Српска православна црква — разлика између измена

[[Мирко Ђорђевић]] је један од новијих критичара познат по критици веза Српске православне цркве са [[национализам|национализмом]].<ref>{{Cite web |url=http://www.pozitiv.si/dividedgod/index.php?Itemid=51&id=137&option=com_content&task=view |title=Interviews with Mirko Djordjevic |publisher=Pozitiv.si |access-date = 10. 2. 2012.}}</ref> Залагао се за [[одвајање цркве од државе]] и за темељне реформе Српске православне цркве. Иако је у јавности био познат као [[сциологија религије|социолог религије]], верски аналитичар и стручњак за верска питања, у црквеним круговима је често био оспораван и наглашавано је да нема формално социолошко или теолошко образовање. Око поноћи [[17. мај]]а [[2006]]. на његову спаваћу собу у породичној кући су бачене каменице. Починиоци никада нису пронађени. Медији су претпостављали да су повод за напад била његова критика злоупотребе религије и цркве. Ђорђевић је сматрао да је инцидент у вези са његовим гостовањем у емисији о [[Николај Велимировић|Николају Велимировићу]] на РТС-у 15. маја. Више организација је осудило овај напад.<ref>{{Cite web |url=http://www.b92.net/info/komentari.php?nav_id=197908 |title=Kamenovana kuća Mirka Đorđevića |date = 17. 5. 2006. |publisher=B92.net |access-date = 10. 2. 2012.}}</ref>

Ђорђевић је сматрао да је утицај СПЦ као политичке снаге у друштву огроман. Веровао је да су водећи људи СПЦ данас такозвани јустиновци и николајевци који су својим конзервативним схватањима у сукобу са тековинама модерног друштва.<ref>{{Cite web |url=http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2004/08/08/srpski/D04080702.shtml |title=U srednjem smo veku sa ovakvim sveštenstvom |publisher=Arhiva.glas-javnosti.rs |access-date = 10. 2. 2012.}}</ref> Напомињао је да унутар СПЦ постоје и они који су за [[екуменизам|екуменски]] дијалог, док други остају „заробљеници [[филетизам|етнофилетизма]]“.<ref>[http://pescanik.net/2004/06/slavlje-s-povodom-i-cutanje-s-razlogom/ Mirko Đorđević, Slavlje s povodom i ćutanje s razlogom]</ref> Заступао је став да се услед срастања СПЦ и државе заборавља да је мисија Цркве [[евангелизација]], а не [[клерикализам|клерикализација]]<ref>[http://pescanik.net/2006/11/drzava-i-crkva-%E2%80%93-smetnje-na-vezama/ Država i crkva – smetnje na vezama]</ref> и да је Црква спасењска установа а не политичка организација.<ref>[http://pescanik.net/2006/07/spc-borba-za-naslede-i-mnogo-nagadanja/ SPC - borba za nasleđe i mnogo nagađanja]</ref>

Калуђери је песма [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]] написана око [[1877]]. године. <ref>Живановић Ј. 1931. Хронолошке белешке. У: ''Ђура Јакшић. ЦЕЛОКУПНА ДЕЛА, КЊИГА ПРВА''. Народна просвета: Београд. стр. 308.</ref> У песми се критикује тадашњи калуђерски живот у [[манастир]]има Српске православне цркве. Песма калуђери краси све антологије новије српске лирике.<ref>[http://www{{чињеница|date=5.pescanik 2018.info/content/view/2845/207/ VITA MINIMA]</ref>}} Због ове песме, Јакшић је постао омржен међу неким припадницима Српске православне цркве. Његова биста је уклоњена из порте [[Манастир Липар|Манастира Липар]] код [[Крагујевац|Крагујевца]] на захтев архимандрита Саве који је сматрао да јој није место у манастирској порти јер је „Ђура био развратник и незнабожац“. Биста је касније пронађена на градској депонији.<ref>[http://www.glas-javnosti.rs/clanak/glas-javnosti-11-10-2007/dura-jaksic-na-deponiji Ђура Јакшић на депонији]</ref> Након њеног повратка у манастир, биста је касније поново уклањана.<ref>[http://www{{чињеница|date=12.magazin-tabloid 2015.com/srp/clanak.php?br=144&clanak=16 Анатема на Липару]</ref>}} Сава је бисту више пута бацао у смеће, а полиција ју је враћала.<ref >[http://pescanik.net/wp-content/PDF/mirko_djordjevic-kisobran_patrijarha_pavla.pdf Mirko Đorđević, Kišobran patrijarha Pavla]</ref>