M-84 — разлика између измена

 

Полазећи од тога да је кроз уговор о лиценци за производњу тенка [[Т-72]] у земљи добијена само конструкциона документација (али не за комплетно средство), без технолошке документације и података за оклопну заштиту и специјалне материјале, и да се у том тренутку већ десет година у [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]] серијски производио (толико је временски застарео), на предлог [[ВТИ|Војнотехничког института]] у развој се ушло са значајним модификацијама и побољшањима и изменама неких комплетних подсистема. Прве четири године на овом пројекту било је ангажовано више од 150 стручњака Института са пуним радним временом, а затим наредне три године, на активностима после увођења у серијску производњу тенка М-84, око 80 стручњака. Они су ангажовани ради решења мотора веће снаге, уређаја мотора и преносника снаге и других битних измена постојеће конструкције тенка. У процесу развоја тенка обављена су истраживања у скоро свим подручјима рада Института, па је као резултат тих истраживања уведено неколико стотина нових технологија и технолошких поступака, развијени су нови панцирни челици и неметали за оклопну заштиту, развијено је око четрдесет специјалних челика за јако оптерећене делове, неметални материјали и поступци заштите. Уведени су домаћи подсистеми и компоненте: средства везе, све компоненте за НБХ заштиту, оптичке справе и уређаји, нове гусенице, савремен [[систем за управљање ватром]] (СУВ), више стотина мањих склопова и електронских компонената. У оквиру посебних истраживања развијен је мотор од 735 кW (1.000 КS), уместо постојећег од 573кW (780 КS), а извршене су значајне измене на подсистемима мотора и трансмисији. Обављеним изменама тенк М-84А разликује се од тенка Т72 за више од 60%. По свим битним параметрима ватрене моћи, оклопне заштите и покретљивости тај тенк је, у то време, био испред свих савремених тенкова у свету. То је потврђено кроз упоредна испитивања са најсавременијим тенковима у [[Кувајт]]у и [[Пакистан]]у, и на основу чињенице да се после испитивања Кувајт одлучио за овај тенк.

M-84 је имао топ калибра 125 mm, када су остали тенкови имали топово од 115 и 120 mm, аутомат за пуњење оруђа, када други тенкови то нису имали. Маса тенка је била 41,5 t, у односу на [[Леопард 2|Леопарда 2]] и [[М1 Абрамс]]а од 60 t, имао је већу покретљивост, и за 50% већу аутономију кретања. За два квадратна метра мању чеону површину и мању мету.{{чињеница|date=05. 2014.}} Специфична снага возила изрежена кроз однос масе возила и снаге мотора код тенка била је знатно повољнија. Брзина поткалибарног пројектила 1800 m/s, масе 16 kg, пробијао све оклопе савремених тенкова на удаљености од 2000 м.{{чињеница|date=05. 2014.}} Такве могућности нису имали западни тенкови.{{чињеница|date=05. 2014.}} СУВ био је савременији од западних тенкова за више од десет година старости, а тенк Т72 га није ни имао, већ је морао да стане да би гађао противнички тенк.{{чињеница|date=05. 2014.}}

 

== Опис ==

=== Изглед тенка и оклопна заштита ===

М-84 је тенк стандардне концепције и веома ниске силуете што га чини изузетно тешком метом. Са максималном висином од 2.19 -{m}-, од М-84 је нижи само шведски тенк типа С који нема куполу. У управном и борбеном одељену има места за три члана посаде (послужилац топа је замењен системом за аутоматско пуњење), док се мототрансмисионо одељење налази у задњем делу тенка. У управном одељењу налази се возач који је смештен централно у односу на уздужну осу тенка, док су у борбеном одељењу смештени нишанџија и командир.

 

{{портал|Војска}}

{{Commonscat|M-84 tanks in Serbian service}}

* [https://web.archive.org/web/20021210065532/http://stef124.tripod.com/m84.htm М-84 на сајту Српски оклоп]

* [http://naoruzanje.paracin.co.yu/m84.html М-84 на сајту Наоружање и војна опрема]