Карађорђев трг (Земун) — разлика између измена

Za vreme zemunskog GradonacelnikaGradonačelnika Stevana MarkovicaMarkovića (sedamdesetih godina XIX veka), viseviše puta je potezano pitanje "inundacionog terena", odnosno zemljistazemljišta od tzv. beogradske kapije na samom ulazu u Glavnu ulicu do uscaušca Save u Dunav. MarkovicMarković je u vise navrata putovao u Zagreb i na kraju uspesnouspešno po grad Zemun okoncao(još uvek u sastavu Austro - Ugarske monarhije) okončao pregovore, koji je time dobio oko 700 jutara zemlje. Do kraja veka porusenporušen je jugoistocnijugoistočni odmbrambeni zid, i to od bezanijskebežanijske do beogradske kapije, cimečime je omogucenoomogućeno sirenješirenje ka jugu.

PocetkomPočetkom novog veka, na tim novoosvojenim terenima pocelapočela je izgradnja sirokihširokih, pravilnih ulica sa trotoarima od kojih je najznacajnijenajznačajnije bilo prosirenjeproširenje Glavne ulice ka Beogradu, tj. zeleznickojželezničkoj stanici Zemun, a koja se nalazila na mestu gde je danas stambeni blok prekoputa hotela "Jugoslavija". To prosirenjeproširenje je obuhvatalo danasnjedanašnje KaradjordjevuKarađorđevu ulicu, ulicu 22. Oktobra, KaradjordjevKarađordjev trg).

KonacnoKonačno, u poslednjoj deceniji pred drugi svetski rat, sa sve brzimbržim kulturnim, privrednim i socijalnim razvojem Zemuna detaljno je regulisana trasa ovog dela donjeg grada. Zanimljivo je da je slicnoslično bari Venecija u Beogradu, i ovaj deo Zemuna bio cestočesto plavljen podzemnim vodama Dunava kao i da je bio prekriven barustinamabaruštinama i to sve do osnovne skoleškole "Svetozar MileticMiletić".
[[Слика:име_сликеO.S. Svetozar Miletic.jpg ]]

Modernisticka celina (1925 - 1941) ovog dela Zemuna u potpunosti je ocuvana na levoj strani Karadjordjeve, ulici Miroslava Tirsa, kao i mestimicno u ulicama 22. Oktobar i Avgusta Cesareca. Nijedna od ovih zgrada nije stradala u drugom svetskom ratu, i to jer su sile osovine postedele grad od bombardovanja zbog znacajnog udela Nemaca u stanovnistvu Zemuna.[[Слика:Ugao Avijaticarskog trga i Karadjordjeve ulice.jpg]]

Posle oslobodjenja od Nemaca, Karadjordjev trg je cesto menjao arhitektonski izgled, mozda vise nego i bilo koji deo u uzem jezgru Zemuna. Velika stambena zgrada koja je spojila Karadjordjevu i ulicu 22. Oktobra je sagradjena jos 1947.godine po projektu arhitekte Dragomira Tadica, a zanimljivo je da je, iako posle rata, zadrzala tzv. predratni nacin gradnje (jaka i stabilna struktura, zanimljivo dekorisani ulazi, veliki portali, mali broj stanova itd...)I nije remetila spratnost u gradu koja se (sa izuzetkom komande vazuhoplovstva) svodila na 4 do 5 sprata. Takodje, ono sto mnogi Zemunci pricaju jeste da je ovaj kompleks trebalo da predtavlja novu zgradu opstine, ili hotel, ali da se od toga u poslednjem trenutku odustalo. Poslednja zgrada u celosti sagradjena pre rataslobodjenjarata i oslobodjenja je u Karadjordjevoj 5.[[Слика:Karadjordjev trg.jpg]]

Na desnoj strani Karadjordjevog trga, svi stari objekti sagradjeni pre rata poruseni su. Stara zgrada fabrike "Zmaj", stambeni blok zgrada Franje Jenca, kao i neki objekti fabrike asfalta. Jedni "reklit" iz tog perioda je zgrada na uglu ulica Stevana Markovica (Djure Djakovica) i Karadjordjeve. Gotovo pravolinijski izgled Zemuna, sa jedva nekoliko objekata koji izlaze iz okvira kuca narusen je u posleratnom periodu. Visoki soliteriSoliteri na trgu okruzili su staro jezgro, ciji se izgled prosto gubi u ocima posmatraca, stvarajuci jakdajuci kontrast.