Википедија

Масакр у Сребреници — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Злочин геноцида почињен је уи око Сребренице, који је успостављен Резолуцијом 819 Савета безбедности од 16. априла 1993. године као заштићена зона УН-а, гдје је убијено више од 7.000 људи. Овај број нису донели само становници босанских Муслимана из Сребренице већ и многи муслимански избјеглице из околних подручја
Поништена измена 19946756 корисника Nutella4Dayz (разговор)
ознака: поништење
Ред 25:
[[Институт за истраживање српских страдања у XX веку]], заједно са [[Савез логораша Републике Српске|Савезом логораша Републике Српске]] је [[2008]]. године објавио [[Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995.|Књигу мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995]], која садржи списак 3.287 српских жртава убијених на подручју Сребренице и околине од стране муслиманских снага. Како се највећи број жртава односи на период 1992. и 1993. године, на списку српских жртава се налази и напомена у којој се каже да је списак подложан допунама и проширењима списка броја жртва.<ref>{{Cite web | url = http://www.serb-victims.org/content/view/285/144/ | title = Књига мртвих Срба Сребренице и Бирча 1992—1995. | accessdate = 16. 12. 2010. | author = Институт за истраживање српских страдања у XX веку |year=2008| publisher = Институт за истраживање српских страдања у XX веку | quote = У овој књизи мртвих сабрани су Срби из Сребренице и бирчанског краја страдали у рату 1992-1995. Под новим крстовима на својој старој баштини почива 3287 новомученика. Многе изгнане породице нису могле преселити куће и окућнице, али су пренијели свјеже ковчеге својих мртвих. Они су изгинули од исте руке, нека на истом гробљу снивају вјечни сан. Њихове хумке су страшни знамен великог историјског удеса и трајна опомена нашим потомцима. Они су жртве принесене на олтар отаџбине, вјере и слободе. Њихове главе су положене у темеље Републике Српске.}}</ref><ref>[http://www.srpska-mreza.com/Bosnia/Srebrenica/Serbian-graveyard.html Srebrenica - the Serbian Graveyard], P. Vasiljevic</ref>
 
Међутим, након изласка ове публикације, јавност је већу пажњу посветила ставу организације [[Хјуман рајтс воч]] (''-{Human Rights Watch}-'') која је оптужила [[Српска радикална странка|Српску радикалну странку]] за покретање агресивне кампање да докаже како су и муслиманске снаге починили злочине над хиљадама Срба у том подручју, што би имало за циљ да умањи величину сребреничког [[геноцидмасакр]]а над Бошњацима.<ref>[http://www.hrw.org/en/news/2006/07/11/orics-two-years Oric's Two Years], Human Rights Watch</ref> Поводом овог, огласио се и Одјел тужиоца при хашком трибуналу који је изјавио да је број српских жртава према српском политичком врху нарастао са 1.400 на 3.500, те да тај број не одражава стварно стање.<ref>[http://www.icty.org/sid/3639/en ICTY Weekly Press Briefing — 6th July 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
=== Операција Криваја. Заузимање Сребренице ===
Ред 39:
{{Главни чланак|Операција Ступчаница}}
 
== Хронологија геноцидамасакра ==
{{...}}
Увече 11. јула 1995. у Поточарима, где се налазила база холандских плавих шлемова, затекло се око 20.000 до 25.000 Бошњака избеглих из Сребренице; неколико хиљада у бази војника УН, а остали у непосредној близини. Већина ових људи су биле жене, деца и стари, али је ту било између 300<ref>[http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/480959/Sud-Holandija-odgovorna-za-vise-od-300-zrtava-u-Srebrenici Sud: Holandija odgovorna za više od 300 žrtava u Srebrenici] Приступљено 16. 7. 2014.</ref> и 1000 мушкараца.<ref>[http://www.icty.org/x/cases/krstic/tjug/en/krs-tj010802e.pdf Пресуда против генерала Крстића. стр. 12–27] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Ред 52:
Масовне ликвидације су почеле 13. јула у подручју северно од Сребренице (долине река [[Јадар (притока Дрињаче)|Јадар]] и [[Церска (река)|Церска]]). Већина егзекуција је текла по сличној процедури. Мушкарци су интернирани у празне школске зграде или складишта.{{чињеница|date=11. 2015.}}
 
== Извештаји о геноцидуМасакру у Сребреници ==
{{цитат|Припадници холандског батаљона који су били присутни на терену у то време, оценили су да је неколико похода које су Бошњаци извели из Сребренице извели са територије Сребренице имали малу или никакву војну важност. Ови походи су често били организовани у циљу прикупљања хране, пошто су Срби онемогућавали приступ хуманитарних конвоја енклави. Чак и српски извори са којима се поводом овог извештаја разговарало, оценили да бошњачке снаге у Сребреници нису представљале озбиљну војну претњу. Највећи напад који су Бошњаци извели из Сребренице је био поход на село Вишњица, 26. јуна 1995, у којем је неколико кућа спаљено, убијено до четворо Срба и украдено 100 оваца. Насупрот томе, Срби су запосели енклаву две недеље касније, протерујући десетине хиљада из својих кућа и погубивши хиљаде мушкараца и дечака. Срби су упорно претеривали оцењујући ниво напада из Сребренице у циљу стварања претпоставки за спровођење централног ратног циља: стварање географски непрекинуте и етнички чисте територије дуж Дрине како би на тај начин ослободили своје трупе за борбу у другим деловима државе.|Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479<ref>[http://www.un.org/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/54/549 „Пад Сребренице“, Извештај Генералног Секретара ОУН, Кофија Анана достављен као материјал на 54. заседању Генералне Скупштине ОУН 15. новембра 1999. — тачка 479] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>}}
 
=== Примарне и секундарне масовне гробнице ===
 
Стручњаци судске медицине су идентификовали укупно 21 масовну гробницу у којима су нађени остаци жртава сребреничког геноцидамасакра. Од тог броја 14 су примарне гробнице у којима су убијени сахрањени непосредно после егзекуције. Из осам од њих су земни остаци касније ископани и поново закопани на другим местима (секундарне гробнице). До 2001. откривено је 7 секундарних гробница. Премештање лешева у секундарне гробнице је чињено ради сакривања доказа о масовном убиству. Око 6.594 лешева је идентификовано до данас.{{чињеница|date=10. 2016.}}
 
== Контроверзе ==
=== Геноцид или не? ===
[[Датотека:Canadian Museum for Human Rights.DSCN2421.jpg|250px|мини|У [[Канадски музеј људских права|Канадском музеју људских права]], масовни злочин у Сребреници приказан је као геноцид босанских Срба]]
[[Хашки трибунал]] овај догађај назвао је [[геноцид]]ом и највећим геноцидоммасакром извршеним у [[Европа|Европи]] након [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].<ref name="srebrenicahague">[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/9/564.html The Hague Justice Portal. Srebrenica in summary. An overview of the legal proceedings relating to the 1995 genocide] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Врховни командант Војске Републике Српске [[Ратко Младић]], који је водио операцију заузимања [[Сребреница|Сребренице]], и други српски официри су у међувремену оптужени за ратне злочине укључујући и геноцид пред [[Хашки трибунал|Хашким трибуналом]]. Међународни суд правде (МСП) у [[Хаг]]у је [[26. фебруар]]а [[2007]]. у пресуди по [[Тужба БиХ против СРЈ за геноцид|тужби БиХ против СРЈ]], овај злочин назвао геноцидом и навео је да је геноцидмасакр спроведен с намером да се уништи део муслиманског становништва Босне и Херцеговине, и да према члану 2. Конвенције о спречавању геноцида потпада под његову дефиницију.<ref name="automatski generisano6" /> Суд је утврдио да [[Србија|држава Србија]] није починила овај геноцид, нити била саучесник у његовом извршењу, али такође није ни учинила све што је било у њеној моћи да га спречи.<ref>Hudson, Alexandra (26. 2. 2007). [http://www.reuters.com/article/homepageCrisis/idUSL26638724._CH_.2400 "Serbia cleared of genocide, failed to stop killing"], ''Reuters''. Приступљено 31 7. 2008.</ref><ref>[http://www.icj-cij.org/docket/files/91/13685.pdf CASE CONCERNING APPLICATION OF THE CONVENTION ON THE PREVENTIONAND PUNISHMENT OF THE CRIME OF GENOCIDE. стр. 127] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Ова оцена догађаја у Сребреници, међутим, није прихваћена у политичком врху Републике Српске.<ref>[https://web.archive.org/web/20110827061937/http://www.srbijanet.rs:80/vesti/vesti-iz-sveta/45573-dodik-u-srebrenici-se-desio-ograniceni-lokalni-genocid.html Dodik: U Srebrenici se desio ograničeni lokalni genocid] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> [[Република Српска]] је 2004. године по налогу [[Педи Ешдаун|Педија Ешдауна]], високог представника за БиХ, оформила Комисију за испитивање догађаја у Сребраници, која је утврдила да се у Сребреници није десио геноцид.<ref>[http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=9&status=jedna&vest=101374&datum=2006-10-12 Геноцида није било], М. Лабус, Вечерње новости, 20. 3. 2007.</ref>
Ред 99:
 
== Холандски плави шлемови ==
Натјерана резултатима [[Холандија|холандске]] комисије о истраживању догађаја везаних за геноцидмасакр у Сребреници, [[16. април]]а [[2002]]. године, холандска влада премијера [[Вим Кок|Вима Кока]] (''-{Wim Kok}-'') поднијела је оставку, непуних мјесец дана пре парламентарних избора који су одржани [[15. мај]]а исте године.<ref>{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1933144.stm|title=Dutch Government quits over Srebrenica |publisher=BBC|date = 16. 4. 2002.}} {{en}}</ref>
 
== Судски процеси ==
Ред 117:
* Милан Гверо — 5 година (због пргона и нехуманости)<ref name="ICTYseven" />
 
Прва пресуда за злочин у Сребреници изречена је 1998. године [[Дражен Ердемовић|Дражену Ердемовићу]], припаднику 10. диверзантског одреда ВРС при Главном штабу ВРС, након што је признао учешће у геноцидумасакру [[Муслимани (народ)|Муслимана]] из Сребренице [[16. јул]]а 1995. године на пољопривредном добру ''Брањево'' код [[Пилица|Пилице]]. Ердемовић је на суђењу генералу [[Момчило Перишић|Момчилу Перишићу]] пред Хашким трибуналом, изјавио да је као војник Војске Републике Српске учествовао у стрељању око 1.000 муслиманских мушкараца из Сребренице јула 1995. године.<ref>[http://www.rtv.rs/sr_ci/hronika/erdemovic:-ucestvovao-sam-u-streljanju-oko-1.000-muslimana_136698.html Ердемовић: Учествовао сам у стрељању око 1.000 Муслимана. РТВ, 6. 7. 2009.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Ердемовић је прво био осуђен на 10 година затвора, да би му се касније казна смањила на пет година затвора.<ref>[http://www.icty.org/sid/7686 ICTY site: Drazen Erdemovic sentenced to 5 Years of imprisonment. 5. 3. 1998.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Генерал ВРС, [[Радислав Крстић]], осуђен је [[2001]]. године на 46 [[година]] затвора за геноцид у Сребреници<ref name="radislavkrstic">[http://www.icty.org/x/cases/krstic/cis/en/cis_krstic.pdf UN, ICTY: Case information Sheet: Radislav Krstic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref><ref>{{cite news |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/1469896.stm |title=General guilty of Bosnia genocide |publisher=BBC News |date = 2. 8. 2001.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2004/04/20/world/world-briefing-europe-the-hague-court-affirms-genocide-in-bosnia.html?ref=radislav_krstic |title=World Briefing Europe: The Hague: Court Affirms Genocide In Bosnia |last=Simons|first=Marlise|publisher=New York Times |date = 20. 4. 2004.}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.guardian.co.uk/world/2001/aug/02/warcrimes |title=Serb general convicted of genocide |publisher=Guardian |date = 2. 8. 2001.}}</ref> чиме је постао први осуђени за геноцид у сребреничком злочину.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/icty-radislav-krstic-convicted-of.html ICTY Srebrenica genocide blog: RADISLAV KRSTIC BECOMES THE FIRST PERSON TO BE CONVICTED OF GENOCIDE AT THE ICTY AND IS SENTENCED TO 46 YEARS IMPRISONMENT, 2. 8. 2001.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> У [[април]]у [[2004]]. године Апелационо вијеће Трибунала донијело је нову пресуду којом је Крстић осуђен на 35 година затвора за помагање и подржавање геноцида.<ref name="radislavkrstic" /><ref>[http://www.haguejusticeportal.net/eCache/DEF/6/090.html The Hague Justice Prtal. Krstić, Radislav] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Генерал Крстић је у вријеме злочина био замјеник, а потом и командант [[Дрина|Дринског]] корпуса ВРС.<ref name="radislavkrstic" /> Судије су оцијениле да је доказано ван сваке сумње да је генерал Крстић преузео команду корпуса [[13. јул]]а 1995. године и да су јединице Дринског корпуса и јединице Главног штаба ВРС извршиле геноцидuмасакр у Сребреници између 13. и 19. јула 1995, кад је он командовао њима.<ref name="radislavkrstic" />
 
За злочине у Сребреници Хашки трибунал јео судио бивше официре ВРС [[Момир Николић|Момира Николића]] на 27 година затвора, [[Видоје Благојевић|Видоја Благојевића]] на 18,<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2005/12/vidoje-blagojevic-and-dragan-jokic.html 10. 12. 2005] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Драгана Обреновића на 17<ref>[http://www.icty.org/sid/219 UN ICTY. Dragan Obrenovic] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> и [[Драган Јокић|Драгана Јокића]] на 9 година затвора.<ref>[http://www.cyberbulevar.com/vijesti/bih/vlada-republike-srpske-priznala-masakr-hiljada-bosnjaka-u-srebrenici/20040612/ ICTY Srebrenica genocide blog: SREBRENICA CONVICT DRAGAN JOKIC TRANSFERED TO SERVE SENTENCE IN AUSTRIA] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
Ред 125:
Јануара 2010. године Јокић је био привремено ослобођен по налогу судије Патрика Робинсона.<ref>[http://srebrenica-genocide.blogspot.com/2010/01/dragan-jokic-to-be-released-where-is.html ICTY Srebrenica genocide blog: DRAGAN JOKIC TO BE RELEASED, WHERE IS THE JUSTICE?] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Момиру Николићу је марта 2006. године смањена казна на 20 година затвора<ref>[http://www.icty.org/sid/10047 UN ICTY: Appeals Chamber Reduces Momir Nikolic’s Sentence 8. 3. 2006.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref> Видоју Благојевићу је 2007. године смањена казна на 15. година.<ref>[http://www.icty.org/sid/8876 UN ICTY: Appeals Chamber acquits Vidoje Blagojević of aiding Srebrenica genocide, affirms other convictions against him and Dragan Jokić 9. 5. 2007.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
Представници руководства [[Република Српска|Републике Српске]] су 2004. признали одговорност српских снага за геноцидмасакр у Сребреници.<ref>[http://www.sarajevo-x.com/bih/politika/clanak/050802006 OHR saopštio da je Vlada Republike Srpske priznala odgovornost za masakr u Srebrenici][https://web.archive.org/web/20100113154636/http://www.politika.rs:80/rubrike/tema-dana/CHetrnaest-godina-od-zlochina-u-Srebrenici.sr.html Политика: Четрнаест година од злочина у Сребреници. 17. 7. 2011.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
=== Суђење у Србији ===
Ред 141:
[[Влада Републике Српске]] је 10. новембра 2004. издала званично извињење после разматрања извештаја истражног комитета.<ref>[http://www.bosnia.org.uk/bosrep/report_format.cfm?articleid=1147&reportid=166 "Bosnian Serbs issue apology for massacre", AP, 11. 11. 2004.] Приступљено 9. 4. 2013.</ref>
 
[[Народна скупштина Републике Србије|Скупштина Србије]] је 31. марта 2010. резолуцијом осудила геноцидмасакр у Сребреници.<ref>[http://www.boursier.com/vals/ALL/la-serbie-presente-ses-excuses-pour-le-massacre-de-srebrenica-feed-62394.htm La Serbie présente ses excuses pour le genocidemassacre de Srebrenica] Приступљено 1. 4. 2013.</ref>
 
== Галерија слика ==
Ред 233:
| wikisource =
| wikiquote =
| wikinews = геноцидМасакр у Сребреници
}}
* [https://web.archive.org/web/20140510040324/http://srebrenica.ba/ Организација Мајке Сребренице] {{бс}}
* [http://www.domovina.net/srebrenica/page_006/Preliminarni_spisak_Srebrenica_1995.pdf Прелиминарна листа] — 8.106 Бошњака убијених у Сребреници {{бс}}
* [http://www.un.org/Docs/journal/asp/ws.asp?m=A/54/549 Званични извештај УН поводом геноцидамасакра у Сребреници] {{ен}}{{ру}}{{фр}}{{шп}}{{ар}}{{зх}}
* [http://128.121.186.47/ISSA/reports/Balkan/Sep1903.htm Извештај ISSA] — [http://www.strategicstudies.org/ strategicstudies.org] {{ен}}
* [http://www.zeit.de/2005/28/Serbien Обимни досије немачког листа ''Цајт''] {{де}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Масакр_у_Сребреници”