Калафат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
== Срби у Калафату ==
Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.<ref>Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године</ref> Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.<ref>Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године</ref>
Србин радник у једној дрварској фирми у том месту, Велимир Мариновић се истакао 1900. године. Око Божића те године спасао се препливавајући огромни, надошли Дунав, који је сасвим потопио острво Калуди, где је он са другим радницима секао дрва.<ref>Цариградски гласник", Цариград 1900. године</ref>
| |||