Википедија

Кичмењаци — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
.
Ред 35:
[[Датотека:Haikouichthys cropped.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Haikouichthys]]''}-]]
 
Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date = 4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L. |last7=Han|first7=J. |last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
 
Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарнирудиментарне пршљеновипршљенове и добро дефинисанадефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x| last1 = Donoghue | first1 = P. C. J. | last2 = Forey | first2 = P. L. | last3 = Aldridge | first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2|pages=191–251 | pmid = 10881388 }} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
 
=== Од риба до водоземаца ===
[[Датотека:Acanthostega BW.jpg|250п|десно|мини|Један од првих кичмењака -{''[[Acanthostega]]''}-]]
 
Први кичмењаци са чељустима појавили су се у најновијем [[ордовицијум]]у и постали су уобичајени у [[Девон (периода)|девону]], често познатипознатом као „''Добадоба риба''”".<ref name=britannica1954>{{cite book|title=Encyclopædia Britannica: a new survey of universal knowledge, Volume 17|year=1954|publisher=Encyclopædia Britannica|pages=107}}</ref> Две групе кошчаних [[риба]], [[зракоперке]] и [[саркоптеригије]],<ref>{{cite book|title=Biology|year=2004|publisher=Cengage Learning|isbn=978-0-534-49276-2|author=Berg, L.R.|author2=Solomon, E.P. |author3=Martin, D.W. |pages=599}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> развиле су се и постале уобичајене. Девонци су такође видели пропаст практично свих безчељуснихбесчељусних риба, осим лампреја и тегова, као и -{''Placodermi''}-, група оклопних [[риба]] која је доминирала целим тим периодом од касног [[Силурсилур]]ија. Девонски период је такође осведочио пораст првих лабиринтодонта, који су били прелазни облик између [[риба]] и [[Водоземци|водоземаца]].
 
=== Мезозоични кичмењаци ===
 
[[Мезозоик|Мезозоични]] кичмењаци, Амниотовиамниоте разгранатису се одвојиле од лабиринтодонта у каснијем периоду карбонизма. Парарептилија и синапсидни амниоти били су чести током касног [[палеозоик]]а, док су дијапсиди постали доминантни током Месозоика[[мезозоик]]а. У мору су доминирале кошчане [[рибе]]; [[птице]], изведени облик [[диносаурус]]а, еволуиралиеволуирале су у [[Јура|Јуријури]].<ref>{{cite book|last=Cloudsley-Thompson|first=J. L.|title=Ecology and behaviour of Mesozoic reptiles|year=2005|publisher=Springer|location=9783540224211|pages=6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Смрт неуронскихИзумирање [[диносаурус]]а, изузев птица, на крају [[Креда (периода)|Кредекреде]] дозвољавалаомогућило је ширење [[сисар]]а, који су се развили из терапија[[Therapsid|терапсида]], групагрупе синапсидних амниота, током касникасног [[тријас]]ниног период.
 
=== После мезозоика ===
Након [[Мезозоик|мезозоичних]] кичмењака на свет су дошли [[Кенозоик|Кенозоичникенозоични]] кичмењаци, који су се појавили у доба [[палеоген]]а.
 
У [[Кенозоик|Кенозоичнекенозоичне]] кичмењаке спадају:
{{colbegin|3}}
# '''[[Рибе]]'''
# '''[[Водоземци]]'''
Линија 57 ⟶ 58:
# '''[[Птице]]'''
# '''[[Сисари]]'''
{{colend}}
 
== Грађа ==
=== Кожа ===
Кичмењаци имају двобочну ([[Bilateria|билатералну]]) [[Симетрија тела|симетрију тела]]. Основни делови тела кичмењака су глава, труп и реп.<br />Тело им је прекривено вишеслојном кожом која садржи различите жлезде.
 
На рачун рожног слоја развиле су се у току еволуције разне заштитне творевине као што су [[рожне крљушти]] (покривају тело гуштера и змија), [[рожне плоче]] (корњаче и крокодили), [[перје]], [[длака|длаке]], [[Канџе (зоологија)|канџе]], [[нокти]], [[копита]], [[рогови]] идр. Перје ([[митарење]]м), а длаке лињањем се такође периодично одбацују.
Линија 70 ⟶ 72:
 
=== Мишићни систем ===
Испод [[Кожа|коже]] налазе се снажно развијени мишићи трупа и органа за [[кретање]], који кичмењацима омогућавају велику покретљивост. За разлику од већине [[Бескичмењаци|бескичмењака]], који имају спољашњи скелет, кичмењаци имају унутрашњи скелет. Граде га скелет главе, кичменица, ребра и скелет удова. У главеном делу скелета — лобањи налази се [[мозак]]. Скелет може бити хрскавичав или коштани.
 
=== Систем органа за варење ===
Линија 154 ⟶ 156:
Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|id=ISBN 978-9958-10-222-6|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|id=ISBN 978-9958-21-091-4|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
 
Преношење нервних импулса дуж неурона остварује се протицањем наелектрисаних честица — [[јон]]а кроз мембрану неурита. Непобуђена нервна ћелија је електрично [[поларност|поларизована]], јер унутрашњу и спољну страну њене опне одликују различити — позитивни и негативни набоји. То је последица разлика у концентрацији [[натријум]]ових и [[калијум]]ових јона на супротним странама опне. Висока унутрашња концентрација калијума, а ниска натријума, праћена је обрнутим смером њихових вањских концентрација. У моменту подражаја, мења се распоред [[молекул]]a у мембрани па она постаје пропустљива за излазеће калијумове и улазеће натријумове јоне. Мембрана губи поларизацију — деполаризује се – а настали електрични набој ([[акциони потенцијал]]) доводи до промене односа концентрација ових јона у њеном суседном делу, који се такође деполаризује. Деполаризовани део мембране је електронегативан у односу на поларизирани. Зато се између њих ствара струјно коло па се рецепторски импулс шири као талас деполатизација, који брзо напредује дуздуж нерва.
 
=== Систем за дисање ===
Линија 264 ⟶ 266:
 
==== Водоземци ====
[[Датотека:Australia green tree frog (Litoria caerulea) crop.jpg|250п|деснолево|мини|''[[Жаба]]'' (водоземци)]]
 
Водоземци или амфибије ([[Латински језик|лат.]] Amphibia) су први становници копна међу кичмењацима ([[копнени кичмењаци]]) и истовремено њихови [[еволуција|еволуционо]] најнижи представници. Прва велика група водоземаца развила се у периоду [[Девон (грофовија)|девона]], пре око 370 милиона година, од [[Саркоптеригије]] сличним [[целеканти]]ма и [[дводихалице|дводихалицама]],<ref name="evoamphib">{{cite web |url=http://sci.waikato.ac.nz/evolution/AnimalEvolution.shtml#evolutionofamphibian |title=Evolution of amphibians |publisher=University of Waikato: Plant and animal evolution |accessdate = 30. 9. 2012}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> код којих су се развила пераја слична ногама, са више зглобова и прстију, што им је омогућавало пузање по морском дну. Неке рибе развиле су примитивна плућа како би могле дисати, будући да су стагнантни базени у девонским [[мочвара]]ма садржавали врло мало кисеоника. Снажним перајама су се такође могле извући из воде на копно уколико је то било потребно. На крају ће се њихова коштана пераја развити у удове те ће оне тиме постати преци свих [[tetrapodi|тетрапода]], у које спадају данашњи водоземци, [[гмизавци]], [[птице]] и [[сисари]]. Унаточ томе што су могле пузати по копну, многе од тих праисторијских тетраподоморфних риба и даље су проводиле већину времена у води. Почеле су развијати плућа, али још увијек су већином користиле шкрге.<ref name="Carroll">{{harvnb|Carroll|1977|pp=405–420}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>
Линија 274 ⟶ 276:
 
==== Птице ====
[[Датотека:Blue Tit aka.jpg|250п|деснолево|мини|''[[Плава сеница]]'' (птице)]]
 
Птице ({{јез-лат|Aves}}) су [[класа (биологија)|класа]] двоножних, топлокрвних кичмењака који полажу [[јаје|јаја]]. Птице су током [[јура|јуре]] еволуирале од [[диносаури|диносаура]] подреда [[тероподи|теропода]], а најранија позната птица из касне јуре је -{''[[Archaeopteryx]]''}-.<ref name="brown2011">{{cite journal |author1=Brown, J.W. |author2=Van Tuinen, M. |lastauthoramp=yes |year=2011|title=Evolving Perceptions on the Antiquity of the Modern Avian Tree, in Living Dinosaurs |publisher=John Wiley & Sons LtD |doi= 10.1002/9781119990475.ch12 |journal=The Evolutionary History of Modern Birds |isbn=9781119990475 |pages=306–324}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> По величини варирају од ситних [[колибри]]ја до крупних [[ној]]ева. Постоји између 10 и 11 хиљада познатих врста птица и најразноврснији су класа међу [[копнени кичмењаци|копненим кичмењацима]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кичмењаци”