|
| MeshID = D009494 |
}}
'''Прогресивна парализа, сушење мозга, прогресивно лудило, неуросифилис''' <ref>[http://www.vokabular.org/?search=progresivna%20paraliza&lang=sr-lat Progresivna paraliza - Vokabular - Srpski rečnik], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> ({{јез-лат|paralisis progresiva}}) је прогресивно обољење нервног система које се јавља у терцијарном стадијумстадијуму [[сифилис]]а, након 5 до 20 или више година од примарне заразе узрочником сифилиса,<ref>Adams RD, Victor M, Ropper AH. ''Principles of neurology.'' 6th ed. New York: McGraw-Hill; 2001</ref> бактеријом [[сифилис|трепонемом палидум]],<ref>{{ен}}Richard P Knudsen, ''Neurosyphilis'', Aug 7, 2009 [eMedicine]</ref> или јако ретко као конгенитална форма.<ref name="Ref1"/> Терцијарни сифилис се развија код 8-40% нелечених болесника и најчешће се испољава у облику неуросифилиса, који може бити асимптоматски или имати форму менингитиса[[менингитис]]а, менинговаскуларног сифилиса са развојем [[мождани удар|можданог инфаркта]], дорзалне усахнулости ({{јез-лат|tabes dorsalisa}}), прогресивне парализе или изоловане оптичке атрофије. Наведени обнициоблици неуросифилиса могу се јавити изоловано или, што је учесталије, комбиновано. У развијеном свету, прогресивна парализа је, у 21. веку, веома ретка болест, иако је последњих деценија забележен пораст броја оболелих. RазлогРазлог томе је што се због јако ретког јављања прогресивне парализе ређе мисли на њу, па изостаје дијагноза болести, терсапијатерапија значајно касни или сасвим изостаје.<ref name="Ref1">Mihailo Mirković, Vilma Jovičić , Ivana Basta, Ivan Marjanović, Dragana Lavrnić, ''Značaj kombinovane primene testova u serumu i likvoru kod bolesnika sa sumnjom na neurosifilis'', Vojnosanit Pregl 2007; 64(4): 271–274. UDC: 616.8-009.1:616.972-06 [http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0042-8450/2007/0042-84500704271M.pdf Kazuistika]</ref>
Развој болести карактерише се постепеним уништавањем или дегенерацијом [[неурон]]а и других структура [[нервни систем|нервног систем]], пре свега [[кичмена мождина|кичмене мождине]] и њених структура, које преносе сензорне [[Информација|информације]]. Дегенеративне промене нерава су присутне у централном нервном систему и леђним кореновима (задњим кореновима) [[кичмена мождина|кичмене мождине]] одговорним за пренос информација о положају тела, осећају додира (пропроцепторипрорецептори), [[Вибрација|вибрацијама]], процени додира. Клиничком сликом болести доминирају жаришна (фокална) неуролошка оштећења нервног система (кранијалних нерава са парезом или парализом мишића ипоремећајеми поремећајем вида) удружена се цереброваскуларним променама (и могућим можданим ударамударом). У крајњој фази болест се манифестује појавам генерализоване парализе, психичких поремећајх (психозе, делиријум, деменција) и можданог удара, који најчешће претходи [[смрт]]и болесника.<ref>Mitsonis CH, Kararizou E, Dimopoulos N, Triantafyllou N, Kapaki E, Mitropoulos P, et al. ''Incidence and clinical presentation of neurosyphilis: a retrospective study of 81 cases''. Int J Neurosci. Sep 2008;118(9):1251-7.</ref>
== Етиологија ==
|
