Зигмунд Фројд — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 89.216.19.97 (разговор) на последњу измену корисника Miljan Simonović ознака: враћање |
Нема описа измене |
||
Ред 24:
== Фројдова схватања ==
[[Датотека:Freudsdoor.JPG|мини|десно|Улаз у Фројдову собу за испитивање]]
Примарно заинтересован за психолошку терапију, Фројд је морао да развије хипотезу о људској природи (та се хипотеза сада назива [[Дубинска психологија|дубинском психологијом]]), помоћу које би могао да изведе своју терапију. У својим каснијим списима, он је развио импликације ове [[хипотеза|хипотезе]]. У човековој психолошкој структури разликовао је три чиниоца, [[Ид, его и супер его|Ид, Его и Суперего]]. Ови чиниоци, уз појмове несвесног (цензура, репресија, сублимација), и хипотезе о улози [[људска сексуалност|сексуалности]] у људском [[живот]]у, чине оквир његовог гледишта.<ref>Ema Ekštajn U: [http://pss.org.rs/wp-content/uploads/2016/12/Izlozba-Zene-u-psihoanalizi.pdf] “Dakle, ovo je jači pol.“ Žene u psihoanalizi, Specijalna izložba Muzeja Sigmund Frojd, Kolarčeva zadužbina Studentski trg 5 Beograd, Muzička galerija.</ref>
Его је центар рационалне свесности и ефективне делатности. Суперего је дестилат притисака и захтева [[друштво|друштва]], и оно је извор [[морал]]них прописа и упутстава. Ид је извор притицања [[либидо|либида]] у [[Психа (психологија)|психу]]. Пошто је та енергија по својој природи сексуална, его је, такорећи, ухваћен између притисака ида и суперега. У тој ситуацији, его тражи начин да ове различите притиске доведе у хармонију, па задовољава једне, а одбацује друге.
| |||