Програмски језик — разлика између измена

[[Датотека:C Hello World Program.png|thumbмини|right|402px|[[Изворни код]] једноставног рачунарског програма написан програмским језиком [[C (програмски језик)|C]], чији је излаз порука -{„[[Hello World|Hello, world!]]”}- након што се програм [[Компилатор|компилира]] и изврши.<ref>{{cite journal

Најранија позната програмибилна машина која је претходила [[istorija računara|изуму дигиталног рачунара]] био је аутоматски флаутиста, направа коју су у 9. веку описала [[Banu Musa|браћа Муса]] из [[Багдад]]а, током [[златно доба Ислама|Исламске златне ере]].<ref>{{Cite book harvnb|last=Koetsier| first = Teun | title = On the prehistory of programmable machines; musical automata, looms, calculators | publisher = PERGAMON, Mechanisma and Machine Theory 36 |year=2001|pagespp=589–603}}</ref> Од раних 1800-тих, „програми” су кориштени за управљање радом машина као што је [[Jacquard loom|Жакаров разбој]] и за [[player piano|свирање клавира]].<ref>{{Cite book|last=Ettinger|first=James|year=2004|title=Jacquard's Web|publisher=Oxford University Press|pages=}}</ref>

: ''Рачунарски програмски језик'' је [[формални језик|језик]] који се користи за писање [[рачунарски програм|рачунарских програма]], чиме су обухваћени [[рачунар]] који изводи неку врсту рачунања<ref name=sigplan>{{cite web|author=[[Association for Computing Machinery|ACM]] SIGPLAN|title=Bylaws of the Special Interest Group on Programming Languages of the Association for Computing Machinery|url=http://www.acm.org/sigs/sigplan/sigplan_bylaws.htm|accessdate = 19. 6. 2006|year=2003|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060622110145/http://www.acm.org/sigs/sigplan/sigplan_bylaws.htm|archivedate = 22. 6. 2006.|df=dmy-all}}, ''The scope of SIGPLAN is the theory, design, implementation, description, and application of computer programming languages - languages that permit the specification of a variety of different computations, thereby providing the user with significant control (immediate or delayed) over the computer's operation.''</ref> или [[алгоритам]] и могуће контролу спољашњих уређаја као што су [[штампач]]и, [[Disk storage|дискови]] за чување података, [[робот]]и,<ref name="robots">{{cite web |url=http://www.cs.brown.edu/people/tld/courses/cs148/02/programming.html |title=Programming Robots |accessdate = 23. 9. 2006. |last=Dean|first=Tom |year=2002|work=Building Intelligent Robots |publisher=Brown University Department of Computer Science |deadurl=no |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061029045949/http://www.cs.brown.edu/people/tld/courses/cs148/02/programming.html |archivedate = 29. 10. 2006. |df=dmy-all }}</ref> и тако даље. На пример, -{[[PostScript]]}- програме фреквентно праве други програми ради контроле рачунарског притера или дисплеја. Генералније, програмски језик може да опише рачунање на некој, можда апстрактној, машини. Генерално је прихваћено да комплетна спецификација за програмски језик обухвата опис, често идеализовани, машине или процесора за тај језик.<ref name=nara2>R. Narasimahan, Programming Languages and Computers: A Unified Metatheory. стрpp. 189--247 in Franz Alt, Morris Rubinoff (eds.) Advances in computers, Volume 8, Academic Press. {{page|year=1994|isbn=978-0-12-012108-3|pages=193}} : "a complete specification of a programming language must, by definition, include a specification of a processor--idealized, if you will--for that language." [the source cites many references to support this statement]</ref> У већини практичних сценарија, програмски језик је везан за рачунар; консеквентно, програмски језици се обично дефинишу и проучавају на тај начин.<ref>{{Cite book|last=Ben Ari|first=Mordechai|title=Understanding Programming Languages|publisher=John Wiley and Sons|year=1996|quote=Programs and languages can be defined as purely formal mathematical objects. However, more people are interested in programs than in other mathematical objects such as groups, precisely because it is possible to use the program—the sequence of symbols—to control the execution of a computer. While we highly recommend the study of the theory of programming, this text will generally limit itself to the study of programs as they are executed on a computer.}}</ref> Програмски језици се разликују од [[natural language|природних језика]] по томе што се природни језици једино користе за комуникацију међу људима, док програмски језици исто тако омогућавају људима да комуницирају инструкције машинама.

[[Jezik za obeležavanje|Језици за обележавање]] као што су -{[[XML]]}-, -{[[HTML]]}-, или -{[[troff]]}-, и који дефинишу [[Data model|структуиране податке]], обично се не сматрају програмским језицима.<ref>[http://www.w3.org/XML/1999/XML-in-10-points.html XML in 10 points] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20090906083110/http://www.w3.org/XML/1999/XML-in-10-points.html |date = 6. 9. 2009. }} [[W3C]], 1999, ''XML is not a programming language.''</ref>{{sfn|Powell|2003|p=25}} Програмски језици могу, међутим, да имају заједничку синтаксу са језицима за обележавање, ако је рачунарска семантика дефининсана. -{[[XSLT]]}-, на пример, је [[Turing completeness|Тјурингов комплетан]] -{XML}- дијалекат.<ref>{{cite web|url=http://www.ibm.com/developerworks/library/x-xslt/|title=What kind of language is XSLT?|publisher=IBM.com|accessdate = 3. 12. 2010.|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110511192712/http://www.ibm.com/developerworks/library/x-xslt/|archivedate = 11. 5. 2011.|df=dmy-all}}</ref><ref>{{cite web|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms767587(VS.85).aspx|title=XSLT is a Programming Language|publisher=Msdn.microsoft.com|accessdate = 3. 12. 2010.|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110203015119/http://msdn.microsoft.com/en-us/library/ms767587(VS.85).aspx|archivedate = 3. 2. 2011.|df=dmy-all}}</ref><ref>{{Cite bookharvnb|last=Scott|first=Michael|title=Programming Language Pragmatics|publisher=[[Morgan Kaufmann]]|year=2006|isbn=978-0-12-633951-2|quote=''XSLT, though highly specialized to the transformation of XML, is a Turing-complete programming language.''|pagespp=802}}</ref> Штавише, -{[[LaTeX]]}-, који се углавном користи за структуирање докумената, исто тако садржи пун Тјурингов комплетан подскуп.<ref name="Oetiker et Al., 2017">{{cite web|last1=Oetiker|first1=Tobias|last2=Partl|first2=Hubert|last3=Hyna|first3=Irene|last4=Schlegl|first4=Elisabeth|title=The Not So Short Introduction to LATEX 2ε|url=https://tobi.oetiker.ch/lshort/lshort.pdf|website=tobi.oetiker.ch|accessdate = 16. 4. 2017.|format=Version 5.06|year=2016|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20170314015536/https://tobi.oetiker.ch/lshort/lshort.pdf|archivedate = 14. 3. 2017.|df=dmy-all|pages=1–157}}</ref><ref>{{citeCite book|last=Syropoulos|first=Apostolos|last2=Tsolomitis|first2=Antonis|last3=Sofroniou|first3=Nick|title=Digital typography using LaTeX|publisher=Springer-Verlag|year=2003|isbn=978-0-387-95217-8|quote=''TeX is not only an excellent typesetting engine but also a real programming language.''|pages=213}}</ref>

Термин ''рачунарски језик'' се понекад користи синонимно са програмским језиком.<ref>Robert A. Edmunds, The Prentice-Hall standard glossary of computer terminology, Prentice-Hall, (1985). стрpp. 91</ref> Међутим, употреба ова два термина варира међу ауторима, а постоје разлике и у погледу њиховог тачног опсега. Један облик употребе описује програмске језике као подскуп рачунарских језика.<ref>Pascal Lando, Anne Lapujade, Gilles Kassel, and Frédéric Fürst, ''[http://home.mis.u-picardie.fr/~site-ic/site/IMG/pdf/ICSOFT2007_final.pdf Towards a General Ontology of Computer Programs] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20150707093557/http://home.mis.u-picardie.fr/~site-ic/site/IMG/pdf/ICSOFT2007_final.pdf |date = 7. 7. 2015. }}'', [http://dblp.uni-trier.de/db/conf/icsoft/icsoft2007-1.html ICSOFT 2007] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20100427063709/http://dblp.uni-trier.de/db/conf/icsoft/icsoft2007-1.html |date = 27. 4. 2010. }}. стрpp. 163-170163–170</ref> У том смислу, језици који се користе у рачунарству са различитим циљевима него што су изражавања рачунарких програма генерално су наменски дизајнирани рачунарски језици. На пример, језици за обележавање се понекад називају рачунарским језицима да би се нагласило да они нису намењени да се користе за програмирање.<ref>S.K. Bajpai, ''Introduction To Computers And C Programming'', New Age International. {{page|year=2007|isbn=978-81-224-1379-3|pages=346}}</ref>

Једно алтернативно гледиште на употребу језика сматра програмске језике теоретским констрактима за програмирање апстрактних машина, а рачунарске језике њиховим подскупом који се извршава на физичким рачунарима, који имају коначне хардверске ресурсе.<ref>R. Narasimahan, Programming Languages and Computers: A Unified Metatheory. стрpp. 189--247 in Franz Alt, Morris Rubinoff (eds.) Advances in computers, Volume 8, Academic Press. {{page|year=1994|isbn=978-0-12-012108-3|pages=215}}: "[...] the model [...] for computer languages differs from that [...] for programming languages in only two respects. In a computer language, there are only finitely many names--or registers--which can assume only finitely many values--or states--and these states are not further distinguished in terms of any other attributes. [author's footnote:] This may sound like a truism but its implications are far reaching. For example, it would imply that any model for programming languages, by fixing certain of its parameters or features, should be reducible in a natural way to a model for computer languages."</ref> [[John C. Reynolds|Џон Рејнолдс]] наглашава да су језици са [[formal specification|формалном спецификацијом]] у истој мери програмски језици колико су и језици намењени извршавању. Он исто тако сматра да су текстуални, па и чак графички уноси, који утичу на понашање рачунара програмски језици, упркос чињенице да они обично нису Тјуриншки комплетни, и напомиње да је игнорисање концепата програмских језика разлог постојања многих недостатака у улазним форматима.<ref>John C. Reynolds, ''Some thoughts on teaching programming and programming languages'', [[SIGPLAN]] Notices, Volume 43, Issue 11, November. (2008). стрpp. 109.</ref>