Нуклеарна реакција — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 23:
::<math>{}^{6}_{3}\mathrm{Li}+{}^{2}_{1}\mathrm{H}\rightarrow2\ {}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>.
Уколико се приликом претварања једног елемента у други емитује α-честица, добија се елемент чији је атомски број мањи за два, те масени за четири. Дакле, новонастали елемент се налази два места испред почетног у [[периодни систем|периодном систему]]. Општа једначина је:
::<math>{}^{A}_{Z}\mathrm{E}\rightarrow{}^{A-4}_{Z-2}\mathrm{E}+{}^{4}_{2}\mathrm{He}</math>
Емитовањем [[β-честица|β-честице]], настаје елемент који се налази на месту испред полазног у периодном систему, са тим да има једнаку атомску масу, па је он [[изобар]] полазног елемента. Једначина је:
::<math>{}^{A}_{Z}\mathrm{E}\rightarrow{}^{A}_{Z+1}\mathrm{E}+\mathrm{e}{}^{-}</math>
Ову законитост пронашли су 1913. године Соди, Фајанс и Расел и позната је као [[Соди-Фајансов закон радиоактивног помака]]. Обично је распадањем првобитног радиоактивног елемента новонастали елеменат и сам радиоактиван и он наставља даље да се распада. На тај начин настаје читав низ радиоактивних елемената. Радиоактивни [[препарат]] ће при томе садржавати све те елементе, са тим да је највећа количина у том препарату оних међуелемената који су стабилнији. Однос свих тих међуелемената је тачно одређен и то се назива [[радиоактивна равнотежа]] или равнотежа зрачења.
== Енергија ==
| |||