Калафат — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 37:
== Срби у Калафату ==
Претплатник српске историјске књиге у Букурешту био је 1837. године Јован Димитријевић из Калафата.<ref>Симо Милутиновић: "Историја Сербије од почетка 1813. до краја 1815. године", Лајпциг 1837. године</ref> Трговац из Калифата, Сима Пазарац узео је два егземплара српске историјске књиге о хришћанству у Темишвару 1855. године.<ref>"Повест о првом васељенском сабору у Никеји држаном 325 године", Земун 1855. године</ref> Српску књигу је набавио 1857. године у Крајови, житељ калафатски Василије Пападопулу.
Купили су Срби у Калафату 1870. године географско-статистичку књигу о Србији. Образован је претплатнички пункт у који су ушли све трговци: скупљач Јосиф Томић (родом из Панчева), Сима Пазарац, Јосиф Аврамовић, Сима Исајловић, Илија Ивановић, Никола Арнаудол, Максим Перовић, Јоца Барјактаревић, Ставра Становић, Сава Јосиповић, Лаза Лазаревић и Коста Узелац.<ref>Никола Никшић: "Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Нови Сад 1870. године</ref>
| |||