Еупатије Коловрат — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 1:
{{Војно лице
{{Војно лице|име=Еупатије Љвович Коловрат|слика=File:Памятник_Евпатию_Коловрату_в_Рязани.Фрагмент.JPG|опис_слике=Споменик Еупатију Коловрату у Рјазању.|датум_рођења=око 1200.|место_рођења=Стари [[Рјазањ]]|држава_рођења=[[Рјазањска кнежевина]]|датум_смрти=између 21. децембра 1237. и 11. јануара 1238.|место_смрти=између Старог Рјазања и Москве|држава_смрти=[[Владимир-Суздаљ]]|школа=|војска=[[Рјазањска кнежевина]]|године_служења=|чин=[[Војвода]]|род=|јединица=|битке=[[Монголско освајање Русије]]|награде=|каснији_рад=|потпис=}}'''Еупатије Коловрат''' (око 1200-1238.) је легендарни руски јунак из доба [[Монголско освајање Русије|монголског освајања Русије]].
|име=Еупатије Љвович Коловрат
|слика=File:Памятник_Евпатию_Коловрату_в_Рязани.Фрагмент.JPG|опис_слике=Споменик Еупатију Коловрату у Рјазању.
| датум_рођења=око 1200.
| место_рођења = [[Стари [[Рјазањ]]]]
| држава_рођења =[[Рјазањска кнежевина]]
| датум_смрти=између 21. децембра 1237. и 11. јануара 1238.
| место_смрти = између Старог Рјазања и Москве
| држава_смрти =[[Владимир-Суздаљ]]|школа =
|војска=[[Рјазањска кнежевина]]|године_служења =
|чин=[[Војвода]]|род =
|јединица =
|битке=[[Монголско освајање Русије]]|награде =
|каснији_рад =
|потпис=}}
'''Еупатије Коловрат''' (око 1200-1238.) је легендарни руски јунак из доба [[Монголско освајање Русије|монголског освајања Русије]].
 
== Легенда ==
Пад Рјазања и погибија рјазањског јунака Еупатија Коловрата, сликовито је описан у ''Причи о томе како је Бату разорио Рјазањ'', заснованој на руским народним песмама, сачуваној у Волоколамском летопису из 16. века<ref name=":0" />.
 
Према легенди, након [[Опсада Рјазања|пада Рјазања]], " ''један од велможа рјазањских, по имену Еупатиј Коловрат, у то време беше у [[Чернигов|Черњигову]] са кнезом Ингваром Игоревичем"''<ref name=":0">{{Cite book|title=Историја старог времена и друга дела староруске књижевности|last=Лаврик|first=Андриј|publisher=Дерета|year=2009|isbn=978-86-7346-705-4|publication-place=Београд|type=|pages=233-239|type=}}</ref> - братом [[Јуриј Рјазањски|Јурија Рјазањског]], и појури натраг, али затече [[Рјазањска кнежевина|рјазањску земљу]] опустелу и [[Рјазањ]] разорен<ref name=":0" />. <blockquote>''"И скупи мало дружине-хиљаду седамсто људи, које бог сачува, јер бејаху ван града. И погнаше по трагу безбожног цара Батија и једва га догнаше у земљи суздаљској. И изненада нападоше на таборе Батијеве и почеше сећи без милости. И сметоше се сви пукови Татарски, а татари постадоше као пијани или избезумљени.''..''А Татари мњаху да то мртви устадоше... И скупише се силни пукови татарски, хтедући Еупатија жива ухватити. И срете се Хостоврул са са Еупатијем. А Еупатиј беше див силан и расече Хостоврула на две поле до седла и поче сећи силу татарску и многе највеће јунаке Батијеве ту поби...И уплашише се TатариТатари... и почеше бити по њему из стотина катапулта и једва га убише и донеше његово тело пред цара Батија...И рече цар Батиј, гледајући на Еупатијево тело:"...Да ја имам таквогaтаквога слугу, држао бих га поред срца својега". И дадоше тело Еупатијево преосталим људима његове дружине који беху ухваћени на бојишту и заповеди их цар Батиј пустити никаква им зла не наносећи.''" (''Прича о томе како је Бату разорио Рјазањ.''<ref name=":0" />)</blockquote>
 
== У руској култури и књижевности ==
Линија 10 ⟶ 25:
 
* у две песме [[Сергеј Јесењин|Сергеја Јесењина]].
* у историјском роману ''[[Бату-кан]]'' од Василија Јанчевског<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/438360055|title=Batu-kan : istorijski roman|last=Grigorjevič.|first=Jan, Vasilij|date=1991|publisher=Prosveta|others=Lobačev, Đorđe., BIGZ)|isbnid=ISBN 8607005944|location=Beograd|oclc=438360055}}</ref>.
* у руском филму ''Легенда о Коловрату (2017)''.<ref>{{Citation|last=Fayziev|first=Dzhanik|title=Furious|date=2017-11-30|url=http://www.imdb.com/title/tt6054874/|last2=Shurkhovetskiy|first2=Ivan|others=Ilya Malakov, Aleksey Serebryakov, Aleksandr Ilin|accessdate=2018-04-20}}</ref>
 
== Литература ==
*{{Cite book|title=Историја старог времена и друга дела староруске књижевности|last=Лаврик|first=Андриј|publisher=Дерета|year=2009|isbn=978-86-7346-705-4|publication-place=Београд|pagestype=285|typepages=285}}{{COBISS|ID=169302540}}
*{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/438360055|title=Batu-kan : istorijski roman|last=Grigorjevič.|first=Jan, Vasilij|date=1991|publisher=Prosveta|others=Lobačev, Đorđe., BIGZ)|isbnid=ISBN 8607005944|location=Beograd|oclc=438360055}}{{COBISS|ID=2579212}}
== Референце ==
[[Категорија:Историја Русије]]