'''Љубов Аковлевна Гуревич''' ({{lang-ru|Любо́вь Я́ковлевна Гуре́вич}}; 1 новембар 1866, [[Санкт Петербург]] - 17 октабароктобар 1940, [[Москва]]) била је руски уредник, преводилац, аутор и критичар.<ref>Carnicke (1998, 73) and Rabinowitz (1998, 236).</ref> Описивали су је као "најзначајнија књижевну новинарку у Русији".<ref>Rabinowitz (1998, 236).</ref> Од 1894. до 1917. била је издавач и главни уредник месечног часописа''Северни Гласник'', водећа руска публикација са седиштем у [[Санкт Петербург]]у.<ref>Carnicke (1998, 75), Pyman (1994, 19), Rabinowitz (1998, 236), and Slonim (1962, 86).</ref> Часопис је био ујединитељ Симболиста [[Димитриј Мерешковски|Димитрија Мерешковског]], [[Зинаида Гипиус|Зинаиде Гипиус]], [[Фјодор Сологуб|Фјодора Сологуба]], [[Николај Мински|Николаја Минског]] и [[Аким Волински|Акима Волинског]].<ref>Slonim (1962, 86).</ref> 1905. године се придружила Московском уметничком позоришту (МАТ) као књижевни саветник.<ref>Benedetti (1999, 154) and Carnicke (1998, 75).</ref> Радила је 30 година као саветник и уредник руског позоришног практичара [[Константин Станиславски|Константина Станиславског]] и утицала на његово писање више него било ко други.<ref>Benedetti (1999, 154) and Carnicke (1998, 74).</ref> Гуревич и Станиславски писали су једно другом од прве посете "МАТ"у у Санкт Петербургу и постали блиски пријатељи.<ref>Benedetti (1999, 154) and Magarshack (1950, 4).</ref>
