Фрајбург — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 35:
'''Фрајбург''' ({{јез-њем|Freiburg im Breisgau}}) је [[општина]] у [[Немачка|њемачкој]] [[административна подела Немачке|савезној држави]] [[Баден-Виртемберг]]. Посједује регионалну шифру (''-{AGS}-'') 8311000. Налази се на западној падини јужног [[Шварцвалд]]а. Има 221.924 становника (2010).
== Географија ==
Налази се на југозападу Немачке. Близу је тромеђе [[Швајцарска|Швајцарске]], [[Француска|Француске]] и [[Немачка|Немачке]]. Француска је удаљена око 25&nbsp; km, а Швајцарска 60&nbsp; km. Општина се налази на надморској висини од 278 m. Површина општине износи 153,1 -{km<sup>2</sup>²}-.
 
== Историја ==
Ред 45:
 
Током [[Тридесетогодишњи рат|Тридесетогодишњег рата]] град је припадао час једнима, час другима, тако да су ту владали Аустријанци, Французи, Швеђани, Шпанци и различити чланови немачке конфедерације. Од [[1648]]. до [[1805]]. био је административни центар Предње Аустрије, хабзбуршких територија на југозападу Немачке. Једно време, од [[1679]]. до [[1697]]. био је под управом [[Француска|Француске]]. Град је 1805. заједно са подручјима Брајзгау и ортенау постао део [[Изборна кнежевина Баден|Бадена]].
 
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] Немци су 1940. грешком бацили 60 бомби на свој град. Савезници су [[1944]]. бомбардовањем уништили велики део града. Већина центра града је била сравњена сем Минстера. После рата град је поново изграђен према средњовековном плану. Кратко време је био седиште савезне државе Баден, која је убрзо постала део веће државе [[Баден-Виртемберг]]. Француска војска је окупирала Фрајбург 1945. Последња француска тенковска дивизија напустила је Фрајбург [[1991]].
 
== Демографија подаци ==
У самом мјесту је, према процјени из 2010. године, живјело 221.924 становника. Просјечна густина становништва износи 1.450 становника/-{km<sup>2</sup>²}-.
== Знаменитости ==
* '''Фрајбуршки Минстер ''' ({{јез-њем|Freiburg Münster}}) је [[готика|готска]] [[саборна црква|катедрала]] са 116 m високим торњем. Торањ има 16 звона. најстарије звоно је из [[1258]]. и тежи 3290 килограма. Катедрала је грађена у три фазе. Градњу је започео [[Конрад I Пшемисл|Конрад I од Бохемије]] [[1120]], друга фаза је почела 1210, а трећа 1230.. Од оригиналне грађевине данас постоје само темељи.
* '''Историјска трговачка кућа ''' ({{јез-њем|Historisches Kaufhaus }}) из 1532.
* '''стара већница''' је завршена [[1559]].
* '''Мартинстор''', стара градска врата
* '''Хотел—ресторан Цум ротем Берен''' ({{јез-њем|Zum Roten Bären}}) се сматра најстаријим местом где су гост могли да се сместе. Изграђен је 1120.
* '''Хаус цум Валфиш''' ({{јез-њем|Haus zum Walfisch}}) је изграђен за време цара Светог римског царства [[Максимилијан I Хабзбуршки|Максимилијана I]] и био је седишпте цара од 1493. Ту је живео и [[Еразмо Ротердамски]] од 1529. до 1531.
* '''Швабентор''', једна од градскиг врата
 
== Партнерски градови ==