Мексико — разлика између измена

| становништво = 125280000
| извор_становништво = <ref name="conapo1">[http://www.conapo.gob.mx/work/models/CONAPO/Proyecciones/Datos/Estimaciones_y_Proyecciones/2010_2030/RepublicaMexicana_pry.xlsx Национална агенција за статистику]</ref>

Мексико обухвата територију на крајњем југу [[Северна Америка|северноамеричког]] континента и крајњем северу [[Средња Америка|Средње Америке]] између 14° и 33° северне [[географска ширина|географске ширине]] и 86° и 118° западне [[географска дужина|географске дужине]].<ref name="urlMéxico en el mundo">{{cite web |url=http://www.elmundo.es/internacional/mexico.html |title=México en el mundo |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У геоморфолошкој основи највећег дела земље је [[северноамеричка плоча|северноамеричка]] [[геотектоника|тектонска]] плоча, за разлику од полуострва [[Доња Калифорнија (полуострво)|Доња Калифорнија]] које лежи на [[тихоокеанска плоча|пацифичкој плочи]]. Мањи делови државе [[Чијапас]] леже на [[карипска плоча|карипској плочи]].<ref name="urlIII. TECTÓNICA ACTUAL DE MÉXICO">{{cite web |url=http://bibliotecadigital.ilce.edu.mx/sites/ciencia/volumen3/ciencia3/141/htm/sec_6.htm |title=III. Tectónica Actual de México |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У [[геофизика|геофизичком]] погледу око 12% територије Мексика источно од превлаке [[Тевантепек (превлака)|Тевантепек]] налази се у Средњој Америци.{{напомена|Геофизичка граница између [[Северна Америка|Северне]] и Средње Америке иде [[тевантепек (превлака)|превлаком Тевантепек]], земљоузом широким око 200 км који раздваја [[Карипско море]] и [[Тихи океан]].}} У [[геополитика|геополитичком]] погледу Мексико се сматра искључиво северноамеричком државом (заједно са [[канада|Канадом]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).{{sfn|Gispert|1980|p=}} Највиша тачка је вулкан [[Оризаба]] са надморском висином од 5.610 м, док се најнижа тачка налази 10 метараm испод нивоа мора и реч је о језеру [[Лагуна Салада (језеро)|Лагуна Салада]] у савезној држави [[Доња Калифорнија]].

Рељефом Мексика доминирају висоравни, планине и вулканске купе. [[Стеновите планине]] се кроз територију Мексика протежу од севера ка југу, од границе са [[Сједињене Америчке Државе|САД]] па све до границе са [[гватемала|Гватемалом]]. Западним делом државе паралелно са [[тихи океан|пацифичком]] обалом пружа се планински ланац [[Западна Сијера Мадре|Западне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.250 км. Ланац је од обале одвојен ниском приобалном низијом просечне ширине око 300 км која се постепено сужава идући ка југу где јој је ширина свега 50-ак километара. Ова низија се на крајњем северу стапа са пустињом [[Сонорска пустиња|Сонором]]. Овај планински ланац јужно од ушћа реке [[Лерма]] постепено прелази у [[Трансмексички вулкански појас]]. Просечна надморска висина Западне Сијера Мадре је око 2.250 м док је највиши врх вулканска купа [[Серо Моинора]] (''-{Cerro Mohinora}-'') на 3.311 метараm.

Дуж источне половине државе, од границе са [[Тексас]]ом па све до Вулканског појаса и планинског венца [[Сијера Микстека]] протеже се венац [[Источна Сијера Мадре|Источне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.350 км. Између овог планинског ланца и обале [[мексички залив|Мексичког залива]] на истоку налази се нешто шира приобална равница која се такође постепено сужава идући ка југу. Просечна надморска висина Источне Сијере је око 2.200 метараm, а неколико врхова прелази 3.000 метараm.

Јужно од обе Сијере, а између пацифичког и приморја Мексичког залива, пружа се 900 км дугачки и до 130 км широки [[Трансмексички вулкански појас|Трансвулкански појас]], познат и као ''Кордиљера Неоволканика'' (''-{Cordillera Neovolcánica}-''). Овај вулкански појас, део [[ватрени појас Пацифика|ватреног појаса Пацифика]], познат је по бројним активним [[вулкан]]има и израженом [[земљотрес|сеизмизму]]. Ово је највиши део Мексика и ту се налазе три врха са преко 5.000 метараm надморске висине: [[Оризаба]] (5.610 м, трећи највиши врх у Северној Америци), [[Попокатепетл]] (5.462 м) и [[Ицаксиватл]] (5.286 м). Значајније вулканске купе су још и [[Невадо де Толука]] (4.690 м), [[малинче (вулкан)|Малинче]] (4.461 м) и [[Невадо де Колима]] (4.340 м). У овој географској регији налази се и вулкан [[Корисник:Joxica/Парикутин|Парикутин]] који се сматра најмлађом вулканском купом на свету (прва ерупција наизглед мирног брежуљка десила се [[20. фебруар]]а [[1943]]).<ref name="Парикутин">{{cite web |url=http://www.geology.sdsu.edu/how_volcanoes_work/Paricutin.html |title= "The eruption of Parícutin (1943-1952)" |author=How Volcanoes Work. |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language=енглески |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012.}}</ref> Кордиљера Неоволканика се сматра геолошким развођем између Северне и Средње Америке.

Дуж југозападне пацифичке обале протеже се планински ланац [[Јужна Сијера Мадре|Јужне Сијера Мадре]] у дужини од око 1.200 км (од југа државе [[Мичоакан]] до [[Тевантепек (превлака)|превлаке Тевантепек]]). Ширина овог планинског ланца креће се од 100 на северу до 150 км у јужном делу. Источније је планински ланац [[Сијера Мадре де Оахака]] који се код превлаке Тевантепек стапа са Јужном Сијером. Јужно од превлаке, од међудржавне границе између [[Чијапас]]а и [[оахака|Оахаке]] па све до границе са Гватемалом у дужини од 280 км пружа се ланац [[Сијера Мадре де Чијапас]]. Највиши врх у овом делу земље чија је просечна висина око 1.100 метараm је вулканска купа [[Такана (вулкан)|Такана]] (4.060 м).

Између Источне и Западне Сијере и Кордиљера Неоволканика налази се пространа [[Мексичка висораван]] (''-{Altiplanicie Mexicana}-'') просечне надморске висине од око 1.200 метараm. Висораван је подељена на две мање целине нижим планинским ланцима који се заједничким именом називају ''Сијерас Трансверсалес''. Северни део је знатно сушнији и нижи (у просеку око 1.100 м) и велики део ту заузима пустиња Чивава и полупустиња Закатекас. Јужни, виши део (око 2.000 м) ове висоравни је најнесељеније и најплодније подручје Мексика и ту се налазе и највећи мексички градови [[Мексико Сити]] и [[Гвадалахара (Шпанија)|Гвадалахара]].

Вулканске ерупције су такође уобичајена појава. Најпознатији (а уједно и најмлађи) вулкан у Мексику је [[Корисник:Joxica/Парикутин|Парикутин]] који се нагло појавио у ноћи [[20. фебруар]]а [[1943]]. као фисура у пољу кукуруза у северном делу државе [[Мичоакан]]. Вулкан је за свега 7 дана од прве ерупције избацио количину лаве и другог материјала у висини петоспратнице, а након годину дана достигао је висину од 336 метараm. Данас је Перикутин један од најактивнијих вулкана у Мексику, и тренутно је висок 2.800 метараm.<ref name="Парикутин"/>