Храм Василија Блаженог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 39:
Зграда је обликована као пламен ломаче који се уздиже у небо,<ref>Brunov, p. 100</ref> дизајн који нема паралелу у [[Архитектура Русије|руској архитектури]]. Дмитриј Швидковски, у својој књизи ''"Руска архитектура и Запад"'', тврди да "то није као ниједна друга руска зграда. Ништа слично не може се наћи у читавом [[Миленијум|миленијуму]] [[Византијска уметност|византијске традиције]] од петог до петнаестог века ... чудноватност која запањује неочекивано, сложено и сјајно преплитање многобројних детаља на његовом дизајну. "<ref name=S126>Shvidkovsky 2007, p. 126</ref> Катедрала је предсказала врхунац руске националне архитектуре у 17. веку.<ref name=S140>Shvidkovsky 2007, p. 140</ref>
У склопу програма [[Државни атеизам|државног атеизма]], црква је одузета од руске православне заједнице у склопу [[Антитеизам|aнтитеистичких]] кампања Совјетског Савеза и деловала је као дивизија Државног историјског музеја од 1928.<ref name=OFS/> Била је потпуно [[Секуларизација|секуларизована]] 1929. године и остала је федерална имовина [[Русија|Руске Федерације]]. Црква је од 1990. године део УНЕСКО-ве [[Светска баштина|светске баштине]] [[Московски кремљ|Московског кремља]].<ref name=UN>{{cite web | url=http://whc.unesco.org/en/list/545 | title=Kremlin and Red Square, Moscow (WHS card) | publisher=[[UNESCO]] | accessdate = 26.
== Изградња под владавином Ивана Грозног ==
Место цркве је, историјски гледано, била прометна тржница између капије св. Фрола (касније Спаситељске капије) [[Московски кремљ|Московског Кремља]] и одводне посаде. Центар тржнице је Црква Свете Тројице, изграђена од истог белог камена као Кремљ [[Дмитриј Донски|Дмитрија Донског]] (1366-68) и његових катедрала. Цар Иван Грозни означио је сваку победу Руско-Казанског рата постављањем дрвене спомен-цркве поред зидина Цркве Свете Тројице; до краја његове [[Астрахански канат|астраханске кампање]]. Према извештају Никонове хронике, у јесен 1554. године, цар Иван је наредио изградњу дрвене цркве на истој локацији, "на рову". Годину дана касније, Иван Грозни је наредио изградњу нове камене катедрале на месту Цркве Свете Тројице која би одала почаст његовим кампањама. Посвећеност цркве војној победи је била "велика иновација".<ref name=S126/> Постављање цркве изван зидова Кремља била је политичка изјава у корист посадних људи и наследних [[Бољари|бољара]].<ref>Brunov, p. 41</ref>
Идентитет архитекте није познат.<ref name=S139>Shvidkovsky 2007, p. 139</ref> Традиција тврди да су цркву саградиле две архитекате, Барма и Постник:<ref name=S139/><ref name=K399/> званични руски регистар културног наслеђа наводи "Барма и Постник Јаковљев".<ref name=MC>{{cite web | url=http://rosohrancult.ru/upload/rosohrancult/rosdocs2009/09_01_2009_1.doc | title=List of federally protected landmarks | date = 1.
<gallery mode="packed" heights="150" widths="150">
Ред 52:
== Архитектонски стил ==
[[
Због тога што црква нема аналогије, у претходној, савременој или каснијој архитектури мoсковске и византијске културне традиције уопште;<ref name="S126"/> спорни су извори који су инспирирали Барму и Постникa. [[Ежен Виоле ле Дик]] одбацио је мишљење да постоје европски корени у изградњи катедрале; према његовим речима, лукови су били византијски и на крају азијски.<ref>Cracraft, Rowland p. 95</ref> Модерна "азијска" хипотеза сматра да је катедрала рекреација [[Џамија Колшариф|џамије Колшариф]], коју су руске трупе уништиле након опсаде Казана.<ref name=RIA>{{cite web | url=http://www.rian.ru/society/20060629/50662033.html | title=Sobor Vasilia Blazhennogo — zaschifrovanny obraz pogibshey mecheti (Собор Василия Блаженного — зашифрованный образ погибшей мечети) | publisher=[[RIA Novosti]] | date = 29.
Руски писци деветнаестог века, почевши од [[Иван Забелин|Ивана Забелина]],<ref name=K402/> истакли су утицај народних цркава руског севера. Историчар Давид Ваткин је такође писао о мешавини руских и византијских корена, називајући катедралу "врхунцем" руске народне дрвене архитектуре.<ref>Watkin, pp. 102–103</ref>
Ред 70:
Одвојени [[звоник]] оригиналне Цркве Свете Тројице стајао је југозападно или јужно од главне структуре. Планови крајем 16. и почетком 17. века приказују једноставну структуру са три кровна шатора, највероватније прекривени лимом. Ниједна зграда ове врсте није преживела до данас.
== Структура ==
[[
Темељи, како је било традиционално у средњовековној Москви, изграђени су од белог камена, а цркве су саграђене од црвене опеке ({{convert|28|x|14|x|8|cm|abbr=on}}), затим је стављан релативно нов материјал<ref name=K399/> (прва атестирана опека у Москви, на новом зиду Кремља, започета је 1485.).<ref>Komech, Pluzhnikov p. 267</ref> Истраживања структуре показују да је ниво подрума савршено усклађен, што указује на професионално цртање и мерење, али сваки следећи ниво постаје све мање и мање регуларан.<ref>Brunov, p. 45</ref>
Градитељи, фасцинирани флексибилношћу нове технологије,<ref name=K49>Komech, Pluzhnikov p. 49</ref> користили су циглу као декоративни медиј, како унутра тако и споља, остављајући опеку отвореном што више, колико је могуће; када је локација захтевала коришћење камених зидова, они су украшени са опеком осликаном преко [[Штуко|штукатуре]].<ref name=K49/> Главна новост коју је црква представила била је употреба стриктно "архитектонских" средстава спољашњих украса.<ref name=S129>Shvidkovsky 2007, p. 129</ref> Скулптура и свети симболи постављени у ранијој руској архитектури потпуно недостају; цветни орнаменти су касније додати.<ref name=S129/> Уместо тога, црква се поноси разноликошћу тродимензионалних архитектонских елемената уклесаних у циглама.
Ред 79:
{{-}}
== Боја ==
[[
Црква је стицала своје данашње живописне боје у неколико фаза од 1680-их<ref name=K402/> до 1848. године.<ref name=K401/> Руски однос према бојама у 17. веку променио се у корист светлих боја; Уметност [[икона]] и [[мурал]]а доживеле су експлозиван раст у бројним доступним сликама, бојама и њиховим комбинацијама.<ref name=BD58>Buseva-Davydova, p. 58</ref> Оригинална схема боја, којој су недостајале ове иновације, била је далеко мање изазовна.
Ред 93:
=== 1680–1683 ===
[[
Друга, и најзначајнија, серија поновног расклапања и експанзије била је у периоду од 1680. до 1683. године.<ref name=K402/> Девет цркава су задржале свој изглед, али додаци у аркади приземља и платформе на првом спрату били су толико темељни да је Николај Брунов реконструисану композитну цркву сматрао "новом" зградом и самосталним радом који је укључивао "стару" цркву Свете Тројице.<ref name=BS121>Brunov, supplementary volume, p. 121</ref> Оно што је некада била група девет независних цркава на заједничкој платформи, сада је постала монолитни храм.<ref name=K403>Komech, Pluzhnikov p. 403</ref>
Ред 108:
=== 1800–1848 ===
[[
Слике Црвеног трга [[Фјодор Алексејев|Фјодора Алексејева]], израђене 1800-02, показују да је до тог времена црква била затворена у очигледно хаотичном скупу пословних зграда; редови продавница "претворили су Црвени трг у дугуљасто и затворено поље."<ref name=S146>Schmidt, p. 146</ref> 1800. године простор између зида Кремља и цркве још је био окупиран [[шанац|шанцем]] који је предводио саму цркву.<ref>The moat,fed with waters of the [[Neglinnaya River]], was built in 1508–16 – Komech, Pluzhnikov p. 268</ref>, Шанац је попуњен због припрема за крунисање [[Александар I Павлович|Александра I]] 1801. године.<ref>Schenkov et al., p. 57</ref> Француске трупе које су [[Наполеонова инвазија на Русију|окупирале Москву]] 1812. године користиле су цркву за штале и опљачкале све што је било вредно узимања.<ref name=SC70/> Цркву је спасила Московска ватра (1812) која је сравнила [[Китај-город]] и донела неуспех трупама да га разнесу по Наполеоновом наређењу<ref name=SC70/> Унутрашњост је поправљена 1813. године, а екстеријер 1816. године. Уместо да се замене нестале керамичке плочице на главном делу, Црква је одлучила да га покрије лименим кровом.<ref name=SC72>Schenkov et al., p. 72</ref>
Ред 117:
=== 1890–1914 ===
[[
Друштва за очување су пратила стање цркве и затражиле погодну рестаурацију током 1880-их и 1890-тих година,<ref>Schenkov et al., pp. 181–183</ref><ref name=SC396>Schenkov et al., p. 396</ref> али је то одложено због недостатка средстава. Црква није имала своју заједницу и могла је да се ослони само на донације које су покренуте кроз јавне кампање;<ref name=SC359/> националне власти у [[Санкт Петербург
Рестаурација је почела заменом кровова купола.<ref name=SC396/> Соловјев је уклонио лимени покривач главног шатора постављеног 1810. и пронашао да су многе оригиналне плочице нестале, док су друге изгубиле првобитну боју;<ref name=SC396/> након дуготрајне расправе, комплетан сет плочица на крову је замењен са новим.<ref name=SC396/> Друга сумњива одлука дозвољавала је употребу стандардних цигли које су биле мање од оних првобитних из 16. века.<ref>Schenkov et al., pp. 396–397</ref> Рестауратори су се сложили да се боје из 19. века морају заменити са "истинитом рекреацијом" историјских образаца, али их је потребно реконструисати и утврдити на основу средњевековних минијатура.<ref name=SC397>Schenkov et al., p. 397</ref> На крају, Соловјев и његови сарадници, поставили су комбинацију тамно црвених са тамно зеленим бојама, које су се задржале до данас.<ref name=SC397/>
Ред 129:
Током [[Први светски рат|Првог светског рата]], цркву је предводио [[протојереј]] Јован Восторгов, [[Национализам|националистички]] проповедник и један од лидера Савеза руског народа. Восторгов је 1918. године ухапшен од стране [[Бољшевици|бољшевика]], под изговором да је "проневерио" национализована црквена имања и погубљен је 1919. године. Црква је кратко била у "личном интересу" [[Владимир Лењин]]а;<ref>Colton, p. 111</ref> а 1923. године постао је јавни музеј, иако су верске службе трајале до 1929. године.<ref name=OFS/>
[[Бољшевици]] су имали планове и идеје о рушењу цркве после [[Владимир Лењин|Лењинове]] сахране (Јануар 1924).<ref>Colton, p. 220</ref> У првој половини 1930-их, црква је постала препрека за [[Јосиф Стаљин|Стаљинове]] [[Урбанизам|урбанистичке]] планове,
=== Од 1947. године до сада ===
У првим годинама након [[Други светски рат|Другог светског рата]], реноватори су обновили историјске приземне аркаде и стубове које подржава платформа првог спрата, прочистили сводне и кровне плафоне у галеријама и уклонили "неисторијске" мурале уљаних боја из 19. века унутар цркава.<ref name=K402/> Током још једне серија поправки, коју је предводио Николај Соболев у периоду 1954-55. године, обновљена је оригинална боја која имитира циглу и дозволио је рестаураторима да заправо копају унутар старих зидина, откривајући дрвени оквир унутар ње.<ref name=K402/> У 1960-им, лимени кровови купола замењени су бакарним.<ref name=OFS>{{cite web | url=http://www.shm.ru/pokrovskiy.html | title=Pokrovsky Cathedral (in Russian) | publisher=[[State Historical Museum]], official site | accessdate = 28.
Последња серија реновирања завршена је у септембру 2008. године са отварањем обновљеног светилишта Св. Александра Свирског.<ref>{{cite web | url=http://www.rian.ru/culture/20080925/151581501.html | title=Pridel Hrama Vasilia Blazhennogo otkryvaetsa posle restavratsii (Придел Храма Василия Блаженного открывается после реставрации) | publisher=[[RIA Novosti]] | language=Russian |date = 25.
== Реплике ==
У Јалаинуру у [[Унутрашња Монголија|унутрашњој Монголији]], близу границе Кине са Русијом, изграђен је модел катедрале Светог Василија Блаженог. У згради се налази музеј науке.<ref>{{citation|url=http://www.newyorker.com/culture/photo-booth/invisible-bridges-life-along-the-chinese-russian-border
|date =
|first=Peter|last=Hessler|periodical=The New Yorker|authorlink=Peter Hessler}}</ref>
Ред 158:
* {{cite book | title=Pamyatniku arhitektury Moskvy. Kremlin, Kitai Gorod, tsentralnye ploschadi (Памятники архитектуры Москвы. Кремль, Китай-город, центральные площади) | language=Russian | year=1982 | publisher=Iskusstvo | editor1-link=Alexei Komech|editor1-last=Komech|editor1-first= Alexei I.| editor2-last=Pluzhnikov|editor2-first= V. I. }}
* {{cite book | last=Kudryavtsev|first= Mikhail | language=Russian | title=Moskva — trety Rim (Москва — третий Рим) | year=2008 | publisher=Troitsa | oclc=291098358 }} (second edition; first edition: 1991)
* {{cite book|first1=Marian |last1=Moffett|first2= Michael |last2=Fazio|first3= Lawrence|last3=Wodehouse|title=A world history of architecture|year=2003|publisher=McGraw-Hill|location=Boston|isbn=978-0-07-141751-8| url=https://books.google.com/?id=HrzPlqLjR1MC&pg=PA162&dq=Intercession+on+the+moat#v=onepage&q=Intercession%20on%20the%20moat}}
* {{cite book | last=Perrie|first= Maureen | url=https://books.google.com/?id=a1iXLeD4DgcC | title=The Image of Ivan the Terrible in Russian Folklore | year=2002 | publisher=Cambridge University Press | isbn=978-0-521-89100-4 }}
* {{cite book | authorlink=Peter Petreius|first=Peter|last=Petreius | title=History of the Great Duchy of Moscow (История о великом княжестве Московском) | publisher=Rita Print, Moscow | year=1997 | language=Russian | isbn=5-89486-001-6 }} (Original book written in 1615 and printed in [[Leipzig]], in [[German language]], in 1620; translated to Russian in 1847 by Mikhail Shemyakin).
Ред 169:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Saint Basil's Cathedral}}
* {{Official website|www.saintbasil.ru}} {{ru icon}}
* State Historical Museums [http://en.shm.ru home page]
* https://instagram.com/saint_basils_cathedral/
* [http://bigtimemoscow.com/vlog-st-basil-cathedral-light-show/ VLOG: St Basil's Cathedral Light Show]
{{портал бар|Русија|Хришћанство|Православље}}
|