Музеј анатомије човека Медицинског факултета у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Лого МДФ.png |
м Разне исправке; козметичке измене |
||
Ред 1:
{{Инфокутија Музеј
| име = Музеј анатомије човека Медицинског факултета у Београду
| оригинално_име =
| слика = Лого МДФ.png
| текст_слике = Лого медицинског факултета
| врста = [[музеј]]
| држава = {{застава|Србија}}
| град = [[Београд]]
| оснивање = [[9. децембар]] [[1980]].
| затварање =
| колекција =
| број предмета =
| површина =
| посетиоци =
| адреса = Др Суботића 8
| веб = [http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/o_fakultetu/muzej_anatomije_coveka.dot Музеј анатомије човека]
| превоз =
| мрежа =
| директор = др Милан Милосављевић
| председник =
| кустос =
}}
'''Музеј анатомије човека Медицинског факултета у Београду'''један је од малобројних медицинских музеја у Србији укључен у укључен у велику Заједницу музеја града Београда. Основан је [[9. децембра]] [[1980]]. године, великим ангажовањем проф. др Вере Драганић.<ref name="1." >{{cite web|title=Музеј анатомије човека|url=http://www.mfub.bg.ac.rs/sr/o_fakultetu/muzej_anatomije_coveka.dot|publisher=Медицински Факултет, Универзитет у Београду|accessdate=17. 4. 2018}}</ref>
== Предуслови ==
Полазећи од тога да је хумана анатомија битна област у оквиру природних наука, указала се потренба за оснивањем музеј анатомије човека, који је трбао да посолужи у редовној, последипломској и докторској настави студената медицине, али и студената других факултета и виших школа и
== Историја ==
Музеј је основан по угледу на ''Musée d'Anatomie de Rouvière'', који се налази у ''Academie de Paris, Université René Descartes'',
Током 2000. године, поводом 80 година од оснивања Медицинског факултета у Београду, музејски препарати су у целини рестаурирани и зановљени ангажовањем проф. др Милана Милисављевића.
У изради музејских експоната учествовали су, а и данас учествују
== Смештај и поставка ==
Музеј је постављен и смештен у у три спојене просторије површине 188 м<sup>2</sup> у централном простору Института за анатомију. Музејску поставку чини: око 250 експоната смештено је у 27 витрина. Музејска поставка садржи:
Ред 39:
Највећи део изложеног материјала су дисековани препарати органа и делова тела, збирка костију (права реткост је зуб мамута) и серија пресека главе и тела. Посебну групу чине корозиони препарати крвних судова феталног и адултног материјала.<ref name="1." />
=== Збирка цртежа професора Ника Миљанића ===
Збирка оригиналних цртежа професора Ника Миљанића је јединствена и вредна колекција медицинских илустрација каква не постоји на другим
Она је данас, део сталне изложене поставке музеја, размештене по зидовима остеолошких сала Института за анатомију. Састоји од 36 цртежа великог формата, укупне површине од 99,7 метара квадратних. {{цитат|Цртежи су рађени у комбинованој техници пастела, акварела и туша. Подлога је дебљи натрон папир каширан на платно. Током времена, због сталне изложености директном утицају влаге, светла, прашине и додиривања, панои су добили жути тон и постали крти, као и платно у подлози, што им даје посебну патину старина.<ref name="1." />|}}
| |||