Кичмењаци — разлика између измена

{{fossil range|520|0|ref=<ref name="Peterson2008">{{cite journal | last1 last= Peterson | first1 first= Kevin J. | last2 = Cotton | first2 = James A. | last3 = Gehling | first3 = James G. | last4 = Pisani | first4 = Davide | date = 27. 044. 2008. | title = The Ediacaran emergence of bilaterians: congruence between the genetic and the geological fossil records | journal = Philosophical Transactions of the Royal Society B: Biological Sciences | volume = 363 | issue = 1496 |pages=1435–1443 | doi = 10.1098/rstb.2007.2233 | pmid=18192191 | pmc=2614224|pages=1435–1443}}</ref>}}

Кичмењачи традиционално укључују [[слепуље]], које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији,<ref>{{Cite journal|last=Ota|first=Kinya G.|last2=Fujimoto|first2=Satoko|last3=Oisi|first3=Yasuhiro|last4=Kuratani|first4=Shigeru|date = 25. 1. 2017.|title=Identification of vertebra-like elements and their possible differentiation from sclerotomes in the hagfish|journal=Nature Communications|volume=2 |pages=373|doi=10.1038/ncomms1355 |issn=2041-1723 |pmc=3157150|pmid=21712821|pages=373}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде.<ref name=hagfish>{{cite journal|title=Monophyly of Lampreys and Hagfishes Supported by Nuclear DNA–Coded Genes | author=Kuraku |date=December 1999|journal=Journal of Molecular Evolution | volume = 49 |pages=729–35|doi=10.1007/PL00006595 |pmid=10594174|last2=Hoshiyama|first2=D |last3=Katoh|first3=K |last4=Suga|first4=H |last5=Miyata|first5=T |issue=6|displayauthors=1 |pages=729–35}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Међутим, [[Слепуље|слепуља]] поседује лобању. Из тог разлога, -{''subphylum''}- се понекад назива -{''Craniata''}- када се говори о [[Морфологија (биологија)|морфологији]].

Сматра се да су кичмењаци настали пре око [[525]] [[милион]]а година током експлозије у Камбрију, у којима је дошло до порасти разноврсности организама. Први изумрели најпознатији кичмењак је био -{''[[Myllokunmingia]]''}-.<ref name = "Shu et al. 1999">{{cite journal|title=Lower Cambrian vertebrates from south China | author=Shu |date = 4. 11. 1999.|journal=Nature| volume=402|pages=42–46|doi= 10.1038/46965|last2=Luo|first2=H-L.|last3=Conway Morris|first3=S.|last4=Zhang|first4=X-L.|last5=Hu|first5=S-X.|last6=Chen|first6=L. |last7=Han|first7=J. |last8=Zhu|first8=M.|last9=Li|first9=Y.|issue=6757|bibcode=1999Natur.402...42S|first10=L-Z.|displayauthors=1 |last10=Chen |pages=42–46}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

Још један рани кичмењак је -{''[[Haikouichthys]]''}-. За разлику од друге фауне која је доминирала Камбријанцима, ове групе су имале основни стадијум кичменог тела: нотохорду, рудиментарне пршљенове и добро дефинисану [[глава|главу]] и [[реп]].<ref>{{cite web|last=Waggoner|first=B.|title=Vertebrates: Fossil Record|url=http://www.ucmp.berkeley.edu/vertebrates/vertfr.html|publisher=UCMP|accessdate = 15. 7. 2011.}}</ref> Сви ови рани кичмењаци нису имали [[чељуст]]и и ослањали су се на храњење близу дна.<ref>{{Cite book|title=The Complete Guide to Prehistoric Life|year=2005|publisher=Firefly Books|author1=Tim Haines, T.|author2=Chambers, P.}}</ref> Група кичмењака несигурне филогеније, конодонта попут малих [[јегуља]], позната су из микрофосила њихових парних зубних сегмената од касног [[камбријум]]a до краја [[тријас]]a.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1111/j.1469-185X.1999.tb00045.x| last1 last= Donoghue | first1 first= P. C. J. | last2 = Forey | first2 = P. L. | last3 = Aldridge | first3 = R. J. | date = May 2000 | title = Conodont affinity and chordate phylogeny | url = | journal = Biological Reviews | volume = 75 | issue = 2|pages=191–251 | pmid = 10881388 |pages=191–251}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

Многи [[водоземци]] лове плен избацујући свој издужени језик са љепљивим врхом и враћајући га у уста, након чега плен зграбе и чељустима. Неки користе тзв. инерцијски начин храњења, што значи да нагло забацују своју [[Глава|главу]] према напред, због чега им се храна у устима креће према назад. Већина водоземаца свој [[Predacija|плен]] гута цео, без много [[Жвакање|жвакања]], па стога поседују врло велике стомаке. Кратки једњак има много [[трепље|трепљи]], које, заједно са слузи из жлезда у устима и ждрелу, потпомажу кретање хране. Ензим [[Hitinaza|хитиназа]] у стомаку помаже при пробави хитинске [[Кутикула|кутикуле]] [[Зглавкари|зглавкара]] које водоземци лове.{{sfn | Dorit | Walker | Barnes | 1991 | p=847 }}

Исхрана птица врло је разнолика, те укључује [[нектар]], [[воће]], [[биљке]], [[семе]]нке, стрвине и многе мале животиње, укључујући и друге птице.<ref name = "Gill">{{Cite bookharvnb|last=Gill|first=Frank |year=1995|title=Ornithology |publisher=WH Freeman and Co |location=New York |isbn=978-0-7167-2415-5 |pagespp=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Будући да птице немају зубе, њихов пробавни систем прилагођен је пробави необрађене хране, коју оне најчешће гутају целу.

Птице које се хране на више различитих начина или имају врло разнолику прехрану називају се генералистима, док се друге, које концентришу време и труд на прибављање појединих типова хране или имају само један начин на који то раде, називају специјалистима.<ref name = "Gill"/> Начини прехране код птица варирају од врсте до врсте. Многе прикупљају инсекте, бескичмењаке, воће или семенке са дрвећа или тла. Неке лове [[Инсекти|инсекте]] изненадним нападом са гране. Оне врсте које се хране инсектима-штеточинама сматрају се благотворним „агентима биолошке контроле“ и њихово се присуство подстиче у програмима биолошке контроле штеточина.<ref name="lwa001">{{Cite web|url=http://lwa.gov.au/files/products/land-water-and-wool/pf061365/pf061365.pdf |title=Birds on New England wool properties – A woolgrower guide |accessdate = 17. 7. 2010 |publisher=Australian Government – Land and Water Australia |work=Land, Water & Wool Northern Tablelands Property Fact Sheet |last=Reid|first=N|format=PDF |year=2006}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Птице које се хране нектаром, као што су [[колибрији]], [[медосаси]], [[лорији]] и други, развили су посебно прилагођене четкасте језике, а код многих се чини да су кљунови коеволуирали искључиво са оним врстама цвећа којим се хране.<ref>{{Cite journal|last=Paton|first=D. C. |date = 1. 4. 1989|title=Bills and tongues of nectar-feeding birds: A review of morphology, function, and performance, with intercontinental comparisons |journal=Australian Journal of Ecology |volume=14 |issue=4 |doi=10.1111/j.1442-9993.1989.tb01457.x |first2=B. G. |last2=Collins|pages=473–506}}</ref> [[Кивији]] и обалске птице имају дуге кљунове којима траже бескичмењаке; кљунови различитих дужина код обалских птица довели су до раздвајања еколошких ниша.<ref name = "Gill"/><ref>{{Cite journal|last=Baker|first=Myron Charles |date = 1. 4. 1973|title=Niche Relationships Among Six Species of Shorebirds on Their Wintering and Breeding Ranges |journal=Ecological Monographs |volume=43 |issue=2 |doi=10.2307/1942194 |first2=Ann Eileen Miller |last2=Baker|jstor=1942194|pages=193–212}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Северни гњурци]], [[ронилице]], [[пингвини]] и [[њорке]] лове плен под водом, користећи крила и ноге за погон,<ref name = "Burger">{{Cite book harvnb|last=Schreiber|first=Elizabeth Anne |last2=Burger|first2=Joanna|year=2001|title=Biology of Marine Birds |location=Boca Raton |publisher=CRC Press |isbn=978-0-8493-9882-7|pagespp=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> док се ваздушни предатори попут [[блуне|блуна]], [[водомари|водомара]] и [[чигре|чигри]] обрушавају за пленом из ваздуха. [[Пламенци]], три врсте трибуса -{''Prion''}- и неке патке хране се филтрирањем.<ref>{{Cite journal|last=Cherel|first=Yves |year=2002|title=Food and feeding ecology of the sympatric thin-billed ''Pachyptila belcheri'' and Antarctic ''P. desolata'' prions at Iles Kerguelen, Southern Indian Ocean |journal=Marine Ecology Progress Series |volume=228 |doi=10.3354/meps228263 |last2=Bocher|first2=P |last3=De Broyer |first3=C |last4=Hobson|first4=KA|pages=263–81}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite journal|last=Jenkin|first=Penelope M. |year=1957|title=The Filter-Feeding and Food of Flamingoes (Phoenicopteri) |journal=Philosophical Transactions of the Royal Society of London. Series B, Biological Sciences |volume=240 |issue=674 |doi=10.1098/rstb.1957.0004 |jstor=92549|pages=401–93}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Гуске]] и [[праве патке]] углавном једу биљке.

Периферни нерви састављени су од аксона који се пружају читавом њиховом дужином па код човека могу достићи дужину и преко 1 м. [[Мозак|Мождане]] и мождинске нерве чине снопови кратких аксона, а у осећајним и аутономнитн нервима, тела неурона се удружују у специјалне чвориће - ганглије.<ref>Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. {{page|year=2000|idisbn=ISBN 978-9958-10-222-6|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>Hadžiselimović R., Maslić E. : Osnovi etologije – Biologija ponašanja životinja i ljudi. Sarajevo Publishing, Sarajevo. {{page|year=1999|idisbn=ISBN 978-9958-21-091-4|pages=}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

Разгранати дисајни путеви у доњем тракту се често описују као [[Респираторни тракт|респираторно стабло]] или трахеобронхијално стабло.<ref name=gilroy>{{Cite book|last1last=Gilroy|first1first=Anne M. |last2=MacPherson|first2= Brian R. |last3= Ross|first3=Lawrence M. |title= Atlas of Anatomy |publisher=Thieme|location=Stuttgart |year=2008|isbn=978-1-60406-062-1 |pages=108-111}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> Интервали између узастопних места гранања дуж разних грана „стабла“ се обично називају „генерацијама“ гранања, којих у одрастао човек има око 23. Раније генерације (апроксимативно генерације 0–16) састоје се од трахеја и бронхија, као и већих бронхиола које једноставно делују као [[Зона проводљивости|ваздушни водови]]. Оне доводе ваздух до респираторних бронхиола, алвеоларних канала и алвеола (апроксимативно генерације 17–23), где долази до [[Размена гасова|размене гасова]].<ref name="Pocock">{{cite book|last1last=Pocock|first1first=Gillian|last2=Richards|first2=Christopher D.|title=Human physiology : the basis of medicine|year=2006|publisher=Oxford University Press|location=Oxford|isbn=978-0-19-856878-0|edition=3rd |pages=315-317}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> [[Бронхиоле]] се дефинишу као мали ваздушни путеви без хрскавичасте подршке.<ref name=gilroy />

Прве бронхије које се гранају од [[душник]]а су десна и лева главна бронхија. Оне су мањег пречника (1 -1,4 cm) од душника (1,8 cm).<ref name="Pocock"/> Ове бронхије улазе у [[плућа]] на сваком [[Корен плућа|хилуму]], где се гранају у уже секундарне бронхије познате као лобарне бронхије, и оне се гранају у уже терцијарне бронхије познате као segmentalне бронхије. Даље поделе сегменталних бронхија (1 до 6 mm у пречнику)<ref name="Kacmarek">{{cite web|last1last=Kacmarek|first1first=Robert M.|last2=Dimas|first2=Steven|last3=Mack|first3=Craig W.|title=Essentials of Respiratory Care - E-Book|url=https://books.google.se/books?id=FV9PAQAAQBAJ&pg=PA81#v=onepage&q&f=false|publisher=Elsevier Health Sciences|language=en |date = 13. 8. 2013}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> су познате као 4. ред, 5. ред, и 6. ред сегменталних бронхија, или груписане заједно као субсегменталне бронхије.<ref name="Netter">{{cite book|last1last=Netter|first1first=Frank H.|title=Atlas of Human Anatomy Including Student Consult Interactive Ancillaries and Guides. |year=2014|publisher=W B Saunders Co|location=Philadelphia, Penn.|isbn=978-1-4557-0418-7|edition=6th edition.|pages=200}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref><ref>{{Cite book| last = Maton| first = Anthea| authorlink = |last2=Hopkins|first2=Jean |author3last3=McLaughlin|first3=Charles William McLaughlin |last4=Johnson|first4=Susan|author5last5=Warner|first5=Maryanna Quon Warner|last6=LaHart|first6=David|last7=Wright|first7=Jill D.

Рибе ({{јез-лат|Pisces}}) ектотермни су водени кичмењаци који живе готово искључиво у [[вода|води]]. Наука која се бави рибама зове се [[ихтиологија]]. Постоји преко 33.100 [[Врста (биологија)|врста]] риба,<ref>{{cite web|publisher=[[FishBase]]|url=http://www.fishbase.org/search.php|title=FishBase |year=2015|accessdate = 29. 8. 2015}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref> што их чини највећом групом кичмењака. Око половине свих кичмењака су рибе, најстарији познати [[фосил]]и су стари 450 милиона година. За кретање им служе парна и непарна [[пераја]]. Дишу [[шкрге|шкргама]], а [[срце]] им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована [[крв]]. Немају мали крвоток. Најразвијенији део [[мозак|мозга]] је мали мозак. Кичменица је образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте по основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.<ref name="integrated">{{Cite book |last=Hickman|first=Cleveland P., Jr. |last2=Roberts|first2=Larry S.|last3=Larson|first3=Allan L.|title= Integrated Principles of Zoology|publisher=McGraw-Hill Publishing Co|year=2001|idisbn=ISBN 978-0-07-290961-6}} Приступљено 14. 4. 2018.</ref>

* {{Cite book |ref= harv| last =Kardong | first =Kenneth V. | authorlink =Kenneth Kardong | title =Vertebrates: Comparative Anatomy, Function, Evolution | edition = second | publisher =[[McGraw-Hill]] | year=1998 | location =USA | pages =747 pp747pp. | doi = |idisbn=ISBN 978-0-697-28654-3 }}