Билбао — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 206:
==== Од оснивања до Конзулата ====
[[Датотека:Bilbao tejeras-galeria.jpg|лево|400п|мини|Поглед на Билбао]]
Дон [[Дијего Лопез де Аро V]] - Сењор Вискаја, основао је град Билбао путем документа о оснивању, или „Повељом града“. Повеља је издата у [[Ваљадолид]]у 15. јуна [[1300]]. године, и потврђена 4. јануара [[1301]]. године у [[Бургос]]у, од стране краља [[Фернандо IV Кастиљанскиод Кастиље|Фернанда IV Кастиљанског]]. Сењор Вискаја основао је нови град на десној обали реке [[Нервион]], на простору порте цркве Бегоње, где је и доделио „Закон Логроњо“, скуп права и привилегија, која ће касније представљати основу у развоју овог града.
 
Године [[1310]], [[Марија Дијаз де Аро]], рођака Дон Дијега и нова госпођа од Вискаја, издала је нов народни документ којим се још више проширују дотадашње трговинске повластице града, претворивши га обавезним кораком у свим трговиштима [[Кастиља|Кастиље]] према мору. На тај начин, другом повељом града, установљен је пут од Одруње до Бермеа, учинивши га најважнијим племићким трговачким путем, пролазивши кроз Билбао- мост Светог Антонија, и Ећевари, и тиме правећи директан излаз на море, као и јачање комерцијалне моћи Билбаа на уштрб Бермеа, који је до тада био најнапреднији град Баскије.<ref>[http://bilbao.net/cs/Satellite?cid=3000038736&language=es&pagename=Bilbaonet%2FPage%2FBIO_listadoPublicaciones Историја Билбаа. Оснивање. Последњи приступ 30. март 2014. године]</ref>
Ред 410:
У овом музеју можемо наћи археолошке остатке нађене на баскијској земљи још од када су први народи стигли на ове просторе. Овде се налази колекција записа која нам говори о људима који су окупирали [[Баскија (аутономна заједница)|Баскију]], о њиховом начину живота и схватању живота и смрти. Изложба почиње од доба [[Палеолит|палеолита]] са својим први досељеницима [[неандерталац|неандерталцима]] и касније показује долазак савременог човека. То је било друштво ловаца и сакупљача који су успели да за собом оставе своје примитивне приборе и прве примере уметности.
 
Доба [[Неолит|неолита]] нам показује прве знаке производње: [[Пољопривреда|пољопривреду]] и [[сточарство]]. Такође се појављују први комади [[Грнчаријагрнчарство|грнчарије]] и метала. Погребни обреди повезани са мегалитским конструкцијама омогућавају нам да сазнамо о култури која је отишла даље од самог живота.
 
[[Гвоздено доба]] у Баскији представљало је велики скок у култури. Била је развијена веома напредна металуршка техника која је омогућила, до тада немогућ, развој у баскијском друштву.
Ред 419:
Баскијски музеј је најстарији музеј у Старој четврти и налази се у грађевини која је изграђена од стране језуита у циљу оснивања колеџа Сан Андрес који би био спојен са истоименом црквом која данас носи назив „Хуанес свеци“. У [[Барок|барокном]] манастиру ове грађевине налази се Микледи Идол: загонетна скулптура животиње која држи диск између ногу и стомака. Њена улога је нама још увек непозната, али када размишљамо о њој наша машта нас враћа у давна времена када је ова скулптура настала. Пронађена је у мексичком граду Дурангу. Музеј садржи [[Етнографија|етнографско]] и културно наслеђе баскијског народа, засновано на хиљадугодишњој традицији њихове повезаности са морем.
 
У музеју можемо видети како су ''emakumeak'' жене традиционално од лана правиле платно, традиционалну [[Грнчаријагрнчарство|грнчарију]] где можемо наћи величанствене колекције [[баскија (аутономна заједница)|баскијске]] [[Грнчаријагрнчарство|грнчарије]] и [[Порцелан|порцелана]]. Овде такође можемо наћи основне алатке коришћене у њиховој економији као што су пољопривредне алатке, оружије и многа друге.
 
У склопу музеја се такође налази Конзулат Билбаа: велики баскијски институт који је својим неуморним радом омогућио да ова мала територија постане комерцијална снага како у [[Европа|Европи]] тако и у [[Америке|Америци]]. Овде се налази велики модел Баскије који омогућава посетиоцима да се боље упознају са овом облашћу и свим просторима између планина и мора, укључујући различите крајолике, градове и остале географске карактеристике.<ref name=muzeji/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Билбао