Случај Чарлса Декстера Ворда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Случај Чарлса Декстера Ворда''', од америчког писца [[Хауард Лавкрафт|Хауарда Филипса Лавкрафта]] ([[1890]]-[[1937]]), представља један од најбољих класичних романа страве и ужаса насталих у [[20. век]]у. Кратак роман, који је објављен тек након пишчеве смрти, бави се исконским пореклом страве која је непојмљива обичном човеку. Управо отуда потиче његова моћ да читаоцима, који га узму у руке, буквално утера страх у кости.
== Инспирација ==
У августу [[1925]] Лавкрафтова тетка Лилијан послала му је анегдоту о кући у Проспект улици бр.140 у [[Провиденс]]у. Лавкрафт јој је одговорио: "Значи Халсејева кућа је уклета! Ух! Тамо је дивљи Том Халси у подруму узгајао барске корњаче - можда су то њихови духови. Ипак, то је дивна стара вила и служи на углед тако дивном старом граду!" Лавкрафт ће касније променити адресу куће у улицу Проспект бр. 100 и она ће послужити као инспирација за кућу Вордових у роману "Случај Чарсла Декстера Ворда".
Наредног месеца, у сепетембру 1925 Лавкрафт је прочитао чланак Провиденс у [[Колонијал Тајмс]]у од Гертруде Селвин Кимбал. Бавећи се историјом Провиденса током 1912 чланак ће послужити као основа за роману, а нарочито у њему садржане анегдоте о Џону Мерику и др Чеклију.
Могућа литерарна инспирација за роман можда је била новела [[Валтер де ла Мар|Валтера де ла Мара]] из [[1910]] по имену "Повратак" коју је Лавкрафт прочитао средином [[1926]]. Он ју је описао у свом есеју "Натрпиродно у литератури страве и ужаса" као причу у којој "видимо како душа покојника након два века посеже из гроба за месом живих људи".
Мотив потомка који изгледом јако личи на свог далеког претка највероватније потиче из дела [[Натанијел Хоторн|Натанијела Хоторна]] "Кућа са седам забата", коју је Лавкрафт у свом есеју "Натприродно у литератури страве и ужаса" описао као "најзначајнији допринос Нове Енглеске уврнутој литератури".
Још један могући литерарни извор инспирације је кратка прича М.Р.Џејсма "Гроф Магнус", коју је Лавкрафт похвалио у свом есеју, а која описује ускрснуће мрачне фигуре из 17. века.
== Сиже ==
| |||