.J. |author3= Ferry, P.A. |year=2010| title=Links between global taxonomic diversity, ecological diversity and the expansion of vertebrates on land | journal=Biology Letters | doi=10.1098/rsbl.2009.1024 | volume = 6 |format=PDF | issue=4 | pmid=20106856 | pmc=2936204|pages=544–547}}</ref> Данас су корњаче претежно биљоједна група гмизаваца, а неколико група агама и игуана се делимично или у потпуности хране биљкама.<ref name=herbivory>{{cite book|last=King|first=Gillian |title=Reptiles and herbivory |year=1996|publisher=Chapman & Hall|location=London |id=ISBN 978-0-412-46110-1|edition=1st}}</ref>

 

 

 

==== Пробавни систем птица ====

Код птица се желудац састоји из жлезданог (жлезде луче [[Пљувачка|пљувачку]] и ензиме) и механичког дела ([[бубац]]). Бубац је веома мишићав и обложен чврстом превлаком која помаже у дробљењу хране, чиме се надокнађује недостатак зуба. Осим тога, птице имају два [[Слепо црево|слепа црева]].

 

 

Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill"/> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“ и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate = 17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid|first=N|format=PDF |year=2006}}</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date = 1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill"/><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date = 1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}}</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{Cite book |last=Schreiber|first=Elizabeth Anne |last2=Burger|first2=Joanna|year=2001|title=Biology of Marine Birds |location=Boca Raton |publisher=CRC Press |id=ISBN 978-0-8493-9882-7|pages=}}</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}}</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.

Неке се врсте, укључујући [[Frigatebird|фрегате]], [[галебови|галебове]]<ref>{{Cite journal|last=Miyazaki|first=Masamine |date = 1. 7. 1996|title=Vegetation cover, kleptoparasitism by diurnal gulls and timing of arrival of nocturnal Rhinoceros Auklets |journal=The Auk |volume=113 |issue=3 |doi=10.2307/3677021 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/auk/v113n03/p0698-p0702.pdf|format=PDF |last2=Kuroki|last3=Niizuma|last4=Watanuki|first2=M. |first3=Y. |first4=Y. |jstor=3677021|pages=698–702}}</ref> и [[поморници|поморнике]],<ref>{{Cite journal|last=Bélisle|first=Marc |date = 1. 8. 1995|title=Predation and kleptoparasitism by migrating Parasitic Jaegers |journal=The Condor |volume=97 |issue=3 |doi=10.2307/1369185 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v097n03/p0771-p0781.pdf|format=PDF |author2=Giroux|pages=771–781}}</ref> прехрањују [[клептопаразитизам|клептопаразитизмом]], што значи да отимају храну од других птица. Сматра се да клептопаразитизмом не прибављају значајан део своје исхране, већ он служи само као надопуна, док се већина хране прибавља ловом; једно истраживање је устврдило да [[велика фрегата]] највише 40%, а у просеку само 5% своје хране добија крађом од плена врсте -{''Sula dactylatra''}-.<ref>{{Cite journal|last=Vickery|first=J. A. |date = 1. 5. 1994|title=The Kleptoparasitic Interactions between Great Frigatebirds and Masked Boobies on Henderson Island, South Pacific |journal=The Condor |volume=96 |issue=2 |doi=10.2307/1369318 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/condor/v096n02/p0331-p0340.pdf|format=PDF |first2=M. De L. |last2=Brooke|jstor=1369318|pages=331–40}}</ref> Друге птице су стрвинари; неке од њих, попут [[лешинари|лешинара]], специјализирале су се за исхрану стрвинама, док су други, попут галебова, [[вране|врана]] и птица грабљивица опортунисти.<ref>{{Cite journal|last=Hiraldo|first=F.C. |year=1991|title=Unspecialized exploitation of small carcasses by birds |journal=Bird Studies |volume=38 |issue=3 |doi=10.1080/00063659109477089 |last2=Blanco|first2=J. C. |last3=Bustamante|first3=J.|pages=200–07}}</ref>

 

===== Месоједи =====

====== Усна шупљина ======

Органи за излучивање кичмењака чине бубрези, мокраћоводи и мокраћна цев којом се мокраћа излива у спољашњу средину и клоаку. Већина копнених кичмењака има и мокраћну бешику у којој се сакупља моркаћа.

 

 

Код кичмењака се јављају три типа бубрега који се смењују током [[ембрионално развиће|ембрионалног развића]]. Код нижих се јављају две генерације бубрега.

 

=== Размножавање ===

 

=== Крвни систем ===

 

 

=== Нервни систем ===

(1) кратки — дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони — од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>Nikoletseas M. M. : Behavioral and neural plasticity. {{page|year=2010|isbn=978-1453789452|pages=}}</ref>

=== Систем за дисање ===

{{Main article|Плућа|Респираторни тракт}}

 

 

 

Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}}</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}}</ref><ref>{{Cite book

|isbn=978-0-13-981176-0}}</ref>

 

 

Алвеоле су мртви крајеви „стабла“, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}}</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}}</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}}</ref>.

[[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|294п|десно|мини|Шкрге код туње ([[рибе]])]]

 

Код кичмењака шкрге су [[ендодерм]]алног и [[мезодерм]]алног порекла могу да буду:

* Спољашње које полазе са спољашњег зида ждрела и карактеристичне су за [[ларва|ларве]] [[водоземци|водоземаца]]

 

[[Датотека:Heart-and-lungs.jpg|294п|лево|мини|Плућа и срце код кичмењака]]

 

 

Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:

 

 

=== Чулни органи ===

# [[судовњача|судовњачом]] – богата крвним судовима; на предњем крају образује [[дужица|дужицу]] (различито обојена) која на средини има отвор – зеницу; иза дужице лежи [[очно сочиво]];

# [[мрежњача|мрежњачом]] (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе [[чулна ћелија|чулне ћелије]]:

* '''[[Kupasta ćelija|чепићи]]''' – одговорни за уочавање боја и детаља предмета; највише их има у средини [[Мрежњача|мрежњаче]] (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове [[жута мрља]] – место најоштријег вида.

 

Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе:

 

 

У кичмењаке без вилица спадају колоусте и остракодерми.

Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.

 

 

Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. [[Срце]] се налази у [[перикард]]ијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. [[Јетра]] је развијена док је [[гуштерача|панкреас]] у зачетку. [[Слезина]] не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно [[лимфоидно ткиво]]. Излучивање врше парним [[мезонефрос]]има чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.

 

 

Велики број врста су [[ектопаразити]] [[рибе|риба]]. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.

==== Водоземци ====

[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|десно|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]

==== Гмизавци ====

[[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]]

* Лазаревић, Миливојевић, Миљановић: Биологија за 6. разред основне школе, Герундијум, 2016.

* Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.

* Калезић, М.: Основи морфологије кичмењака, треће издање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.

* Калезић, М., Томовић, Љ: Хордата - скрипта, четврто издање, Биолошки факултет, Београд, 2005.