Сјеница — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 41:
У то време, на подручју [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] укрштали су се супротни интереси [[Османска царевина|Турске]], [[Аустроугарска|Аустроугарске]], [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Књажевина Црна Гора|Црне Горе]], тако да је и сама Сјеница добила на значају, што је дошло до изражаја и током [[Анексиона криза|Анексионе кризе]] (1908-1909).
 
На почетку [[Први балкански рат|Првог балканског рата]] у јесен [[1912]]. године, целокупно подручје [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]] ослободиле су војске [[Краљевина Србија|Србије]] и [[Краљевина Црна Гора|Црне Горе]].{{sfn|Ђорђевић|1983|p=189}} Сам град Сјеница ослобођен је 24. октобра 1912. од стране [[војска Краљевине Србије (1914—1918)|српске војске]]. Према споразуму између савезничких држава, већи део [[Сјенички санџак|Сјеничког санџака]], укључујући и сам град Сјеницу, припао је Србији, док је мањи део припао Црној Гори. Коначна гранична линија утврђена је посебним споразумом о разграничењу између Србије и Црне Горе од 12. новембра 1913. године.
При покушају да мирно уђу у Сјеницу 22. децембра 1941. поубијани су 50 до 100 партизана, већином православних Срба, мучки из заседе од локалних наоружаних чета Срба муслиманске вере, због чега је Сјеница деценијама била у немилости Титовог режима. О страдању бораца сведоче и данас два споменика у центру града, мада су локалне антисрпски настројене власти почетком 21. века порушиле скоро све бисте које су красиле град. {{sfn|Јагодић|2010|p=31}} Крајем [[Други светски рат|Другог светског рата]] снаге народно-ослободилачке војске Југославије су ослободиле Сјеницу 12. децембра 1944. године.
 
== Привреда ==
Ред 180:
 
== Референце ==
{{reflist|30em}}
 
== Литература ==