Фолксдојчери — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
{{bez_izvora}}
'''Фолксдојчери''' ({{јез-њем|Volksdeutsche}}) био је израз је који се до 1945. године односио на „[[Етничка група|етничке]] [[Немци|Нијемце]]”, који су живјели у дијаспори, тј. изван [[Њемачка|Њемачке]]. За разлику од „Рајхсдојчера” ({{јез-њем|Reichsdeutsche}}, „царски Нијемци”), припадност Фолксодјчерима основана је на одређеним карактеристикама — по „породичној историји” (да ли су родитељи Нијемци), по њемачком као матерње језику, по имену, по црквеним записима итд.
Након пораза у Првом свјетском рату, значајан дио територија које су раније припадале Њемачкој и Аустрији припао је државама побједницама као обештећење и репарација, заједно са становништвом тих подручја. Тада је концепт „Фолксдојчера” постао политички и као такав је кориштен до четрдесетих—шездесетих година 20. вијека. Током постојања Трећег рајха (1933—1945) Фолксдојчери су имали посебан правни статус како у предјелима само Рајха, тако и у [[Генерално губернаторство|генералном губернаторству]], [[Протекторат Чешка и Моравска|протекторату]], [[рајхскомисаријат]]има и земљама савезницама.
== Концепт и термин ==
=== Поријекло термина ===
[[Датотека:Flag of Volksdeutsche in Croatia.svg|мини|десно|Застава фолксдојчера који су живјели на територији Независне Државе Хрватске. На застави се налази руна Одал, која означава „насљеђе, својину, посједовање”]]
Према тумачењу Дорис Берген, ауторство овог термина приписује се Адолфу Хитлеру, који је вјероватно први пут представио термин ''фолксдојчери'' у мемораднуму [[Рајхсканцеларија|Рајхсканцеларији]] 1938. године. У том документу термин ''фолксдојчери'' означава „људе, чији језик и култура има њемачке коријене, иако, они немају њемачко држављанство”. Уосталом, за Хитлера и остале Нијемце у то вријеме овај термин је у себи носио одређене сематичке нијансе — чистоћу крви, расну дефиницију — оно што не укључује савремено значење термина „етнички Нијемац” и представља чисто идеолошки термин. У складу са њемачким пописима тридесетих година, око 30 милиона фолксдојчера живјело је изван граница Рајха, од чега је велики број живио у средњој и источној Европи.
Нацистичка фундаментална идеја [[Продор на исток|ширења на Исток]] даја је фолксдојчерима посебну улогу у њемачким плановима за освајање земаља источне Европе, што је јасно дефинисано у [[Генералплан Ост|генералплану Ост]].
Нацистичке власти су стално издавале званичне позиве за сарадњу или [[Репатријација|репатријацију]] фолксдојчера у Трећи рајх, а главни разлог је била идеја о „крвном јединству” са Нијемцима који живе у Њемачкој. Тако су 1931. године нацисти који још увијек нису ступили на власт у Њемачкој основали Спољну организацију НСЊРП ({{јез-њем|Auslandsorganisation der Nationalsozialistischen Deutschen Arbeiterpartei}}), чији је главни и једни циљ био ширење нацистичке пропаганде међу њемачком националном мањином у другим земљама (фолксдојчери).
=== Фолксдојче мителштеле ===
Једну од најванијих улога у остварењу нацистичке идеологије расне доктрине уопште и у идеологији цјеловистички њемачке расе одиграла је организација [[Фолксдојче мителштеле]] ({{јез-њем|Volksdeutsche Mittelstelle}}), која је имала статус једне од пет главних огранака [[Шуцштафел]]а и спроводила је различите акције међу етничким Нијемцима, који су живјели у иностранству.
== Види још ==
Линија 12 ⟶ 25:
[[Категорија:Немци]]
[[Категорија:Фолксдојчери| ]]
[[Категорија:Германизми]]
| |||