Амерички рат за независност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
|||
Ред 9:
| територија= Смањење територије Велике Британије и настанак нових држава
| резултат= Победа Американаца над Великом Британијом и добијање независности.
| страна1={{flagdeco|United States|1776}} [[Тринаест колонија]] <small>(пре 1776)</small><br />{{flagdeco|United States|1777|size=23px}} [[Патриоти (Америчка револуција)|САД]] <small>(после 1776)</small><br />{{flagicon image|Flag_of_the_Vermont_Republic.svg|22px}} Вермонт <small>(од 1777)</small><br />{{зас|Kingdom of France}} [[Краљевина Француска]] <small>(од 1778)</small
----
{{зас|Spain|1748}} [[Шпанска империја]] <small>(од 1779)</small><br />Индијанци<br />{{застава|Dutch Republic|name=Низоземска република}}{{refn|[[Fourth Anglo-Dutch War|(1780–83)]]}}
Линија 34 ⟶ 35:
[[Датотека:Parliament Stamp Act1765.jpg|thumb|upright|Обавештење о Закону о таксеним маркама из 1765. у новинама.]]
Крај [[Седмогодишњи рат|Седмогодишњег рата]] 1763. ([[Француски и индијански рат|Француског и индијанског рата]] у Северној Америци) је донео Великој Британији успех у протеривању Француза из Северне Америке, али такође и велики дуг. Порези у Великој Британији су већ били врло високи и мислило се да би америчко колоније требало да плаћају за војнике стациониране тамо. Парламет је марта 1765. усвојио [[Закон о таксеним маркама]], који је од 1. новембра колонијама први пут увео директне порезе. Међу америчким говорницима ово је наишло на јаку осуду, који су тврдили да њихова права као Енглеза значе да се њима [[нема опорезивања без права гласа|не могу наметати порези]], јер нису имали своје представнике у Парламенту.<ref>{{Cite book|
Грађанска непослушност је спречила спровођење овог закона, а организовани су бојкоти британске робе. Отпор је био неочекиван међу Британцима. Промена владе у Британији је довела до повлачења Закона о таксеним маркама, али такође и до усвајања [[Деклараторни акт|Деклараторног акта]], који је тврдио да су „наведене колоније и планаже у Америци биле, јесу и биће подређене и зависне од империјалне круне и парламена Велике Британије”.<ref>{{Cite book|
У својим изјавама Американци су сматрали све унутрашње порезе као што је Закон о таксеним маркама за незаконите, али не и спољашње порезе као што су царинске дажбине. Парламент је 1767. усвојио [[Таунзендов акт]], који је увео царине на разну британску робу извожену у колоније. Американци су и ово брзо осудили као незаконито, јер намера овог је била да се увећају дажбине, а не да се регулише трговина. У Бостону су 1768. избили немири због покушаја да се спречи кријумчарење и око 4000 британских војника је послато да заузму град. Парламент је претио становницима Масачусетса оптужбама за издају Енглеске. Незастражени, колонисти су основали нова удружења како би бојкотовали британску робу, мада мање успешно него прошли пут пошто се роба која је подлегала Таузендовом закону широко користила. У марту 1770. пет колониста је убијено у "[[Бостонски масакр|Бостонском масакру]]", изазвавши бес. Парламент је 1770. покушао да удовоји Американцима укидајучи све порезе осим пореза на [[чај]].
Линија 72 ⟶ 73:
За време борби око [[Бостон]]а, [[Континентални конгрес|Конгрес]] је упутио позив [[Французи]]ма у [[Канада|Канади]] да им се придруже као четрнеста [[колонија]]. Када су Французи одбили позив, Конгрес је наредио напад на [[Канада|Канаду]]. Намера је била да се Британци протерају из две колоније - [[Квебек]]а и [[Онтарио|Онтарија]].
[[Датотека:Benedict Arnold.jpg|мини|лево|150п|Бенедикт Арнолд.]]
Линија 126 ⟶ 128:
Вашингтон је запосео положај измађу Хауа и Филаделфије, распоредивши тамо 11.000 војника, али их је брзо повукао због [[Битка код Брендивајна|битке код Брендивајна]] [[11. септембар|11. септембра]] [[1777]]. И опет Конгресу није остало ништа друго него да напусти [[Филаделфија|Филаделфију]]. Хау је успео да надмудри Вашингтона ушавши у потпуно небрањени град. Вашингтон је покушао да истера Британце из града али без успеха.
Након одбијања британског напада код [[Битка код Вајт Марша|Вајт Марша]], Вашингтон се у децембру 1777. утврдио у Вели Форџу на отприлике око 32
[[Датотека:Us unabhaengigkeitskrieg.jpg|мини|десно|300п|[[Хесен]]ски војници на страни Британаца]]
Линија 157 ⟶ 159:
Француско-британски рат се проширио на [[Индија|Индију]] у виду [[Англо-мисорски ратови|Другог англо-мисорског рата]].
На једој страни био је султан Типу, владар Мисорског краљевства и Француски савезник, а на другој Британске трупе стациониране у покрајини Мадрас. Овај рат је завршен [[1784]]. године, без правог победника.
Линија 218 ⟶ 221:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book|
* {{Cite book |ref= harv|last=Dull|first=Jonathan R.|title=A Diplomatic History of the American Revolution|url=https://books.google.com/books?id=W86WS9Z0ycYC|year=1987|publisher=Yale University Press|isbn=978-0-300-03886-6|pages=357-}}
* Black, Jeremy. ''War for America: The Fight for Independence, 1775–1783''. (2001). Analysis from a noted British military historian.
* {{Cite book|ref= harv|author=Boatner, Mark Mayo, III|title=Encyclopedia of the American Revolution.|url=|publisher=1966; revised|location=|year=1974|isbn=978-0-8117-0578-3|pages=}} Military topics, references many [[secondary source]]s
* {{Cite book|ref= harv|author=Chambers, John Whiteclay II, ed. in chief|title=The Oxford Companion to American Military History|url=|publisher=Oxford University Press|location=|year=1999|isbn=978-0-19-507198-6|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Duffy|first=Christopher|title=The Military Experience in the Age of Reason, 1715–1789|year=1987|isbn=978-0-689-11993-4}}
* Ellis, Joseph J. ''His Excellency: George Washington''. {{page|year=2004|isbn=978-1-4000-4031-5|pages=}}
Линија 233 ⟶ 235:
* {{Cite book |ref= harv|author=Greene, Jack P. and J.R. Pole, eds|title=The Blackwell Encyclopedia of the American Revolution|year=1999|url= |publisher=Blackwell, 1991; reprint|location=Malden, Massachusetts|isbn=978-1-55786-547-2|pages=}} Collection of essays focused on political and social history.
* {{Cite book |ref= harv|last=Higginbotham|first=Don|title=The War of American Independence: Military Attitudes, Policies, and Practice, 1763–1789|url=|publisher=Northeastern University Press|location=|year=1983|isbn=978-0-930350-44-4|pages=}} Overview of military topics; online in ACLS History E-book Project.
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|last=Mackesy|first=Piers|title=The War for America: 1775–1783|url=|publisher=University of Nebraska Press|location=|origyear=1964|year=1993|isbn=978-0-8032-8192-9|pages=}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Shy|first=John|title=A People Numerous and Armed: Reflections on the Military Struggle for American Independence|year=1976|url= |publisher=Oxford University Press|location=New York|isbn=978-0-19-502013-7|pages=}}; revised University of Michigan Press. {{page|year=1990|isbn=978-0-472-06431-1|pages=}} Collection of essays.
| |||