Кичмењаци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
исправке литературе |
Нема описа измене |
||
Ред 53:
# '''[[Птице]]'''
# '''[[Сисари]]'''
== Разноврсност кичмењака ==
{{главни чланак|Кичмењаци без вилица|Кичмењаци са вилицама}}
Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе:
# [[кичмењаци без вилица]]
# [[кичмењаци са вилицама]]
У кичмењаке без вилица спадају колоусте и остракодерми.
=== Кичмењаци без вилица ===
==== Колоусте ====
[[Датотека:Lampetra fluviatilis.jpg|294п|десно|мини|''[[Lampetra fluviatilis]]'' (кичмењак без вилице)]]
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
Назив добиле према усном отвору који је, услед недостатка [[вилица]], стално отворен и округао. У усном отвору се налазе многобројни рожни [[зуб]]ићи. Поред недостатка вилица ове животиње немају ни парне удове већ само једно недиференцирано непарно [[пераје]] у виду кожног набора који је изнутра подупрт хрскавичавим елементима. Унутрашњи [[скелетни систем|скелет]] је представљен [[Хорда (биологија)|хордом]] (-{chorda dorzalis}-) која је обавијена чврстом везивном опном. Поједини делови хорде су [[хрскавичаво ткиво|хрскавичави]] и [[метамерија|метамерно]] распоређени. Лобања је врло просте грађе и састоји се од неколико хрскавичавих елемената. Одозго, на средини главе налази се само један [[носни отвор]] по чему се називају и -{[[Кичмењаци без вилица|Monorhini]]}-. [[Мозак]] је петоделан и са њиме су у вези ендокрине жлезде: [[епифиза]] и [[хипофиза]].
Шкрге се састоје од листића који леже у шкржним кесама. [[Срце]] се налази у [[перикард]]ијуму и састоји од преткоморе и коморе. Црево је у облику праве цеви на којој нема желуца. [[Јетра]] је развијена док је [[гуштерача|панкреас]] у зачетку. [[Слезина]] не постоји, већ је уместо ње у зиду црева присутно [[лимфоидно ткиво]]. Излучивање врше парним [[мезонефрос]]има чији се изводни канали изливају заједничким отвором који се налази иза аналног отвора.
Већина колоуста је одвојених полова. [[Полна жлезда|Полне жлезде]] су непарне и немају изводне канале па се полни продукти избацују у [[телесна дупља|телесну дупљу]] да би у спољашњу средину биле избачене преко урогениталног синуса који се налази иза аналног отвора. Развиће се одвија [[метаморфоза|метаморфозом]] преко [[ларва|ларве]] [[змијуљице|амоцетес]] (-{ammocoetes}-). Ларве се толико разликују од одрасле јединке да су раније биле описиване као засебна врста. Живе на дну заривене у [[песак]] по чему су и добиле име.
Велики број врста су [[ектопаразити]] [[рибе|риба]]. Помоћу рожних зубића се причвршћују за тело домаћина и помоћу језика, који служи као пумпа, сишу крв.
Циклостоми се деле на два реда:
* [[слепуље]] или -{Myxinoidea}-;
* [[змијуљице]], (називају се још [[змијуљице|вијуни]] или [[змијуљице|пакларе]]) или -{Petromyzontes}-.
==== Остракодерми ====
[[Кичмењаци без вилица|Остракодерми]] су најстарији прапреци кичмењака познати у [[Фосил|фосилном стању]]. Фосили се могу наћи у слојевима земље из периода од [[ордовицијум]]а до [[Девон (периода)|девона]]. Као и њихови сродници колоусте нису имали парне удове и вилице. За разлику од колоуста имали су добро развијен кожни скелет, односно њихова кожа има коштане плочице или крљушти по чему су добили име. Снажно развијени коштани оклоп омогућио је њихову јако добру фосилизацију. То су биле слабо покретне животиње, лоши пливачи које су већину живота проводиле на дну слатких вода. Скелет им је био хрскавичав.
Деле се на четири реда:
# [[остеостраци]] (-{Osteostraci}-)
# [[анаспида]] (-{Anaspida}-)
# [[хетеростраци]] (-{Heterostraci}-)
# [[целолепида]] (-{Coelolepida}-)
=== Кичмењаци са вилицама ===
У кичмењаке са вилицама спадају:
==== Рибе ====
[[Датотека:Carcharhinus melanopterus Luc Viatour.jpg|250п|десно|мини|''[[Ајкула]]'' (рибе)]]
Рибе ({{јез-лат|Pisces}}) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title=FishBase |year=2015|accessdate = 29. 8. 2015}}</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book |last=Hickman|first=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title= Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|id=ISBN 0-07-290961-7}}</ref>
==== Водоземци ====
[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|десно|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]
Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 09. 2012}}</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}}</ref>
==== Гмизавци ====
[[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]]
Гмизавци ({{јез-лат|Reptilia}} — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на [[копно]]. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку [[јаје|јаја]] са амнионом: опна ([[амнион]]) је обавијала [[ембрион]] који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су [[тетрапод]]на животињска [[Класа (биологија)|класа]] која се састоји од [[корњача]], [[крокодил]]а, [[змија]], [[Amphisbaenia|водених гуштера]], [[гуштер]]а, [[Туатаре|туатара]], и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских [[Ред (biologија)|редова]], историјски комбиновианих са модерним [[водоземци]]ма, се назива [[херпетологија]].
==== Птице ====
[[Датотека:Blue Tit aka.jpg|250п|десно|мини|''[[Плава сеница]]'' (птице)]]
Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal |author1=Brown, J.W. |author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=9781119990475 |pages=306–324}}</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]].
Многе птичје врсте сваке године крећу на [[Миграција (зоологија)|селидбе]] у удаљене крајеве, а још више их предузима миграције које су краће и мање регуларне. Птице су друштвене животиње и комуницирају визуалним сигналима, гласовним позивима и певањем, учествују у друштвеном понашању што укључује заједнички лов, помоћ при одгајању подмлатка и понашање карактеристично за јато. Неке врсте птица су искључиво моногамне, друге првенствено моногамне уз повремено [[парење]] с другим јединкама. Друге врсте су [[Полигинија|полигине]] или [[Полиандрија|полиандричне]]. Јаја обично полажу у [[гнездо|гнездима]] где се она инкубирају, и већина птица дуже време проводи у подизању младих након излегања.
Људи искориштавају птице као важан извор хране кроз лов и [[живина]]рство. Неке врсте, првенствено певачице и [[папагај]]и омиљене су као [[кућни љубимац|кућни љубимци]]. Птице су истакнуто заступљене у свим погледима људске културе, од [[религија|религије]], [[поезија|поезије]] до популарне музике. Око 120 до 130 птичјих врста изумрло је као резултат људског деловања од 1600. године, а пре тога још и више. Данас многим врстама птица прети [[изумирање]] због деловања људи и врше се напори како би се заштитиле.
Данашње птице одликују [[перје]], [[кљун]] без зуба, полагање јаја са чврстом љуском, висока стопа [[метаболизам|метаболизма]], срце с две коморе и две преткоморе, те лаган, али јак [[скелет]]. Многе птице имају предње удове развијене као крила којима могу летети, иако су нојевке и неколико других, углавном [[ендем]]ских оствских врста, изгубиле ту способност.
==== Сисари ====
[[Датотека:Mammal Diversity 2011.png|250п|десно|мини|[[Сисари]]]]
Сисари ([[Латински језик|лат.]] Mammalia) су класа кичмењака коју карактеришу присуство [[длака]] и способност женке да производи [[млеко]] (које служи за исхрану младунаца). Постоји око 5500 савремених [[врста (биологија)|врста]] сисара сврстаних у око 1200 [[род (биологија)|родова]]. Сисари су [[Хомеотерми|ендотермни]] кичмењаци који настањују веома разнолике [[еколошка ниша|еколошке нише]], углавном на копну<ref name="kalezic">Калезић, М., Томовић, Љ. Хордати. Београд: ННК Интернационал. {{page|year=2007|isbn=978-86-83635-63-4|pages=309}}</ref>. Постоје и секундарно водене групе ([[китови]], [[морске краве]], [[перајари]]).
Сисари су потомци [[Синапсиди|синапсида]] звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у доба [[тријас]]а и доминације [[Диносауруси|диносауруса]]. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара: [[торбари]], [[кљунари]] и [[placentalni sisari|плацентални сисари]]. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем [[Мезозоик]]а, подлежу [[адаптивна радијација|адаптивној радијацији]] и данас мноштво [[животна форма|животних форми]] живи у већини [[екосистем]]а планете [[Земља|Земље]].
== Грађа ==
Линија 216 ⟶ 280:
* '''[[Štapićasta ćelija|штапићи]]''' – одговорни за разликовање [[светлост]]и и [[Тама|таме]]; код сисара су бројнији од чепића;
* '''[[Kupasta ćelija|чепићи]]''' – одговорни за уочавање боја и детаља предмета; највише их има у средини [[Мрежњача|мрежњаче]] (на линији која пролази кроз центар ока) на месту које се зове [[жута мрља]] – место најоштријег вида.
== Види још ==
| |||