Гостивар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Међутим, све до средине [[19. век]]а, Гостивар је био [[село]]. Тек тада се уочава развој насеља са одликама [[trg|трговишта]]. Крајем [[19. век]]а Гостивар је имао пар хиљада становника, махом [[Турци|Турака]], уз [[Словени|словенску]] и [[Албанци|албанску]] мањину.
 
У Гостивару је у периоду 1868-1874. године радила српска народна школа. После принудног затварања поново је школа прорадила 1892. године.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref> У граду је 1899. године прослављена српска и школска слава Св. Сава. Домаћин славе (кум) био је Мицо Аћимовић из оближњег села Бањице. Светосавску беседу је изговорио у школи Љубомир Аћимовић управитељ гостиварских основних школа. Програм је припремио месни учитељ Илија Поповић.<ref>"Цариградски гласнк", Цариград 1899. године</ref> Између Срба и Бугара у месту је почетком 20. века владала размирица. Претње и псовке на улици су биле често, али ишло се и даље са провокацијама ка физичком насиљу. Тако су о празнику Св. Сави 1900. године пролазили улицом српски свештеник поп Павле Поповић и управитељ школа Сима Бабарогић (са својим породицама), провоцирали су их Петар Топалов управитељ бугарске школе и Станко кондурџија. Том приликом настрадао је Србин, Теофил Ђорђевић кондурџија, који се ту задесио, на којег је пуцао и ранио га у главу, његов колега Станко. Када су Бугари починиоци ухашени, они су у затвору лажно оптужили српског учитеља Глигорија Стевановића. Провео је овај целих 70 дана у притвору, не могавши да се пре одбрани од оптужбе.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
 
Православци су имали једну малу православну цркву и то ван вароши. Турци нису дозвољавали да се подигну у граду прави храм. Тек 1929. године подигнута је нова црква у самом граду, посвећена српском светитељу Св. Сави. Цркву је осветио скопски митрополит Варнава, 20. јула те године.<ref>"Политика", Београд 1929. године</ref>