Оливер Драгојевић — разлика између измена

| датум_смрти = {{датум_смрти|2018|4|20|год=да}}

Фестивалски деби имао је на [[Сплитски фестивал|Сплитском фестивалу]] [[1967]]. на наговор [[Зденко Руњић|Зденка Руњића]] с његовим ''Пицаферајем''.<ref name="Leksikon">{{Cite book|title=Leksikon jugoslavenske muzike. 1, A-Ma|date=1984|publisher=Jugoslavenski leksikografski zavod "Miroslav Krleža"|location=Zagreb|pages=203}}</ref> Ова [[Композиција (музика)|композиција]] није доспјела на завршно фестивалско вече, али ће „повампирена“ у седамдестима постати једним од вјечно зелених Оливерових хитова. Након неуспјеха на Сплиту 1967. све до [[1972]]. године, Оливер пече занат свирајући по бројним западноевропским клубовима усвајајући темељне одлике каснијег извођачког манира. Послије краткотрајне епизоде с [[Дубровачки трубадури|Дубровачким трубадурима]] која је трајала мање од годину дана и учествовања на пионирским првим сезонама сплитске групе ''Море'' у љето [[1974]]. поново се прикључио ''Баталима''. На Сплитски фестивал се враћа 1974, те у великом стилу осваја прву награду публике са [[Композиција (музика)|композицијом]] ''Ча ће ми Копакабана''. Након тога поново успоставља сарадњу са Зденком Руњићем и на Сплиту [[1975]]. пјева шансону ''Галеб и ја'', врхунски погодак и почетак вишегодишње плодоносне сарадње наградама најобдаренијег ауторско-[[извођач]]ког двојца.умро је у Beogradu u 71-oj godini.

[[Категорија:[[Категорија:Хрватски певачи]]