Дипломатска мисија — разлика између измена

[[FileДатотека:Spanish embassy to the Holy See and the Sovereign Military Order of Malta.jpg|upright=0.9|thumb|right|Шпанска амбасада при Светој столици ]]

'''Дипломатска мисија''' или '''страна мисија'''<ref>{{Cite web|url=https://www.state.gov/ofm/property/fmc/c53113.htm|title=What is a Foreign Mission /Chancery?|website=www.state.gov|language=en-US|access-date=2017-08-25}}</ref> је група људи из једне [[државе|државe]] или [[организације]] присутне у некој другој држави која представља државу или организацију која се шаље званично у држави пријема. У пракси, дипломатска мисија обично означава резидентну мисију, односно [[Амбасада|амбасаду]], која је главна [[канцеларија]] дипломатских представника неке земље у [[Главни град|главном граду]] друге државе, док [[конзулат|конзулати]]и представљају мање дипломатске мисије које се обично налазе изван главног града примаоца (али се може наћи у главном граду, обично када земља слања нема амбасаду у држави пријема). Поред тога што је дипломатска мисија у земљи у којој се налази, она може бити стална мисија нерезидента у једну или више других земаља. Стога постоје амбасаде резидената и нерезиденти.<ref>[https://books.google.com/books?id=TdSOAAAAMAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=BIlvTbTLGIeZhQeHgIlQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=3&ved=0CDQQ6AEwAjgo Tom Nierop, ''Systems and Regions in Global Politics''] (Wiley, John and Sons 1994 {{ISBN| 978-0-471-94942-8}}),. pстр. 67.</ref><ref>"The Russian Federation has diplomatic relations with a total of 187 countries, but some of them – mainly for financial reasons – maintain non-resident embassies in other countries", [https://books.google.com/books?id=87e5AAAAIAAJ&q=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&dq=%22diplomatic+mission%22+-wikipedia+%22non-resident%22&hl=en&ei=zrNuTaCUKMiHhQe6kOk-&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=6&ved=0CEAQ6AEwBTge ''International Affairs''], issues 4–6 (Znanye Pub. House, 2006),. pстр. 78</ref><ref>"Of Chile's 109 foreign diplomatic missions in 1988, no fewer than 31 were on a non-residential basis, while 17 of the 63 missions in Santiago were non resident" ([https://books.google.com/books?id=dVmhhVHvTAMC&pg=PA158 Deon Geldenhuys, ''Isolated States: A Comparative Analysis''] (University of Cambridge 1990 {{ISBN| 0-521-40268-9}}),. pстр. 158).</ref><ref>"America's diplomatic mission to (Saudi Arabia) was changed from non-resident to permanent Minister in Jeddah" ([https://books.google.com/books?id=HFjzPLwrQuUC&pg=PT239 Fahad M. Al-Nafjan, ''The Origins of Saudi-American Relations''], page not numbered).</ref>

== Називи дипломатских мисија ==

Мисије између [[Комонвелт]] земаља познате су као високе комисије и њихови шефови су високи повереници.<ref name="name">{{cite book|url=https://books.google.com/books?id=PrRdc5SI_R4C&pg=PT50#v=onepage&q&f=false|page=33|title=Introduction To Tourism And Hospitality Industry|authorlast=Sidhur Andrews|first=Sidhur|publisher=Tata McGraw-Hill Education|dateyear= 1 Jun 2007 |pages=33}}</ref> То је зато што су амбасадори размењени између иностраних земаља, али од почетка Заједнице, земље чланице су номинално тврдиле да оне нису стране једна другој (исти разлог као и именовање канцеларије за иностране и комонвелте). Амбасадор представља један шеф државе у другу и [[акредитивна писма]] амбасадора решава један шеф државе у другу. Све док [[Индија]] није постала [[република]] 26. јануара 1950. године, сви чланови Комонвелата су имали истог шефа државе, због чега је именовање амбасадора између њих немогуће. Стога се високи представник земље Комонвелата у другој назива високог комесара, акредитованог не шефом државе, већ владом земље пријема, али у исто време сматран еквивалентом амбасадора. И данас, иако две земље Комонвелата имају различите шефове државе, високи дипломатски представник сваког од њих и даље се зове високи комесар, без обзира да ли он представља владу која шаље или шаље шеф државе.<ref>{{cite web|url=http://www.thecanadianencyclopedia.com/en/article/diplomatic-and-consular-representations/|title=Diplomatic and Consular Representations|first=Jim S.|last=Nutt|publisher=}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.cpahq.org/cpahq/cpadocs/cpa%20address%20140311.pdf|title=Commonwealth Parliamentary Association, "What does the work of a High Commissioner involve?"|publisher=}}</ref> Still today, even if two Commonwealth countries have distinct heads of state (Presidents), each one's senior diplomatic representative to the other continues to be called a high commissioner, whether he or she represents a sending government or a sending head of state.<ref>[https://books.google.com/books?id=rbzDTyinZNIC&pg=PA426 Ivor Roberts (editor), ''Satow's Diplomatic Practice''] (Oxford University Press 2009 {{ISBN| 978-0-1995592719-955927-5}}),. pстр. 426</ref>

Супротно популарном мишљењу, већина дипломатских мисија не ужива пуно [[екстратериторијалност|екстеритарно]] стање и у тим случајевима није суверена територија заступане државе.<ref>'[http://integrity-legal.com/legal-blog/miscellaneous/laws-and-rules-regarding-extraterritoriality/ Laws and Rules Regarding Extraterritoriality]' on integrity-legal.com: "There is a common misconception that Embassies and Consulates have extraterritoriality. As anecdotal evidence of this misconception, people will often say things like, 'the US Embassy sits upon United States soil.' For the most part, this is not the case as extraterritoriality is not conferred upon an Embassy or Consulate, but in some situations extraterritoriality may be created by Treaty".</ref> Напротив, просторије дипломатских мисија обично остају у надлежности државе домаћина, док су [[Бечка конвенција о дипломатским односима|Бечком конвенцијом о дипломатским односима]] пружене посебне привилегије (као што је имунитет из већине локалних закона). Своје дипломате и даље задржавају пуни [[дипломатски имунитет]] и (придржавајући се Бечке конвенције) земља домаћина не сме ући у просторије мисије без дозволе представљене земље, чак и да угаси ватру.<ref>{{cite web|url=http://diplomacy.state.gov/discoverdiplomacy/diplomacy101/places/170537.htm|title=What is a U.S. Embassy?|website=diplomacy.state.gov}}</ref> Међународна правила означавају напад на амбасаду као напад на земљу коју представља. Израз "екстратериторијалност" често се примјењује на дипломатске мисије, али обично само у овом ширем смислу.

Како земља домаћин не може без дозволе да улази у амбасаду представничке земље, амбасаде понекад користе [[избеглице]] које напуштају земљу домаћина или треће земље. На пример, [[Северна Кореја|севернокорејски]] држављани, који би били ухапшени и депортовани из [[Кина|Кине]] након открића, затражили су заточеништво у различитим амбасадама трећих земаља у Кини. Када су унутар амбасаде дипломатски канали се могу користити за решавање проблема и слање избеглица у другу земљу.

[[FileДатотека:Embassy of Nicaragua.JPG|thumb|[[Амбасаде Никарагве]] у [[Вашингтон]]у.]]

Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године наводи:

[[Права]] и [[имунитет]]и (као што је дипломатски имунитет) дипломатских мисија су кодификовани у [[Бечка конвенција о дипломатским односима из 1961. године|Бечкој1961Бечкој конвенцији о дипломатским односима из 1961. године]].

== Вишеструке мисије у истом граду ==

Неки градови могу угостити више од једне мисије из исте земље. Пример је [[Рим]], где многе државе одржавају мисије у Италији, а друге у [[Света столица|Светој столици]]. За ове мисије није обичајно да деле просторије нити дипломатско особље. У случају [[Агенција Уједињених нација за храну|УН агенција за храну]], шеф мисије у Републици Италији обично се акредитује као стални представник. САД одржавају посебну мисију Сједињених Држава у агенцијама УН-а у Риму чији је шеф амбасадор Сједињених Држава у агенцијама Уједињених нација за храну и пољопривреду. [[Калкута]] је домаћин две високе комисије [[Бангладеш]]а, један у [[Парк Циркус|Парк Циркусу]]у и други у улици [[Мирза Галиб]]. Ово је учињено како би се смањила претрпаност унутар заменске Високе комисије. У почетку је отворен Циркус Парку и касније, у улици Мирза Галиб. Сада обе заменске високе комисије издају Бангладешу визе.

Владе држава које не признају држава пријема и територије које не тврде да су суверене државе могу основати канцеларије у иностранству које немају званични дипломатски статус као што је дефинисано Бечком конвенцијом о дипломатским односима. Примери су канцеларије за економско и културно представништво у [[Тајпеј|Тајпеју]]у које представљају владу Републике Кине, представништва [[Сомалија|Сомалије]] у [[Лондон]]у, [[Адис Абеба]], [[Рим]] и [[Вашингтон]] и Хонгконшке привредне и трговинске канцеларије које представљају владу те територије. Такве канцеларије претпостављају неке од недипломатских функција дипломатских позиција, као што су промовисање [[трговински интереси|трговинских интереса]] и пружање помоћи својим грађанима и становницима. Они ипак нису дипломатске мисије, њихово особље није дипломатско и немају дипломатске визе, мада може постојати закон који предвиђа личне имунитете и пореске привилегије, као што је случај са канцеларијама у [[Хонгконг|Хонг Конгу]] у Лондону и [[Торонто|Торонту]].

{{рефлистreflist}}

[[CategoryКатегорија:Дипломатија|Мисије]]

[[CategoryКатегорија:Дипломатска мисија| ]]