Новгородски покољ — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 6:
[[Иван IV Грозни|Цар Иван Грозни]] је у почетку своје владавине доживео неколико личних трагедија: 1538. мајку су му отровали бољари, 1553. син ''Димитрије'', његов првенац, утопио се у реци под нејасним околностима, а 1560. изгубио је вољену супругу [[Анастасија Романовна|Анастасију Романовну]], за коју је сумњао да је отрована. Такође, пријатељи и сарадници којима је веровао су га више пута издали: 1553. док је цар био болестан, његови најближи бојари су одбили да положе заклетву његовом сину, царевићу ''Димитрију'', док је 1564. његов најбољи војсковођа и пријатељ из детињства, кнез ''Андреј Курбски'', пребегао у [[Пољско-литванска унија|Пољску]].<ref name=":0">{{Cite book|title=Реформација : историја европске цивилизације од Виклифа до Калвина : 1300-1564 / Вил Дјурант ; [превео с енглеског Љубомир Величков]|last=Дјурант|first=Вил|publisher=Београд : Војноиздавачки завод : Народна књига, 2004 (Београд : Војна штампарија)|year=2004|id=ISBN 86-335-0164-3|publication-place=|type=|pages=737-740}}</ref>
Разочаран у [[Бољари|бољаре]], цар је окупио око себе најсиромашније племиће, на челу са Маљутом Скуратовом и [[Борис Годунов|Борисом Годуновом]], и 1565. сазвао [[Земски сабор]], претећи абдикацијом ако бољари и црква не приме нове реформе. Цар је од [[Земски сабор|Земског сабора]] изнудио апсолутну власт и право да кажњава све своје противнике без суда, док је [[Руско царство|Русија]] подељена на два дела: ''[[Опричници|Опричнину]]'' и ''Земшчину.'' ''[[Опричници|Опричнина]]'' је био царев лични посед, настао запленом имања погубљених бољара, који су уживали ''[[опричници]]'', цареви телохранитељи и лична полиција, изабрани од најсиромашнијих племића без земље. ''Земшчина'', остатак Русије који је остао под управом [[Бољарска дума|Бољарске думе]], био је у немилости, колективно осумњичен за издају, и опричници су имали право да њене чланове подвргну насиљу како би цара заштитили од издаје.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%9F._%D0%9C%D0%B8%D1%99%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2)_4#V._%E2%80%94_%D0%98%D0%B2%D0%B0%D0%BD_IV_%D0%93%D1%80%D0%BE%D0%B7%D0%BD%D0%B8|title=Историја Русије (П. Миљуков) 4 — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date =
Иванова револуција била је праћена терором: манастирске хронике из 1560-1570. набрају поименце 3470 жртава царевог гнева. Често, жртве су биле погубљене "са својом женом", "са женом и децом" или "са још десет људи који притекоше у помоћ". Царев брат од стрица и претендент на престо, кнез Иван Старицки, погубљен је са својом мајком, али су му деца поштеђена и збринута.<ref name=":0" /> Упркос хиљадама погубљених [[Бољари|бољара]], ни једна бољарска породица није истребљена.<ref name=":1" /> Цар је наређивао манастирима да се моле за душе погубљених, и правдао је погубљења и мучења као уобичајену казну за [[Издаја|издају]] у целом свету, нарочито у време рата.<ref name=":0" />
Поред кнежевско-бољарског сталежа, настрадале су и области старе градске слободе и државне независности - покрајине некадашње [[Новгородска република|Новгородске републике]].<ref name=":2">{{Cite web|url=https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5_(%D0%90._%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D1%87%D0%B8%D1%9B)|title=Историја Русије (А. Јелачић) — Викизворник, слободна библиотека|website=sr.wikisource.org|language=sr|access-date =
== Врхунац терора: Новгород ==
| |||