Нуклеарна реакција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Измена назива шаблона |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
== Карактеристике нуклеарних реакција ==
▲У нуклеарној физици, '''нуклеарна реакција''' је процес у коме се два [[атом]]а или [[честица|честице]] сударају да би произвеле нове честице, различите од иницијаторских. У принципу, реакција не мора да буде између две честице. Може их бити и више али тиме се смањује вероватноћа судара. Ова трансформација је спонтана у случају [[радиоактивни распад|радиоактивног распада]] док је у случају нуклеарне реакције потребна иницирајућа честица. Уколико се честице сударе и одвоје без промена, процес се назива еластични судар.
Нуклеарна реакција се разликује од [[хемијска реакција|хемијске реакције]] из више разлога. Приликом нуклеарне реакције настају нови елементи и оваква реакција је увек [[иреверзибилна реакција|иреверзибилна]]. Њена [[брзина]] не зависи од спољашњих физичких и хемијских утицаја, а [[енергија]] која се ослобађа је и до милион пута већа од оне која се ослобађа приликом хемијских реакција.
== Природна радиоактивност ==
Приликом радиоактивног распада један [[хемијски елемент]] се претвара у други уз [[емисија|емисију]] зрачења ([[α-зрачење|α]], [[β-зрачење|β]] и [[γ-зрачење|γ]]) и такав елеменат је [[радиоактивност|радиоактиван]]. Он се распада спонтано.
==Једначина нуклеарне реакције==
Нуклеарна реакција може да се напише помоћу једначине
Свака честица која учествује у реакцији може да се представи [[хемијски симбол|хемијским симболом]], [[атомски број|атомским бројем]] и [[атомска маса|атомском масом]]. Неутрон се
Једначина је тачна
Пример:
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}\ +\ ?</math>.
Како би суме биле једнаке, друго језгро на десној страни мора да има атомски број 2 и атомску масу 4, зато је то [[Хелијум]]-4. Потпуна једначина би
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow{}^{4}_{2}\mathrm{He}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>,
Линија 22 ⟶ 25:
== Енергија ==
Енергија која се ослободи приликом нуклеарне реакције има три облика:
* [[кинетичка енергија]] продукта реакције
* емисија
* енергија може да остане у
Када је продукт језгро метастабилно (ексцитовано) означава се
Мала количина енергије може да се ослободи и у облику [[Рендгенско зрачење|-{X}- зрака]].
== Историјат ==
{{клица-физика}}▼
[[Радерфорд]] је први, [[1919]]. године доказао постојање нуклеарне реакције тако што је [[азот]] изложио радиоактивном утицају [[радијум]]а. Тако је почела да се развија нуклеарна хемија. Након тога су уследиле нуклеарне реакције истог типа, односно бомардовање [[α-честица]]ма атомских језгара. Међутим, због великог позитивног [[наелектрисање|наелектрисања]] ових честица, оне нису могле да изазову ове реакције код тешких атома, па су пронађене честице мањег наелектрисања, а веће енергије.
== Примена ==
Науке које проучавају нуклеарне реакције су [[нуклеарна физика]], [[нуклеарна хемија]] и [[нуклеарна технологија]]. Прави значај открића ових наука још увек се сагледава. Један од најзначајнијих аспеката је добијање [[нуклеарна енергија|нуклеарне енергије]], која игра битну улогу у [[индустрија|индустрији]] и свим другим областима људских делатности, али је и важан [[загађивање|загађивач]] [[природа|природе]].
== Литература ==
* Филиповић И. & Липановић, С. (1982.) Опћа и анорганска кемија. Школска књига: Загреб.
[[Категорија:физика]]
[[Категорија:хемија]]
▲{{клица-физика}}
[[ca:Reacció nuclear]]
[[cs:Jaderná reakce]]
| |||