Методије Солунски — разлика између измена

| име = Методије Солунски

| титула =

| слика = Holy Trinity Column-Saint Methodius.jpg

| ширина_слике = 350п

| опис_слике = Статуа светог Методија на Стубу светог тројства у [[Оломоуц|Оломуцу]]|

| датум_рођења = 815{{датум рођења|826||}}

| место_рођења = [[Солун]]

| држава_рођења = {{застава|[[Византијско царство}}]]

| датум_смрти = [[6.{{датум април]] [[смрти|885]].|4|6|815||}}

| поштује_се_у = [[Православље|православљу]] и [[католицизам|католичанству]]

| празник = [[11. мај]]<br />[[14. фебруар]]

| датум_канонизовања =

| место_канонизовања =

| канонизован_од =

| датум_бетификовања =

| место_бетификовања =

| беатификован_од =

| обележја =

| заштитник =

| главно_светилиште =

| датум_забране =

| спорно =

'''Свети Методије''' ({{јез-гргрч|Μεθόδιος}}, [[старословенски језик{{јез-стсл|старословенски]]: -{меѳодииМеѳодии}-,}; [[826]]. — [[6. април]] [[885]]) био је био [[Византијско царство|византијски]] монах и мисионар који је са својим братом [[Ћирило Солунски|Ћирилом]] донео [[писменост]] и [[Покрштавање Словена|хришћанство Словенима]] и био први [[Словени|словенски]] [[архиепископ]]. Пратио је свог брата на његовој мисији међу [[Хазари]]ма, током које су на [[Крим]]у код [[Херсон]]а нашли мошти [[Папа|папе]] [[Папа Климент I|Климента -{I}-]] ([[88]]/[[92]]—[[98]]/[[101]]), као и [[јеванђеље]] и [[средњовековни псалтир|псалтир]] писане ''руским словима на готском језику''.<ref>[[Светозар Николић]], ''„СтарословенскиСтарословенски језик I“I'', Требник, [[Београд]], [[2002]].</ref> Током своје мисије међу Словенима у [[Великоморавска кнежевина|Великоморавској кнежевини]] [[кнез]]а [[Растислав (кнез)|Растислава]] (842—870), браћа су се нашла на удару [[Германи|германског]] свештенства које је на том простору ширило хришћанство на [[Латински језик|латинском језику]], због чега су око [[867]]. године били приморани да оду у [[Рим]] и траже дозволу за свој рад од папе. На том путу су се зауставили у [[Панонска кнежевина|Панонској кнежевини]] кнеза [[Коцељ (кнез)|Коцеља]] (861—872), започевши своју мисију и на тим простору.

Током боравка у Риму, папа [[Папа Хадријан II|Хадријан -{II}-]] (867—872) дао им је дао дозволу да наставе богослужење на [[Старословенски језик|старословенском језику]] и сам одржао службу на њему у [[базилика Светог Петра|базилици Светог Петра]]. Ћирило се у Риму замонашио и умро, док је Методије рукоположен за моравскопанонског архиепископа. Он се 870. године вратио у [[Панонија|Панонију]] и наставио своје деловање, али му је услед промене на престолу Великоморавској кнежевини којом је завладао [[Сватоплук I|Сватоплук -{I}-]] (870—894) практично није било омогућен наставак мисије на том простору, пошто је Сватоплук збацио Растислава уз помоћ [[Лудвиг II Немачки|Лудвига Немачког]] (843—876) и германског свештенства. Када се и поред таквог стања Методије вратио у [[Моравска|Моравску]], германске црквене вође су га на једном сабору оптужиле за [[јерес]] и држале затвореног у [[Регензбург]]у од 870. до [[873]]. године када је пуштен на инсистирање папе [[Јован VIII (папа)|Јована -{VIII}-]] (872—882). Он после тога напушта Моравску и одлази у Панонију, да би се после тога поново упутио у Рим да оправда своје деловање, што му је и успело и папа [[880]]. године поново одобрава словенско богослужење. Две године касније одлази у [[Константинопољ|Цариград]], после чега се враћа у своју архиепископију у којој умире 885. године, највероватније [[6. април|06.04.]]а. После његове смрти германско свештенство уз Сватоплукову помоћ и подршку папе [[Папа Стефан V|Стефана -{V}-]] (885—891) уништава словенско богослужење заробљавањем, мучењем и протеривањем његових и Ћирилових ученика, али један део њих спас налази на [[Балканско полуострво|Балканском полуострву]] и ту настављају њиховсвој рад. Најистакнутији међу њима били су [[Климент Охридски|Климент]] и [[Наум Охридски|Наум]], као и [[Горазд]] кога је Методије одредио за свог наследника, али су га германски свештеници убили.

Заједно са братом Ћирилом је [[1980]]. године проглашен [[Светац|свецем]] -заштитником [[Европа|Европе]], а по њему је назван, око 1.180 -{m}- [[апсолутна висина|нмв.]]. висок [[Врх светог Методија|планински врх]] на [[Ливингстон (острво)|острву Ливингстон]], које се налази у [[архипелаг]]у [[Јужна Шетландска острва|Јужних Шетландских острва]] на [[Антарктик]]у. Канонизовале су га обе хришћанске цркве, а празнује се [[14. фебруар]]а.

* [[Светозар Николић]], ''„СтарословенскиСтарословенски језик I“I'', Требник, [[Београд]], [[2002]].

* [[Ђорђе Трифуновић]], ''„ЋирилоЋирило и Методије“Методије'', СКЗ, Београд, [[1964]].

* [[Петар Ђорђић]], ''„СтарословенскиСтарословенски језик“језик'', [[Нови Сад]], [[1985]].