Калаз — разлика између измена

14 бајтова додато ,  пре 5 година
м
razne ispravke
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Ред 2:
{{Град у Мађарској
|грб = HUN Pomáz COA.jpg
| назив = Калаз
| изворни_назив = {{јез-мађ|Budakalász}}
| слика = Budakalász - Temple.jpg
| опис_слике = Калаз - римокатоличка црква
| градска_застава =
| грб = HUN Budakalász COA.svg
| регион = [[Централна Мађарска|Централна Мађарска регија]]
| жупанија = [[Пешта (жупанија)|Пешта]]
| котар = [[Сентандреја (котар)|Сентандреја]]
| статус = град
| географска_ширина = 47° 37′ 18″ СГШ
| географска_дужина = 19° 2′ 45″ ИГД
| површина = 15.11 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 10427
| година_становништво = 2010.
| густина = 675,9
| поштански_код = 2011
| позивни_број = 26
| веб-страна = [http://budakalasz.hu budakalasz.hu]
| гшир = 47.62153
| гдуж = 19.04596
}}
'''Калаз''' ({{јез-мађ|Budakalász}}) је [[град]] у непосредној близини [[Будимпешта|Будимпеште]], у оквиру [[Пешта (жупанија)|Пештанске жупаније]], у републици [[Мађарска|Мађарској]]. По подацима из 2010. године Калаз је имао 10.427 становника.
Ред 37:
 
== Срби у Калазу ==
{{прерађивање}}
Срби су се предвођени патријархом Чарнојевићем, у Калазу населили 1690. године. Сматра се да су дошли из Херцеговине, на основу карактеристика њиховог говора. Направили су своју цркву православну на јужном крају села. После су се доселили и Немци, који су ту спрам српске цркве своју малу католичку богомољу подигли.<ref>"Сербска пчела", Пешта 1833. године</ref> Калаз је као општина издвајао 1745. године 10 ф. за издржавање српске школе.<ref>"Просветни гласник", Београд 1886. године</ref>
Још из 1704. године наилазимо на каласке Србе у једном документу. Потписали су се биров Обрад и Ђука, са осталим кметовима налазећим у Калазу.<ref>"Гласник друштва српске словенсти", Београд 1872. године</ref> Потписали су се 1748. године на једном документу захтеву састављеном у Табану будимском, Срби из Калаза - биров са ешкутима. Током 18. века тридесет година је ту службовао као парох, поп Аврам Вукајловић, који је сахрањен после смрти 1768. године, у порти.<ref>Српски институт...</ref>
1.572.075

измена