Позитивизам — разлика између измена

Овај приступ можемоможе назватида се назове и описним одн.односно дескриптивним, и ближи је методи [[природне науке|природних наука]]. Њему супротан је [[нормативно|нормативни]] приступ, који чешће сусрећемо у [[друштвене науке|друштвеним наукама]].

Зачетник позитивистичке теорије је [[Огист Конт]] ({{јез-фр|Auguste Comte}}), који је сматрао да се друштвени феномени могу проучавати методама природних [[наука]]. Позитивистички приступ доминирао је у [[социологија|социологији]] све до другог[[Други светски рат|Другог светског рата]]. Након рата, под утицајем академске социологије у [[САД]] и [[Француска|Француској]], његова популарност опада углавном ѕбогзбог разорне критике других гледишта ([[функционализам]], [[структурализам]], [[марксизам]]) која су нудила боља решења, и тако постала модернија. Најизраженији позитивистички приступ у социологији налазимоналази се код [[Емил Диркем|Емила Диркема]] у делу Правила социолошке методе. Позитивистички приступ у социологији полази од следећих претпоставки:

1.# Нудинуди радикалну алтернативу свим дотадашњим филозофским мишљењима и идејама;

2.# Критикујекритикује феудални поредак испуњен крутом и беживотном спекулацијом коју ће ѕаменитизаменити рационална мисао и искуствене чињенице;

3.# Егзактностегзактност, практичност и конструктивност сваког позитивистичког става огледа се у операционализацији и искуственој верификацији;

4.# Захваљујућизахваљујући присуству позитивне науке,техничка питања се лакше решавају;

5.# Својомсвојом научном неутралношћу јасно разграничава научно од идеолошког;

6.# Попо узору на природне науке користи егзактну прецизну методу у проучавању човека и друштва и тако долази до чињеница темељених на искуственом материјалу;

7.# Садржајисадржаји вредносних судова и нормативних исказа не могу се искуствено проверити и практично применити због њихове ненаучне ваљаности.