Заливски рат — разлика између измена

Односи измађу Ирака и САД су остали савезнички све до дана када је Ирак напао Кувајт. [[2. октобар|2. октобра]] 1989. године, председник САД [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџ Буш Старији]] је потписао тајну директиву 26, која је почињала: ”Приступ нафти из Персијског залива и безбедност кључних држава у овом региону је од виталног значаја за сигурност САД.” Са поштовањем према Ираку, директива говори: ”Нормални односи између САД и Ирака ће послужити нашим дужим интересима и промовисаће стабилност у Заливу и Средњем истоку. ”

 

''”Немамо никакво мишљење о арапско-арапском сукобу, као што су ваша неслагања са Кувајтом у вези границе. Ја сам била у америчкој амбасади у Кувајту током касних шездесетих. Инструкције које смо имали у том периоду су била да не би требало да изражавамо мишљење о том проблему и да тај проблем није повезан са САД. Џејмс Бејкер је наредио нашем званичом изасланику да нагласи ове инструкције. Надамо се да можете решити овај проблем користећи све расположиве методе Чадила Клибија (тадашњег генералног секретара Арапске лиге) или преко председника Мубарака. Надамо се да ће овај проблем бити брзо решен. ”''

 

Трећа и најдужа фаза ваздушне кампање је била усмерена против војних мета широм Ирака и Кувајта: лансера Скад ракета, наводна места са оружјем за масовно уништење, постројења за развој оружја и поморске снаге. Око једне трећине коалционог ваздухопловства је било подређено уништавању Скад лансера, који су били намонтирани на камионе и зато тешки да се пронађу. Додатно, мете су били и циљеви корисни и за војску и за цивиле: електране, нуклеарни реактори, телекомуникациона опрема, луке, рафинерије, железнице и мостови. Електране су уништаване широм земље. На крају рата, производња електричне енергије је била 4% од предратног нивоа. Бомбе су уништиле важније бране, већину значајнијих бушотина и многе фабрике за прераду отпадних вода. Неколико америчких и британских специјалаца је тајно убачено у западни Ирак да помогну потрагу и уништавање Скад лансера. Ипак, недостатак адекватног терена за скривање је отежало њихове операције и многи од њих су убијени или заробљени.

 

 

Ирак је лансирао ракете на коалиционе базе у Саудијској Арабији и Израелу, у нади да ће увући Израел у рат и изводећи остале арапске земље из рата. Ова стратегија се показала као безуспешна. Израел се није придружио коалицији, а све арапске земље су истале у њој, изузев Јордана који је био званично неутралан. Скад пројектили су генерално изазивали мању штету, иако је њихова моћ показана [[25. фебруар]]а када је 28 Американаца погинуло када је Скад уништио њихове бараке у Дахрану. Скадови лансирани на Израел су били несупешни због повећавања корисног терета и домета што је доводило до драматичног пада прецизности. [[29. јануар]]а Ирак је тенковима и пешадијом напао и заузео саудијски градић Кафџи који је бранио мањи одред маринаца. Ипак, битка око Кафџија се завршила тако што је Ирак натеран у повлачење од стране саудијских снага уз помоћ америчких маринаца, уз блиску ваздушну подршку током следећа два дана. Кафџи је био стратешки важан град одмах наком ирачке инвазије Кувајта. Ирачко устезање да пошаље неколико оклопних дивизија да ојача окупацију и накнадну употребу Кафџија као место из којег би покретао напад на слабије брањени источни део Саудијске Арабије је било велика стратешка грешка. Не само да би Ирак осигурао већину залиха нафти на Средњем истоку, већ би био у бољој позицији да се бори са размештеном војском САД дуж супериорне одбрамбене линије.