Ричард Тревитик — разлика између измена

'''Ричард Тревитик''' ({{јез-енгл|Richard Trevithick}}; [[Корнвол]], [[13. април]] [[1771]] — [[Кент]], [[22. април]] [[1833]]) је био [[Уједињено Краљевство|британски]] проналазач и рударски инжењер из [[Корнвол]]а, једноједног од водећих рударских крајева тога доба. Тревитик је још од ране младости био упућен у рударство и инжењеринг. Син локалнолокалног рударског шефа, којипостао је постао један од пионира и оснивача друмског и железничког саобраћаја на парни погон. Његов најзначајнији допринос је развој прве [[Парна машина|парне машине високог притиска]], он јеа такође је саградио и прву потпуну радно способну железничку [[Парна локомотива|парну локомотиву]], која је [[21. фебруар]]а [[1804]]. била прва локомотива у свету која је извуклиизвукла железничком пругом терет дуж деонице од рудника гвожђа до оближње жељезаре у [[Велс]]у.

Ричард Тревитик је рођен на имању, близу села Илоган, између Кимборна и Редрута, у срцу, једне од најбогатијих области рудама у [[Корнвол]]у. Био је најмлађе и једино мушко дете од шесторо деце локалног рударског шефа Ричарда Тревитика старијег (1735—1797) и Ане Тиги (умрла је 1810.), кћерке једноједног рудара. Ричард млађи је био врло висок у односу на своје вршњаке и током детињства се више занимао за игру него за школу. РодитељуРодитељи су га послали у оближњу варошицу, Кимборн, да заврши школу, у којој није придавао много пажње учењу,. једанЈедан од његових школскишколских мајстора га је описао следећим речима: ''„непослушан, спор, тврдоглав, размажен дечак, често одсутан и веома непажљив''“. Још као дете имао је прилику да види [[парна машина|парну машину]] која испумпава воду из окна рудника бакра и калаја. У то доба, у непосредном суседству, живео је и радио, Вилијам МурдочМердок, сарадник и заступник фирме за производњу парних машина Болтон & Ват, власништво МетјуМетјуа Болтона и [[Џејмс Ват]]а, а који је касније, под њиховим утицајем, постао и сам проналазач и пионир у усавршавању парних машина. МурдочМердок и његови огледи са друмском локомотивом на парни погон су имали сигурно велики утицај на младог Тревитика, које су исто тако одушевљавале и локалне мештане и рударе.

У својој 19. години, Тревитик се прво запослио у оближњем руднику. Био је одушевљен својим послом а убрзо је стекао статус консултанта што је било необично за тако младог човека, а највероватније због угледа који је уживао његовог отац. Године [[1797]]. Тревитик се оженио са Џени Харвеј са којом ће касније имати шесторо деце. Џени је била кћерка бившег рудара који ће 1779. године основати малу ливницу.

До тог доба, парне машине биле су „атмосферског“ типа, које је оригинално изумео Томас Њукомен [[1712]]. и које су исто тако познате као машине ниског притиска. Џејмс Ват, током пословне сарадње са МетјуМетјуом Болтоном, имао је бројне патенте које су значајно усавршиле и побољшале рад ЊукоменЊукоменове машине, а поготово „патент за одвојени кондензатор паре“.

Године [[1797]]., Тревитик се запослио у другом оближњем руднику „дингДинг донг“Донг, овог пута као рударски инжењер. Тамо је започео пионирске огледе са високим притиском паре. Радио је на изради и унапређењу парне машине како би избегао ауторски патент фирме Болтон & Ват на одвојени кондензатор паре. Тревитик није био први који је размишљао о тзв. „јакој пари“. Вилијам МурдочМердок је био развио и демонстрирао модел парне кочије, почевши од [[1784]]., коју је поново демонстрирао ТревитекуТревитику на његову знатижељу. У ствари, ТревитекТревитик и МурдочМердок су биле комшије у Редруту [[1797]]. и [[1798]]. Након тога Тревитик је почео да ради на изради првих модела парне машине високог притиска (од неколико [[Атмосферски притисак|атмосфера]]), први је био стационаран, а потом други који је био уграђен на друмске кочије. Користио је двопотисни цилиндар, са дистрибуцијом паре путем четворо-смерногчетворосмерног вентила. Издувна пара је излазила путем вертикалне цеви или [[Димњак|чунка]] у ваздух, чиме је избегао „кондензатор“ и повреду Ватовог патента. Линеарно кретање је било директно измењено у кружно кретање преко курбле.

Тревитик је завршио израду своје друмске парне локомотиве (кочије) [[1801]]. Уочи Божића исте године први пут је успешно тестирана „друмска машина“ превозећи чак и неколико лица Четвртом улицом у Редруту, а потом настављајући да вози у правцу камборског раскршћа и оближљегоближњег села Беком. Његов рођак и сарадник, Ендру Вивијан, је усмеравао је машину. Овај догађај је шире прихваћен и признат као први успешни превоз на парни погон. Три дана касније, током испитивања и вожње, друмска локомотива се оштетила, након преласка преко рупе на путу. Возило је остављено у најближе покривеном објекту, међутим, непажњом ватра није била угашена док су „возачи“ отишли у кафану на оброк од печене гуске и пиће. У међувремену, вода је прокључала, а машина се прегрејала и запалила. Тревитик ово није сматрао за озбиљну сметњу већ за грешку оператера.

[[Датотека:Coalbrookdale loco.jpg|мини|десно|180п|Цртеж Тревитикове парне локомотиве из КолброкделКолбрукдејла, [[Шропшир]].]]

Наредне, [[1802]]. године, Тревитик је патентирао машину високог притиска. Да би доказао његовесвоје идеје израдио је стационаранстационарни модел у једној фирми у [[Шропшир]]у, [[1802]]. Након мерења избројано је четрдесет такта клипом за минут, са притиском у котлу од 145 пси (фунти по квадратном инчу).

Предузеће КолброкделКолбрукдејл, из истоименог села у Шропширу, је израдило је Тревитикову парну локомотиву, али је мало података остало сачувано о томе, укључујући и то да ли је била возно употребљива. Једини податак сачуван о тој локомотиви је технички цртеж који се налази у Музеју науке у Лондону, укључујући Тревитиково писмо свом пријатељу Дејвису Гриду. Конструктивно решење је чинило један хоризонтални цилиндар смештен у котлу. [[Замајац]] покреће точкове на једној страни путем [[Зупчаник|зупчаника]], а осовина се налази на котлу, без рама. На цртежу, клип се налази непосредно изнад врата ложионице, што чини само машину веома опасном када сепри крећекретању.