Друштво Свети Сава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 6:
Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркви. Друштво је у та подручја почело да шаље велики број књига родољубиве садржине. Снабдевали су цркве и школе, а поред тога слали и новац учитељима и свештеницима. Министар просвете [[Владан Ђорђевић]] је 1888. од друштва тражио да направе нацрт плана шире српске акције у тим подручјима.
Друштво Светога Саве се поред тога посветило оснивању просветних установа у Београду на којима су се образовали младићи пореклом из Старе Србије и Македоније или они који би дошли по препоруци српских конзула из тих крајева. Од познатих питомаца Друштва Светога Саве касније су се истакли учитељи [[Богдан Раденковић]] и [[Јован Ћирковић]], те четничке војводе [[Јован Бабунски]] и [[Јован Станојковић-Довезенски|Јован Довезенски]]. Влада [[Сава Грујић|Саве Грујића]] [[1890]]. одлучила је да се национални рад у Старој Србији препусти министарству спољњих послова, односно српским конзулима. Дошло је до неслагања друштва и министарства спољњих послова, а на друштво се жалила и Призренска богословија. Министар спољњих послова је због тога [[1891]]. године укинуо државну помоћ Друштву, а њихове питомце разместио по другим државним школама. Друштво је престало да ради на пољу националне политике у Старој Србији. Рад ће поново обновити тек [[1903]] године. Постојало је и сродно [[Друштво "Српска браћа"]], које се помиње у друштвеној "Споменици" 1937. године.
==Активност у Србији==
Друштво је основано 1886. године и радило је до 1941. са краћим прекидом током [[Први светски рат|Првог светског рата]]. Већ на првој редовној скупштини одржаној 25. јануара 1887. године видела се снага и његов полет. Тада је било (након пет месеци деловања) већ формираних 43 пододбора, 1242 члана утемељивача са улогом од 100 динара и 3500 редовних чланова, са чланарином од пет динара.<ref>"Време", Београд 1937. године</ref> Први пододбори формирани су током првог месеца рада: у Крагујевцу, Ваљеву, Аранђеловцу, Пироту, Нишу, Шапцу, Ужицу и Жагубици. Капитал добијен од чланарине и прилога дат је 1886. године на штедњу са каматом, у "Београдски кредитни завод".<ref>"Стражилово", Нови Сад 1886. године</ref>
Окупљало је то родољубиво друштво највиђеније и најумније људе [[Србија|Србије]] тог времена, господу и даме подједнако. Основали су многе задужбине у Србији и бавили се издавачком делатношћу. Најзначајнија публикација био је часопис „Браство“, који је изашао у 32 књиге, почев од 1887. године. Објављено је више књига већ од прве године рада, попут пропагандне књижице "Друштво Светог Саве" и збирке књижевних радова "Братство". На педесетогодишњицу свог рада Друштво Св. Саве је приредило и објавило своју "Споменицу" 1937. године. Осим што је помагало просветне, културне и друге установе, Друштво се бринуло за сиромашну, обдарену децу и студенте, преко стипендија које су им омогућавале школовање. Друштво је слало бесплатно књиге школама, народним читаоницама и културним установама, као и својим члановима.
| |||