Билинопољска изјава — разлика између измена

{{malo_inlajn_referenci}}

'''Билинопољска изјава''' је документ у којем су поглавари [[Црква босанска|цркве босанске]], пред изаслаником римског папе, изјавили да се одричу своје јереси. Изјава је потписана [[8. април]]а [[1203]]. године на [[Билино Поље|Билином пољу]] код Зенице, а изјаву су потписали: босански [[кулин|бан Кулин]], дубровачки [[архиђакон Марин]], као и поглавари цркве босанске, међу којима [[дјед Драгич]] и ''гости'' Љубин и Дражета. После потписивања изјаве, Љубин и Дражета су отишли угарском краљу [[Емерик Угарски|Емерику]] и пред њим [[30. април]]а положили заклетву да ће се држати одлука из изјаве. Ова изјава била је само формалног карактера, јер су се поглавари цркве босанске, упркос потписаној изјави, и даље држали своје вере. Билинопољска изјава представља значајан историјски извор за познавање верских и политичких прилика у [[босна у средњем веку|средњовековној Босни]]. Потребно је напоменути да је ова изјава потписана у јеку 4. крсташког рата. Наиме 18. новембра 1202. године крсташка војска је опљачкала и запосела Задар у коме је још боравила у пролеће 1203. што значи да је била спремна за евентуални напад на Босну чега су босански великаши били свесни те су прихватили папине захтеве.