Социјалистичка Република Србија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 63:
== Друштво и култура ==
[[Датотека:Patrijarh german.jpg|десно|мини|190px|[[Патријарх српски Герман]] један од дуговечнијих патријарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] који је био 32 године на челу патријаршије]]
У Социјалистичкој Републици Србији се веома доста улагало у културу и спорт.
Музика је такође била доста популарна. Међу певачима народне музике истицали су се — [[Лепа Лукић]], [[Предраг Живковић Тозовац|Тозовац]], [[Предраг Гојковић Цуне|Цуне Гојковић]], [[Силвана Арменулић]], [[Мирослав Илић]] и други. Међу певачима забавне и рок музике: [[Корни група|Корни]] и [[YU група]], [[Смак]], [[Рибља чорба|Рибља Чорба]], [[Бајага и инструктори|Бајага и Инструктори]], [[Екатарина Велика|ЕКВ]] и други.
Линија 71 ⟶ 70:
== Демографија ==
Конститутиван народ су били [[Срби]], а у покрајинама поред Срба конститутивну једнакост (''и то од [[Устав Југославије од 1974. године|Устава из 1974.]] до доношења новог [[Устав Србије из 1990. године|Устава из 1990]]'') имале су и народности. У Војводини: [[Мађари]], [[Словаци]], [[Румуни]] и [[Панонски Русини|Русини]], а на Косову и Метохији: [[Албанци]] (''до [[Попис становништва 1971. у СФРЈ|пописа из 1971]], користио се назив Шиптари'') и [[Турци]]. На ужем подручју Србије (''изван покрајина'') званичне народности биле су: [[Албанци]] и [[Бугари]], али само у општинама у којима су представљали значајан део становништва.
==Спорт==
Спортисти и тимови из СР Србије постизали су значајне резултате у светским размерама. 1945. основана су спортка друштва [[СД Црвена звезда]] и [[ЈСД Партизан]].
Највећи успех постигли су [[фудбал]]ери [[београд]]ске [[ФК Црвена звезда|Црвене звезде]] када су [[1991]]. године освојили [[УЕФА Лига шампиона|Куп европских шампиона]], у [[Бари]]ју и [[Интерконтинентални куп (фудбал)|Интерконтинентални куп]] у [[Токио|Токију]], док су фудбалери [[ФК Партизан|Партизана]] 1966. играли у финалу Купа европских шампиона као први тим из овог дела Европе. Финале овог такмичења одржано је 1973. на београдском стадиону [[Стадион Рајко Митић|Маракана]]. Тимови из Србије били су најуспешнији у домаћем првенству, а поред Црвене Звезде и Партизана титуле је освојила и Војводина.
У кошаркашком превенству такође су најуспешнији били тимови из СР Србије. Титуле су освојили Црвена Звезда, Партизан, ОКК Београд, Радничкии Пролетер из Зрењанина. Црвена Звезда је 1974. освојила Куп Рајмунда Сапорте, а Партизан је дошао до три титуле у Купу Радивоја Кораћа. Партизан је 1992. освојио најпрестижније европско такмичење, Евролигу, у време кад је држава већ била у распаду. И у женској лиги доминантни су били тимови из Србије, а титуле су освојили Црвена Звезда, Раднички из Београда, Партизан, Вождовац и Војводина. Црвена Звезда је 1979. тријумфовала у Евролиги за жене.
У рукометној лиги тимови из СР Србије били су други по успешности, а титлуле су освојили играчи Металопластике из Шапца, Црвене Звезда, Црвенке и Пролетера из Зрењанина. Рукометаши Металопластике су освојили два пута Лигу шампиона. У женском првенству тимови из Србије освојили су највише титула. Предњачи Раднички из Беоограда, а прате га суботички Спартак, Вождовац, ОРК и Железничар из Београда. Рукометашице Радничког су по три пута освајале Лигу Шампиона и Куп победника купова.
Ватеполисти Партизана освојили су највише титула у лиги СФРЈ, а у Евролиги у то време освојили су чак шест титула и једну у Купу победника купова.
У одбојкашким лигама неприкосновени су били тимови из Србију. У мушкој Партизан, Црвена Звезда, Југославија и Железничар из Београда, Гик Банат Зрењанин, Спартак Суботица и Велико Градиште, а у женској Црвена Звезда, Партизан и Раднички из Београда. Упркос доминацији у домаћем првенству тимови из Србије нису успели да се домогну неке од Европских титула за разлику од тимова неких других република, а најблиће титули били су одбојкаши Партизана у Купу Изазивача.
У домаћем првенству у рагбију титуле су освојили Динамо и Јединство из Панчева и Партизан, у хокеју на леду Партизан, а у хокеју на трави Суботичанка, Зорка и Електропривреда из Суботице.
Седиште Југословенског олимпијског комитета налазило се у Београду, а спортисти из СР Србије било у појединачним или екипним спортовима освојили су велики број медаља за Југославију на међународним такмичењима.
У Београду и другим градовима у СР Србији одржан је велики број првенстава у различитим спортовима, а Београд је био кандидат за домаћина Олимпијских игара 1992.
== Територијална организација ==
| |||