Кичмењаци — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Превод слике респираторни систем ознака: уређивање извора (2017) |
. |
||
Ред 13:
| subphylum_authority = -{Cuvier}-, 1812
}}
'''Кичмењаци''' ({{јез-лат|Vertebrata}}) билатерално су симетрични [[хордати]] са развијеном [[лобања|лобањском чауром]] у којој се налази [[мозак]]. Највећи број кичмењака поседује [[кичмени пршљен|кичмене пршљенове]] и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.
Кичмењаци су подељени на [[рибе]], [[Водоземци|водоземце]], [[Гмизавци|гмизавце]], [[Сисари|сисаре]] и [[птице]]. Екстантне кичмене опције величине су од врсте [[жаба]] -{''Paedophryne amauensis''}-, са само 7,7 mm (0,30 инча) до [[Plavi kit|плавог кита]], до 33 m (108 ft). Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су [[бескичмењаци]], који немају [[Кичма|кичму]].
Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]], које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date = 25. 1. 2017.|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2 |pages=373|doi=10.1038/ncomms1355 |issn=2041-1723 |pmc=3157150|pmid=21712821}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku |date=December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 |pages=729–35|doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D |last3=Katoh|first3=K |last4=Suga|first4=H |last5=Miyata|first5=T |issue=6|displayauthors=1 }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]].
== Етимологија ==
Порекло кичмењака произашло је из [[Латински језик|латинске]] речи -{''Vertebratus''
''Вретенчар'' је изведен из речи вретенца, који се односи на било коју од [[кост]]ију или сегменте [[Кичмена колона|кичмене колоне]].<ref>{{cite web | title=vertebra |publisher=Dictionary.com. |work=Online Etymology Dictionary |author= |url=http://dictionary.reference.com/browse/vertebra}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
== Анатомија и морфологија ==
Сви кичмењаци изграђују се по основном делу тела [[Хордати|хордата]]: круту [[кост]] која пролази кроз животињу ([[Кичма|кичмени стуб]] и / или -{''notochord''}-),<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=Ben|title=Vertebrates: More on Morphology|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertmm.html|publisher=UCMP|accessdate = 13. 7. 2011.}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> са шупљом цевчицом нервног ткива (кичмене мождине) а ипсод њега се налази [[Crevo (zoologija)|црево]].
На свим кичмењацима, уста се налазе на доњем предњем делу [[животиња|животиње]], док се [[анус]] налази при крају тела. Преостали део тела који се наставља након ануса, формира [[реп]] са пршљенима и кичменом мождином, али без црева.<ref name=Romer>Romer, A.S. (1949): ''The Vertebrate Body.'' W.B. Saunders, Philadelphia. (2nd ed. 1955; 3rd ed. 1962; 4th ed. 1970) Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
[[Датотека:Naturkundemuseum Berlin - Dinosaurierhalle.jpg|мини|Фосилизовани скелет рептила -{''[[Диплодокус|Diplodocus carnegii]]''}- у музеју.|центар|810x810пискел]]
== Еволуција ==
=== Први кичмењаци ===
[[Датотека:Haikouichthys cropped.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Haikouichthys]]''}-]]
Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био ''[[Myllokunmingia]]''.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date = 4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L.|last7=Han|first7=J.|last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>▼
▲Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био ''[[Myllokunmingia]]''.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date = 4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L. |last7=Han|first7=J. |last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
Још један рани кичмењак је ''[[Haikouichthys]]''. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарни пршљенови и добро дефинисана [[глава]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног камбријанца до краја Триасика.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x| last1 = Donoghue | first1 = P. C. J. | last2 = Forey | first2 = P. L. | last3 = Aldridge | first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2|pages=191–251 | pmid = 10881388 }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>▼
▲Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарни пршљенови и добро дефинисана [[глава]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног
=== Од риба до водоземаца ===
[[Датотека:Acanthostega BW.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Acanthostega]]''}-]]
Први кичмењаци са чељустима појавили су се у најновијем [[
=== Мезозоични кичмењаци ===
[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, Амниотови разгранати од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током Месозоика. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуирали су у [[Јура|Јури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Смрт неуронских [[диносаурус]]а на крају [[Креда (периода)|Креде]] дозвољавала ширење [[сисар]]а, који су се развили из терапија, група синапсидних амниота, током касни [[тријас]]ни период.
Линија 139 ⟶ 143:
=== Крвни систем ===
[[Крвни систем]] кичмењака чине [[срце]] и [[крвни суд]]ови. Срце кичмењака грађено је од делова који се називају преткоморе и коморе.
Срце је орган које пумпа и потискује крв кроз крвне судове. Крв доноси ћелијама [[кисеоник]], хранљиве и друге неопходне супстанце, а из њих односи штетне сусптанце и [[угљен-диоксид]]. Црвена боја крви потиче од пигмента [[хемоглобин]]а.
=== Нервни систем ===
Основна организацијска и функцијска јединица нервног система је нервна је ћелија или [[неурон]]. Састоји се од звездастог тела са једром и нервних наставака. То су (1) кратки — дрволико разгранати дендрит и (2) дужи неурит или нервно влакно, који се на крају такође грана. Дендрити преносе импулсе (подстицаје, подражаје) ка телу неурона, а аксони — од тела ка дендриту суседног неурона или ефектору. Међусобни спој суседних нервних ћелија остварује се функционалном везом дендтита једне са неуритом друге и то преко [[синапса|синапсе]] или спојнице.<ref>Nikoletseas M. M. : Behavioral and neural plasticity. {{page|year=2010|isbn=978-1453789452|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|id=ISBN 978-9958-10-222-6|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|id=ISBN 978-9958-21-091-4|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
Линија 160 ⟶ 165:
Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last1=Gilroy|first1=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1=Pocock|first1=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />
Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1=Kacmarek|first1=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1=Netter|first1=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea| authorlink = |last2=Hopkins|first2=Jean |author3=Charles William McLaughlin |last4=Johnson|first4=Susan|author5=Maryanna Quon Warner|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.
| title = Human Biology and Health
| publisher = Prentice Hall
Линија 174 ⟶ 178:
У поређењу са просеком од 23 гранања респираторног стабла код одраслог човека, [[миш]] има само око 13 таквих гранања.
Алвеоле су мртви крајеви „стабла“, што значи да ваздух који у њих уђе мора да изађе истим путем. Систем попут овог креира [[Мртви простор (физиологија)|мртви простор]], запремину ваздуха (око 150 ml код одраслог човека) која попуњава ваздушне путеве након издисаја и која се удише назад у алвеоле пре него што ваздух из околине доспе до њих.<ref name=fowler1948>{{cite journal | author = Fowler W.S. |year=1948| title = Lung Function studies. II. The respiratory dead space | url = | journal = Am. J. Physiol. | volume = 154 | issue = |pages=405–416}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{cite journal|last=Burke|first=TV |last2=Küng|first2=M|last3=Burki|first3=NK|title=Pulmonary gas exchange during histamine-induced bronchoconstriction in asthmatic subjects. |journal=Chest |year=1989|volume=96 |issue=4 |pmid=2791669|pages=752–6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{cite web |title= Anatomical dead space|url=http://medical-dictionary.thefreedictionary.com/anatomical+dead+space|website=TheFreeDictionary.com}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
==== Шкрге ====
[[Датотека:Tuna Gills in Situ 01.jpg|294п|десно|мини|Шкрге код туње ([[рибе]])]]
Линија 185 ⟶ 190:
==== Плућа ====
[[Датотека:Heart-and-lungs.jpg|294п|лево|мини|Плућа и срце код кичмењака]]
Плућа кичмењака су по правилу парна, састоје се од два плућна крила (изузетак су [[змије]] код којих је једно плућно крило закржљало)
Плућа су нарочито сложене грађе код птица и сисара. Код птица од плућних крила полазе проширења – ваздушне кесе, чији израштаји залазе између унутрашњих органа и у [[кост]]и. Оне смањују специфичну [[Тежина|тежину]] тела и учествују у дисању за време летења. Приликом лета, грудни кош птица се не шири, па покрети грудног мишића изазивају ширење и скупљање кеса.
Линија 191 ⟶ 197:
Код сисара плућа леже у грудној дупљи која је од трбушне одвојена дијафрагмом. Ваздух доспева у плућа покретима грудног коша. Његовим наизменичним ширењем и враћањем у првобитну запремину мења се и запремина плућа. У тим покретима учествују:
* Инспираторни мишићи учествују у ширењу грудног коша, односно, удисају (инспиријум); главни међу њима су:
** Спољашњи међуребарни мишићи
** [[Дијафрагма]]
* Експираторни мишићи помажу издисај (експирирација); припадају им:
** Унутрашњи међуребарни мишићи
** Трбушни мишићи
[[Bronhija|Бронхије]] се у плућима гранају на бронхиоле које се завршавају плућним мехурићима чији зидови образују коморице – [[Плућна алвеола|алвеоле]]. Алвеоле су танких зидова и богате мрежом [[капилар]]а и представљају респираторну површину преко које се врши размена [[гас]]ова.
Линија 211 ⟶ 217:
# [[судовњача|судовњачом]] – богата крвним судовима; на предњем крају образује [[дужица|дужицу]] (различито обојена) која на средини има отвор – зеницу; иза дужице лежи [[очно сочиво]];
# [[мрежњача|мрежњачом]] (ретина) –унутрашња опна; она је најсложенији део ока; у њој се налазе [[чулна ћелија|чулне ћелије]]:
:*
:*
== Разноврсност кичмењака ==
{{главни чланак|Кичмењаци без вилица|Кичмењаци са вилицама}}
Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе:▼
▲Кичмењаци су на основу заступљености вилица подељени у две основне групе:
# [[кичмењаци без вилица]]
# [[кичмењаци са вилицама]]
Линија 225 ⟶ 231:
=== Кичмењаци без вилица ===
==== Колоусте ====
[[Датотека:Lampetra fluviatilis.jpg|294п|десно|мини|-{''[[Lampetra fluviatilis]]''}- (кичмењак без вилице)]]
Ова поткласа обухвата мали број рецентних морских и слатководних врста које су према спољашњој морфологији веома сличне [[јегуље|јегуљама]] од којих се разликују далеко примитивнијом грађом. [[Кожни систем|Кожа]] им је слузава и без крљушти обојена сиво - мрко. Дужине су до 1 -{m}-. Крећу се вијугањем тела и често се припијају за пливајуће предмете и објекте.
Линија 251 ⟶ 257:
=== Кичмењаци са вилицама ===
==== Рибе ====
[[Датотека:Carcharhinus melanopterus Luc Viatour.jpg|250п|десно|мини|''[[Ајкула]]'' (рибе)]]
Рибе ({{јез-лат|Pisces}}) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title=FishBase |year=2015|accessdate = 29. 8. 2015}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book |last=Hickman|first=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title= Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|id=ISBN 978-0-07-290961-6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
==== Водоземци ====
[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|десно|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]
Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 9. 2012}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
==== Гмизавци ====
[[Датотека:Sphenodon punctatus in Waikanae, New Zealand.jpg|250п|десно|мини|''[[Рептил]]'' (гмизавци)]]
Гмизавци ({{јез-лат|Reptilia}} — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на [[копно]]. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку [[јаје|јаја]] са амнионом: опна ([[амнион]]) је обавијала [[ембрион]] који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су [[тетрапод]]на животињска [[Класа (биологија)|класа]] која се састоји од [[корњача]], [[крокодил]]а, [[змија]], [[Amphisbaenia|водених гуштера]], [[гуштер]]а, [[Туатаре|туатара]], и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских [[Ред (biologија)|редова]], историјски комбиновианих са модерним [[водоземци]]ма, се назива [[херпетологија]].
==== Птице ====
[[Датотека:Blue Tit aka.jpg|250п|десно|мини|''[[Плава сеница]]'' (птице)]]
Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal |author1=Brown, J.W. |author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=9781119990475 |pages=306–324}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]].
Линија 276 ⟶ 286:
==== Сисари ====
[[Датотека:Mammal Diversity 2011.png|250п|десно|мини|[[Сисари]]]]
Сисари ([[Латински језик|лат.]] -{Mammalia}-) су класа кичмењака коју карактеришу присуство [[длака]] и способност женке да производи [[млеко]] (које служи за исхрану младунаца). Постоји око 5500 савремених [[врста (биологија)|врста]] сисара сврстаних у око 1200 [[род (биологија)|родова]]. Сисари су [[Хомеотерми|ендотермни]] кичмењаци који настањују веома разнолике [[еколошка ниша|еколошке нише]], углавном на копну<ref name="kalezic">Калезић, М., Томовић, Љ. Хордати. Београд: ННК Интернационал. {{page|year=2007|isbn=978-86-83635-63-4|pages=309}}</ref>. Постоје и секундарно водене групе ([[китови]], [[морске краве]], [[перајари]]).
Сисари су потомци [[Синапсиди|синапсида]] звероликих гмизаваца, који су настали пре око 300 милиона година. Први сисари у ширем смислу речи појавили су се пре отприлике 225 милиона година, у доба [[тријас]]а и доминације [[Диносауруси|диносауруса]]. Постепено су се диференцирале три савремене групе сисара: [[торбари]], [[кљунари]] и [[placentalni sisari|плацентални сисари]]. Од првобитно ситних ноћних (ноктуралних) животиња сисари, након великог изумирања гмизаваца крајем [[Мезозоик]]а, подлежу [[адаптивна радијација|адаптивној радијацији]] и данас мноштво [[животна форма|животних форми]] живи у већини [[екосистем]]а планете [[Земља|Земље]].
== Види још ==
{{colbegin|4}}
* [[кичмењаци без вилица]]
* [[класификација кичмењака]]
Линија 293 ⟶ 305:
* [[чулни орган]]и
* [[ендокрини систем]]
{{colend}}
== Референце ==
Линија 298 ⟶ 311:
== Литература ==
* {{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}▼
{{refbegin|30em}}
▲* {{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}
* Петров, Бригита: ''Биологија за 6. разред основне школе.'' [[Завод за уџбенике и наставна средства]]: Београд, 2012.
* Лазаревић, Миливојевић, Миљановић: ''Биологија за 6. разред основне школе''. Герундијум: 2016.
Линија 307 ⟶ 320:
* Калезић, М: ''Основи морфологије кичмењака'' (3. изд). Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005.
* Калезић, М; Томовић, Љ: ''Хордата – скрипта'' (4. изд). Биолошки факултет Универзитета у Београду: Београд, 2005.
* {{Cite book |ref= harv| last =Kardong | first =Kenneth V. | authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] | year=1998 | location =USA | pages =747 pp. | doi = |
* {{ITIS |id=331030 |taxon=Vertebrata |accessdate = 6. 8. 2007.}}
{{refend}}
| |||