Храм Василија Блаженог — разлика између измена

| longd = 37 | longm = 37 | longs = 23 | longEW = E

}}

 

Изградњу цркве је наручио цар [[Иван IV Грозни]] и била је грађена између [[1555]]. и [[1561]]. године као сећање на освајање [[Казањски канат|Казанског каната]]. Цар [[Фјодор Иванович]] је [[1588]]. додао капелу на источној страни изнад гроба [[Василиј Блажени|Василија Блаженог]], руског свеца по коме је црква названа. Црква се налази на југоисточном делу трга, преко пута куле Кремља Спаскаја. Црква је рађена по угледу на цркву у Коломескоју и на цркву у Ђакову.

 

== Изградња под владавином Ивана Грозног ==

Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову". Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, p. 41</ref>

 

Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>Shvidkovsky 2007, p. 139</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date=1 June 2009 | publisher=Ministry of Culture | accessdate=28 September 2009 }}</ref> Истраживачи су предложили да се оба имена односе на исту особу, Постник Јаковљев<ref name=K399/> или, алтернативно, Иван Јаковљевич Барма (Варфоломеј).<ref name=S139/> Легенда каже да је Иван Грозни ослепео архитекту како не би могао поново да направи ремек-дело на другим местима,<ref>Perrie, pp. 96–97</ref><ref>Watkin, p. 103</ref><ref>{{cite book|title=A Cup Of Comfort For Devotional for Mothers|publisher=Adam's media|author1=James Stuart Bell|author2=Jeanette Gardner Littleton|page=253}}</ref><ref>{{cite book|title=Sacred Places Europe: 108 Destinations|publisher = CCC publishing|first=Brad|last=Olsen|page=155}}</ref> иако је прави Постник Јаковљев био активан бар до 1560-тих.<ref name=MC2>List of federally protected buildings, cited above, names Postnik Yakovlev and Ivan Shiryay the builders of the new [[Kazan Kremlin]], 1555–1568.</ref> Постоје докази да је конструкција обухватала каменорезне зидове из [[Псков]]а<ref>Brumfield, p. 94</ref> и немачких земаља.

 

== Архитектонски стил ==

 

Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури мoсковске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали Барму и Постникa. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland p. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo&nbsp;— zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного&nbsp;— зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date=29 June 2006 | language=Russian | accessdate=28 September 2009 }}</ref>

 

== Структура==

 

Темељи, како је било традиционално у средњовековној Москви, изграђени су од белог камена, а цркве су саграђене од црвене опеке ({{convert|28|x|14|x|8|cm|abbr=on}}), затим је стављан релативно нов материјал<ref name=K399/> (прва атестирана опека у Москви, на новом зиду Кремља, започета је 1485.).<ref>Komech, Pluzhnikov p. 267</ref> Истраживања структуре показују да је ниво подрума савршено усклађен, што указује на професионално цртање и мерење, али сваки следећи ниво постаје све мање и мање регуларан.<ref>Brunov, p. 45</ref> Рестауратори који су мењали делове опеке од 1954. до 1955. године открили су да масивни зидови од цигала скривају унутрашњи дрвени оквир који држи читаву висину цркве.<ref name=K402/><ref name=B47/> Овај оквир, направљен од детаљно везаних танких шипки, постављен је као просторни модел будуће катедрале и тада је постепено затворен у чврсте зидове.<ref name=K402>Komech, Pluzhnikov p. 402</ref><ref name=B47>Brunov, p. 47</ref>

Градитељи, фасцинирани флексибилношћу нове технологије,<ref name=K49>Komech, Pluzhnikov p. 49</ref> користили су циглу као декоративни медиј, како унутра тако и споља, остављајући опеку отвореном што више, колико је могуће; када је локација захтевала коришћење камених зидова, они су украшени са опеком осликаном преко [[Штуко|штукатуре]].<ref name=K49/> Главна новост коју је црква представила била је употреба стриктно "архитектонских" средстава спољашњих украса.<ref name=S129>Shvidkovsky 2007, p. 129</ref> Скулптура и свети симболи постављени у ранијој руској архитектури потпуно недостају; цветни орнаменти су касније додати.<ref name=S129/> Уместо тога, црква се поноси разноликошћу тродимензионалних архитектонских елемената уклесаних у циглама.

 

== Боја ==

Црква је стицала своје данашње живописне боје у неколико фаза од 1680-их<ref name=K402/> до 1848. године.<ref name=K401/> Руски однос према бојама у 17. веку променио се у корист светлих боја; Уметност [[икона]] и [[мурал]]а доживеле су експлозиван раст у бројним доступним сликама, бојама и њиховим комбинацијама.<ref name=BD58>Buseva-Davydova, p. 58</ref> Оригинална схема боја, којој су недостајале ове иновације, била је далеко мање изазовна.

 

Зидови цркве су од црвене цигле или обојене имитације цигле са белим орнаментима, у приближно једнаком односу.<ref name=K74>Kudryavtsev, p. 74</ref> Куполе, прекривене лимом, биле су равномерно позлаћене, стварајући свеукупну, али прилично традиционалну комбинацију белих, црвених и златних боја.<ref name=K74/> Умерена употреба зелених и плавих керамичких уметака, омогућила је изглед дуге, као што је описано у Библији.<ref name=K74/>

 

[[File:Saint Basil inside hdr mantiuk.jpg|thumb|upright|left|Мурали у галеријама]]

 

 

Раније отворене приземне аркаде биле су испуњене зидовима од цигле; у новом простору смештени су [[олтар]]и из тринаест бивших дрвених цркава подигнутих на месту Иванових погубљења на Црвеном тргу.<ref name=K402/> Дрвена склоништа изнад платформе на првом спрату и степеништа (која су била узрок честих пожара) обновљене су са циглама.<ref name=K402/>

* {{cite book | last=Watkin|first=David | title=History of Western architecture | url=https://books.google.com/?id=39T1zElEBrQC | isbn=978-1-85669-459-9 | year=2005 | publisher=Laurence King Publishing }}

{{refend}}

 

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Saint Basil's Cathedral}}

*{{Official website|www.saintbasil.ru}} {{ru icon}}

*State Historical Museums [http://en.shm.ru home page]

*[http://bigtimemoscow.com/vlog-st-basil-cathedral-light-show/ VLOG: St Basil's Cathedral Light Show]

 

 

[[Категорија:Црвени трг]]