Бета Вукановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Биографија: Додата реченица са фуснотом [7]. Фусноту треба технички дотерати! - МХЦ |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 27:
Те 1898. године Бета је први пут излагала, заједно са мужем и [[вајар]]ом [[Симеон Роксандић|Симеоном Роксандићем]] у Београду, у сали Народне скупштине, до које су слике допремили на таљигама, преко турске [[калдрма|калдрме]], сами укуцавали [[ексер]]е и на зидове качили слике.{{sfn|Петровић|2011}} На изложбу је дошао и краљ [[Милан Обреновић]], велики поштовалац уметности и колекционар, који их је позвао да излажу и у двору.{{sfn|Забавник|15. 4. 2012}} Изложба у двору је остварена 1900. године. Том приликом је краљ Милан откупио слику Ристе Вукановића „Дахије“, а сума за коју је откупљена је била довољна за куповину земљишта на Дунавској падини, на углу улица Господар Јованове и Капетан Мишине, где су касније саградили себи кућу.{{sfn|Павловић Лончарски|2007|54}}
Године [[1899]]. брачни пар је добио дозволу од Министарства просвете да наследи прву српску сликарско-цртачку школу од њеног оснивача [[Кирил Кутлик|Кирила Кутлика]], после његове смрти. Педагошки рад је започела 1900. године. Пошто су променили две адресе, Вукановићи су школу уселили у своју [[Кућа Бете и Ристе Вукановића|кућу у Капетан-Мишиној 13]]. Кућа, са измењеном фасадом, још увек постоји и од 1984. године је [[споменик културе]] Београда. Пројектовао је [[Милан Капетановић]], пројектант југословенског павиљона на Светској изложби у Паризу. У кући су направљена четири велика атељеа. Од свега је била најлепша фасада куће, на којој је изнад главног улаза, Бета насликала „Три музе” - музика, сликарство и игра, симболично представљених, у облику три лепе жене, око којих су на стубићима били цветови плавих [[перуника]] и шарено пауново перје. Фасада, заједно са овим радом је уништена у бомбардовању током [[Други светски рат|Другог светског рата]], а као једина успомена на фасаду је остала само разгледница у издању „[[Геца Кон|Геце Кона]]”.{{sfn|Ћирић|2007}} У каталогу Завода за заштиту споменика културе Београда наводи се међутим да је ова декорација, сликана у техници фрескосликарства, изгубљена приликом измена и преградње зграде тридесетих година XX века.<ref name="Cultural monument Beta and Rista Vukanović’s House,
Сликарска школа је радила од 1902. до 1905. године.{{sfn|Музеј града Београда|Легат Бете Вукановић}} Риста је водио мушко, а Бета женско одељење школе, а касније су им се придружили сликар [[Марко Мурат]] и вајар [[Ђорђе Јовановић]].{{sfn|Петровић|2011}} Циљ школе је био да припреми будуће полазнике страних сликарских академија, али и учитеље цртања за гимназије и више женске школе.{{sfn|Павловић Лончарски|2007|55}} Школа је 1905. године прерасла у Уметничко-занатску школу, када је премештена у улицу Краља Петра, а касније у [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевску уметничку школу]],<ref name="ФПУ">{{cite web|title=Историјат Факултета примењених уметности|url=http://www.fpu.bg.ac.rs/fakultet/Istorijat/Istorijat.html|website=Званична презентација|publisher=Универзитет уметности у Београду, Факултет примењених уметности|accessdate = 8. 2. 2018}}</ref> у којој је Бета Вукановић такође предавала цртање и акварелисање ([[акварел]]).<ref name="каталог-10-11">{{harvnb|Јовичић|2013|p=10-11}}</ref>. Из ње су изашле генерације импресиониста.{{sfn|Петровић|2011}}
| |||