Константин Бодин — разлика између измена

У октобру 1081. [[Роберт Гвискар]], вођа [[Нормани|Нормана]] из јужне [[Италија|Италије]], искрцао се код [[Драч]]а, и опколио град. Према споразуму са Ромејским царством Бодин је био дужан да пружи помоћ [[Византија|Византији]], он је довео своје трупе у близину Драча, али у одлучујућем тренутку, видевши да Византијска војска губи битку, повлачи се не узевши учешћа.<ref>Ann. Comn. I , 155.20 – 23</ref> Ана Комнин то образложује са разлогом. То је зато што је Бодин прво хтео да биди да ли ће да византијска војска да изгуби па да се повуче, што се и десило, али је зато слао снаге да узнемиравају Нормане. Заиста се византијска војска код Драча распала, јер су се помоћни турски одреди разбежали, а ни сам цар није хтео да учествује у бици, јер је био рањен, а ни Бодин није хтео да се придружи у борбуборби.<ref>Ann. Comn. I , 162.24 – 163.5</ref> Његова одлука је била драматична, јер је тек преузео врховну власт у [[Дукља|Дукљи]] и још се није био учврстио.<ref>Ann. Comn. II , 60.14 – 16</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=115}}

Владавину краља Радослава не записују други извори. Ана Комнин јасно помиње да је 1081. године, године којекада је и Михаило умро, Бодин био савладар. Његове владавина не може хронолошки да се уметне, једино ако се подразумева савладарство са Михаилом, када је Бодин отишао у рат 1081. године и оставио Радослава да влада својим областима Травунијом и Захумљем. Вероватно је и зато и повукао своју војску из Драча, да би завршио сукоб са Радославом, који је вероватно завршен већ 1082. године.<ref>Ако је Бодин уклонио 1082. године, значи да је савладарство Михаила и Радослава почело од 1066. године</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=116}}

Изгледа да Бодин ова освајања није вршио ради стицања привремене превласти или ратног плена, већ је то последица дугорочне планиране стратегије, која се вероватно развијала у Бодиновој глави још од пораза 1072. године, вероватно му је то дало одлуку на који начин управљатида управља освојеним земљама. Тако је БоддинБодин, крунисан за бугарског цара, доживео издају Ђорђа Војтеха, бугарског бољара који га је позвао у устанак против Ромеја. Изгледа да Бодина током ове кампање становници тих области нису сматрали даза легетатимног владара. Потврда о овоме би се могла наћи у томе да је крштено име Константин хтео да промени у Петар, највероватније зато што се Симеонов син звао Петар, како би задобио симпатије становника на тим просторима. Освајања 1083. године требалитребала су да имају стални карактер, а да би се то постигло морало се другачије поступити посо освојеним територијама, зато је 1083. године поставио двојицу жупана из Дукље, Стефана у Босни и Вукана и Марка и Рашкој, и да тометамо успоставе нову династију.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96 — 97}}<ref>Мавро Орбин овај део текста доноси у нешто другачијем значењу нагашавајући да је Бодин поделио Рашку на два дела и тамо послао Марка и Вукана упор. ''Orbin 233''. Занимљиво да је Орбинов део запис на маргини да је у другим изворима овај Марко познат и по имену Мавро. Међутим, данас сачувани изворе не донесе податке о овом Мавру.</ref> И како дукљанин пише, заклели су се да ће поштовати њега, његове синове и наследнике.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96 — 97}} Изгледа да Стефан није рођен у Дукљи, већ је био домаћи великаш, који је требао да помогне Бодину у Босни.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 117}}

Пошто је Бодин 1083/1084. године завршио освајања према унутрашњости и држећи јако своје вазале у Рашкој и Босни, окренуо се ка јужној граници. Нормани су се и даље јако држали у Драчу, што је и било омогућило Бодину да освоји Рашку и Босну. Преко своје жене Јаквинте, Норманке и Барија, успео да преговара са Норманима и да склопи савез. Јула 17. 1085. године Робер Гвискард је изненада умро и расуло које је настало између НорамаНорманима, што је довело до безвлашћа на јужној граници Дукље,. штоТо је Бодину омогућило да осваја територије у правцу Драча, и како Дукљанин пише, освојио је и сам град Драч.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref>Бодин вероватно није заузео Драч, али је сигурно дошао у непосредну близину Драча и можда преговарао о његовој предаји.</ref> Међутим ВизантициВизантијци су решили свесвоје проблеме и кренули у противофанзиву. Ана Комнин наводи да је Јован Дука, шурак цара Алексија, добио јаку војску како би победио Далмате у Драчу тј. Бодина, јер је Бодин освајао градове и трговишта и прикупљаоприпајао их својим територијама. Јован Дука је успео да заузме тврђаве које су припадале Вукану, да би накрајуна крају победио и заробио Бодина.<ref>Ann. Comn. II , 115.10 – 20</ref> Ана Комнин наводи да је Бодин био ратоборан и пун подлости, јер је нападао стално најближа трговишта и градоваградове, иако је и сам хтео да обнови добре односе са Византијом.<ref>Ann. Comn. II , 115.10- 15</ref> Тај епитет је добио дипломатском активношћу против византијских интереса.{{sfn||Живковић|2006|p=116 — 118}}

Када је Јован Дука око 1090. године поразио и заробио Бодина, он се врло брзо нашао на слободи, али од пораза никада се није потпуно опоравио. Овог пута је скопљен мир којим је Бодин био обавезан да врати Византији све поседе са драчког темата. Већ 1091. године, Бодин је хтео да прекрши договор, као и његов вазал Вукан,<ref>Ann. Comn . II , 147.7 - 9</ref> али се овог пута преусмерио ка византијском Дубровнику.{{sfn||Живковић|2006|p=119}}

Већ после годину дана Бодин, је поново био на слободи, и спреман за даље акције, али од пораза 1090. никада се није потпуно опоравио. Константин Бодин, под утицајем своје супруге, хтео је да ојача своје синове, уз помоћ њихове везе. Средином 90-их година, најстарији од њих можемогао је да има више од 15 година,. тоПостојала је било толико опасно,могућност да у случају, акокраљеве бисмрти краљпре умронего докшто неони достигну зрелост, синови ћемогу изгубитида изгубе власт над државом, и да то иде у корист владара у [[Травунија|Травунији]], Радославовог најстаријег сина, Бранислава. Бранислав је прихватио да влада у Травунији после смрти оца, али приговараје приговарао против признања краљевског суверенитета.{{sfn|Живковић|2007}}

Краљевска титула Константина Бодина, била је наслеђена на лаган начин, али је за пуноћу државностдржавности сувреренитета био значајан црквени ранг државе. За сваку државу је тада био важан верски центар у земљи, јер је то деловало накао снажан кохезиони чинилац. барскиБарски епископи су били незадовољни када се [[Дубровник|Дубровничкидубровнички]] ранг подигао на [[Архиепископија|архиепископију]]. Бодин се тада обратио папи да уздигне Бар на архиепископију. Године [[1089]]. папа је издао своју булу барском [[архиепископ]]у и одобрио му је да поседује [[Архиепископија|архиепискогархиеписки]] огртачаогртач. Тада су се створиле [[Епархија|епископије]]: [[Дукља|Дукље]], Бара, [[Котор]]а, [[Улцињ]]а, [[Свач]]а, [[Скадар|Скадра]], [[Дриваст]]а, [[Пилот]]а, а затим [[Србија|Србије]], [[Босна|Босне]] и [[Травунија|Травуније]]. На овим [[Бискуп|бискупијама]] је полагао право и [[Дубровник|дубровнички]] [[надбискуп]], што је довело до скуобасуоба. Бискупија није била пуно проширена у [[Рашка|Рашкој]] и [[Босна|Босни]], што указује да није било пуно католика.{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|pp=71-73}}

На слабљење [[Дукља|Дукље]] утицало је нагло јачање [[Рашка|Рашке]]. Требало је да прође 100 година док је земља [[Рашка|Раса]] са суседним крајевима прерасла у државну заједницу, за којикоју ће бити и умешановезано име Србије. [[Византија]] се још [[1091]]. прибојавала заједничких напада Бодина и [[Вукан (рашки велики жупан)|Вукана]], а касније само од Вукана. Било је разлога за то, јер је Вукан вршио притисак на правцу [[Косово|Косова]], па су његови ратници продирали на византијску територију. Да би спречили упаде [[Алексије I Комнин]] (1081—1118) утврдио је погранични појас [[1092]]. године, на сектору који се звао „Зигос”, који се простирао између византијског [[Липљан]]а на југу и [[Срби|српског]] [[Звечан]]а на северу. Граница је била слабо утвђена, па ја Вукан [[1093]]. године продрао до Липљана и запалио га. Византијски цар је успео да спречи даљи продор. Вукан није хтео да послуша Византинце, а на крају их је и претукао. Вукан је и даље ратовао, па је заузео Липљан и опустошио околину града. Тада је кренуо према [[Скопље|Скопљу]], где је њега опустошио па је кренуо на [[Врање]], што је исто и њему урадио. Вукан се усмерио на правцу истока, па је запосео трајно долине [[Лаба]], [[Топлица (река)|Топлице]] и [[Расина|Расине]]. После успешног продора на исток, Границе [[Рашка|РасеРашке]] су се помериле из долине [[Ибар|Ибра]] низ Топлицу до обала [[Јужна Морава|Јужне Мораве]].{{sfn|Благојевић|Медаковић|2000|p=81-82}}

Према Попу Дукљанину, када је склопио мир са византијским царем, Бодин се са Јаквинтом договорио да убију све рођаке који би им могли засметати наследству њихових синова. Када су Бранислав, син Бодиновог стрица Радослава, и његов брат Гојислав и Предихна, дошли у посету код њега у Скадар, Бодин их је на Јавинтино навлачење, ухватио и бацио у тамницу. ОсталиКада су остали синове Радослава када су сазнали за ово, одлучилиони су одлучили да се склоне у Дубровник, где су приспели са 400 људи са оружијем.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=97}}<ref>Orbin, 234</ref><ref>Поп Дукљанин помиње 40 људи, а Мавро 400 војника.</ref> Када је ово сазнао Бодин, одлучиоон је одлучио да нападне Дубровник. Током борбе под бедемима, опседнути су чинили не малезнатне штете Бодиновој војсци, а током једног испада Кочапар копљем је усмртио неког Козара, кога је Јаквинта јако волела.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=98}}<ref>Orbin, 234</ref><ref>Ragnina, 206</ref><ref>Козару називају блиским рођаком Јаквинте.</ref> На наговор жене, у знак одмазе, Бодин је наредио да се под Дубровником одруби глава Браниславу, Гојиславу и Предихни.<ref>Orbin, 234</ref> Тада је унутар зидина дошло до колебања и неки су почели да размишљају о предаји града. Стога су Бодинови рођаци одлучили да се укрцају у брод и побегну у Сплит,<ref>До 1097. године је Сплит припадао Византији, све док се није припојио Млетачкој републици.</ref> одатле у Апулију, па из Апалије у Цариград.<ref>Orbin, 234 — 235</ref> Тада је Бодин заузео Дубровник, у близини града је подигао тврђаву и вратио се у Скадар. На једном цртежу Дубровника из 12. века, који је сачуван у познаној копији, приказана је и Бодинова тврђава (-{Rocca di Bodino}-), која се налазила тачно насупрот градских бедема на обали тадашњег залива, а на данашњој страни Страдуна према брду Св. Ђорђа.<ref>Orbin, 235</ref> Овим положајем је ова утврда затварала пролаз Дубровчанима до копна у правцу подножија Срђа, а између ње и градских бедема се налазио мост. Анонимни дубровачки летописац приписује изградњу ове тврђаве Стефану, кнезу Босне, што вероватно значи да је и он учествовао у тој опсади.<ref>Anonymi, 26</ref><ref>Ragnina, 27</ref>{{sfn||Живковић|2006|p=119 — 120}}

Како Поп Дукљанин пише, тодо овога је дошло је зато што су Радослављеви синови себе сматрали за наследнике, јер им је како они тврде, престо непоштено отет и његови потомци су почели да размишљају како да свргну Бодина. Најснажнији Бодинови противници су били синови Бранислава, Предихна, Петрислав, Градихна, Тврдислав, Драгило, Драгихна и Гребуша.{{sfn|Поп Дукљанин|1988|p=96}} Да би Бодин био сигураносигурао да не дође да устанка, затоон је бацио Бранислава, његовог брата Градислава и сина Предихну у тамницу.<ref>Још у XVI/XVII. веку постојала је пословица у Дубровнику за жену која је била „пуна беса и окреутности”: „довољно је да је иста као Јаквинта”, упор. Luccari, 16.</ref> Поп Дукљанин пише да је то зато да би Бодинова деца имала сигурно наследство. Ипак могуће је да се и то Византија умешала. Византија је тражила како да укине Бодина са престола због сукоба у Драчу, о том правом разлогу ћути Дукљанин упирујући мржњу на Јаквинту. Одлазак Бодинових рођака у Дубровник значило да је Византија од почетка помагала тј. Византија је њега неутралисала дипломатском вештином и њега Ана Комнин не помиње после 1091. године. Са опсада Дубровника трајала је од 1092. до 1094. године.{{sfn||Живковић|2006|p=120 — 121}}